NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Žitija svetih » POUKE BOŽANSTVENE LJUBAVI

POUKE BOŽANSTVENE LJUBAVI

 
Starac PAJSIJE Svetogorac
POUKE BOŽANSTVENE LJUBAVI

 
Četvrta glava
POVESTI I RAZNI DOGAĐAJI
 
Danas je rasprostranjeno mnogo povesti koje se tiču starca Pajsija. Razumljivo je da se u njima nailazi i na preuveličavanja, koja tako lako privlače ljude. Vrednost tih povesti nije u dokazivanju svetosti oca Pajsija nego u tome što hrišćani koji ih slušaju prihvataju njegove pouke i popravljaju svoje živote. Na žalost, ovog puta ćemo se zadržati na razgovorima. U nastavku navodim zanimljive povesti i blagodatne događaje koji su neposredno vezani za starca Pajsija.
 
O CEPANJU ATOMA
 
Oca Pajsija posetila su dva brata, po zanimanju fizičari. Razgovarali su s njim na različite duhovne teme. U jednom trenutku, starac im je sugestivno rekao: „Dužni ste da se borite za cepanje vašeg atoma“, imajući, očigledno, borbu za cepanje sopstvenog „ja“ (da se duhovno i ovosvetsko razdvoje).
 
JEDNO PREDVIĐANJE
 
Razgovarajući sa svojim posetiocima o budućnosti marksizma, starac Pajsije je rekao: „Marksizmu se približava kraj“. I zaista, počev od 1989. godine, u komunističkim zemljama došlo je do burnih promena.
 
O ODEVANJU SVEŠTENIKA
 
Jednom je starca Pajsija posetila grupa mladih monaha progresivnih usmerenja. Oni su tvrdili da je nužno uneti izmene u odjejanija sveštenika i monaha. Nakon besede, starac ih je poveo naniže od svoje kelije i pokazao dve masline, jednu veliku i jednu malu. „Ova ovde je vladika“, rekao je starac i pokazao na veliku maslinu, „a ova je đakon“, rekao je pokazavši na onu drugu. Zatim je uzeo testeru i horizontalno zasekao njihova stabla. Prošlo je dosta vremena i ti monasi su ponovo posetili starca. Poveo ih je da pogledaju ona stabla, ali ona se behu već osušila. „Ovo isto će se dogoditi i vama ako izmenite odežde“, rekao je starac. Jedan monah ga je na to upitao: „Zar ti nije bilo žao maslina?“ „O, brate moj, čitav svet će se pretvoriti u prah, a ti razmišljaš o maslinama“, odgovorio je starac.
 
IZMEĐU NEBA I ZEMLJE
 
S magnetofonske trake, za koju ne znam pouzdano ko ju je snimio i smatram da bi to mogao biti neki od monaha iz manastira Stavronikita, prenosim ono što se odnosi na oca Pajsija i što je, prema mom mišljenju, posebno značajno:
„O ocu Pajsiju, koji se podvizava u keliji blaženopočivšeg starca Tihona Ruskog. Kelija pripada atonskom manastiru Stavronikita.“
Putujući na Kipar, starac Siluan, poslušnik starca Josifa Spileota[1], svratio je u manastir Grigorijat da uzme blagoslov od starca Georgija (nastojatelja ovog manastira). Zamolili smo starca Siluana da nam ispriča nešto dušekorisno i on nam je kazivao o dva zadivljujuća događaja iz života starca Pajsija.
„Teško sam se razboleo“, pričao je starac Pajsije. „Bila je duboka zima, i palo je toliko snega da nijedno drvo, pogruženo u belinu, nije ličilo na drvo. Stazice su se potpuno izgubile u snegu, ptice su zamuknule i sakrile se, a oblaci i magla prekrili su Atos. Prekinuti su svi kontakti s manastirom Stavronikita i mislio sam da neću proživeti ni nekoliko dana, jer me bolest potpuno prikovala za postelju. Očekivao sam Gospoda da uzme moju dušu i da je po Svojoj milosti povede sa Sobom. Nisam mogao ni čaj da skuvam, ni peć da naložim. Nisam imao ni vode za piće. Moj život bio je prepušten milosti Božijoj: ‘Gospode, u Tvoju milost se uzdam, ne ostavljaj me!’ Nakon ove kratke molitve koju sam prošaptao s velikim naporom, video sam da se u mojoj keliji pojavljuju angeli i svetitelji koje mi je poslao Bog. ‘Neka preda mnom ide blagodat Tvoja, Gospode!’ Blagodario sam i proslavljao svog Spasitelja. Zaplakao sam. Jedan od angela raspaljivao je peć, drugi je pripremao toplu hranu, doneli su mi i miomirisni hleb. Našao sam se u raju. Šta drugo da poželim? Sveti su počeli da me krepe rečima utehe. I sam pogled na njih davao mi je spokoj. Ukrepili su me i dali mi nadu. Sedeli su nedaleko od mene sve dok nisam osnažio i bio u stanju da uslužim samoga sebe. Zatim su otišli, ali su se pojavljivali tokom čitave nedelje.
Kasnije, kad sam se pridigao i izašao iz kelije, prirodu koja me okružuje gledao sam drugim očima. Tada sam shvatio smisao stvaranja tvorevine, smisao stvaranja čoveka i sveta. Unutar mene zablistala je netvarna svetlost blagodati Svetoga Duha. Ja nisam bio toga dostojan, i u tome se izrazila bezgranična ljubav i dobrota Božija prema Njegovoj tvorevini. U svakom slučaju, osećao sam takvu blagodat koja me je ispunjavala iznutra i doslovno obuzimala, da sam u jednom trenutku rekao: ‘Dosta je, Bože moj, jer neću više izdržati i eksplodiraću! Ili me uzmi k Sebi ili umanji blagodat koju si mi dao. Ako si mi takvu blagodat dao sada, mogu samo da zamislim šta će biti u raju! Neću da umrem, meni je dovoljna ova blagodat koju sada imam!’ Eto, braćo, kako je velika i natprirodna pomoć koju nam daje Tvorac kad bolesnik trpeljivo podnosi bolest i nema drugog pomoćnika na zemlji. Velika je Tvoja milost, Bože naš!“
Otac Siluan je kazivao još ponešto o starcu Pajsiju:
„Prošle, 1977. godine u čitavoj Grčkoj vladala je velika suša, a posebno je postradala Tesalija. Seljaci su bili potpuno očajni, kiše nije bilo niotkuda i nesreća je bila neizbežna. Pošao sam kod oca Pajsija da mu ispovedim pomisli i da dobijem duševnu korist. Nisam ni pomišljao na moguću nesreću u seoskim krajevima: nešto sam načuo o tome, ali nisam obraćao pažnju. Starac Pajsije je izgledao uznemireno, iako je u dubini bio savršeno spokojan. Sažaljevajući nesrećne seljake, na kraju našeg razgovora mi je rekao: ‘Oče Siluane, učini jedno milosrdno delo. Sutra uveče odsluži bdenje i umoli Gospoda i Presvetu Bogorodicu da saberu oblake i izliju kišu na Tesaliju, jer su usevi izgoreli od sunca i žege, a narod strada i pada u očajanje. Mi smo obavezni da ih podržimo svojim molitvama. Ja ću takođe bdeti s tobom, ali svaki će biti u svojoj keliji’.
‘Blagoslovi, oče Pajsije’, rekao sam i otišao u manastir Kutlumuš. Sutradan se nebo nad Atosom pomračilo i na nas se izlila kiša. Radost, milost Božija, blagoslov. Potrčao sam prema keliji starca Pajsija, a on, tek što me spazio, kaže: ‘Bogom blagosloveni, rekao sam ti da se moliš da kiša ode samo u Tesaliju, a ne i na Svetu Goru! Sad ću ti dati epitimiju!’
To mi je rekao da bi sakrio svoju vrlinu i plamenu molitvu koja je imala silu da Sveblagog Boga prikloni na milost.“
 
O POSTU
 
Nezaboravni otac Epifanije Teodoropulos ublažavao je post za bolesnike, a u nekim slučajevima ga je čak i sasvim ukidao. Jednom je neki čovek počeo da izražava svoje neslaganje s njim i da tvrdi da je duhovnik dužan da razreši od posta samo onog bolesnika koji je prikovan za postelju i nema snage da se pridigne i da ode čak i u slučaju da gori kuća. Starac Epifanije mu je tad ispričao šta mu je jednom šaljivo rekao otac Pajsije: „‘Da, naravno, tako i postupaj! Nosi sa sobom kantu benzina i ako ti neko zatraži da ga iz zdravstvenih razloga razrešiš posta, kaži mu da sačeka jedan trenutak, a onda polij benzinom sva četiri ugla njegove sobe i zapali ih. Ako vidiš da ne može da se pokrene i da je izložen opasnosti da izgori, razreši ga posta. Međutim, ako vidiš da skače i da beži kako bi se spasao, reci mu: ‘Neću! Dužan si da postiš!“‘
 
JEDNA POSETA
 
Iz knjige Poklonjenje jednog lekara na Svetu Goru navodim ovde jedan odlomak koji se tiče starca Pajsija:
„Nedavno je na Atos dolazio i jedan moj poznanik, advokat i nekadašnji član parlamenta. Imao je za cilj da poseti nekog podvižnika, proslavljenog po svojoj mudrosti i svetosti, i da reši jedan problem vezan za zdravlje njegovog sina. Zajedno smo otišli u starčevu kaliviju [kolibu]. Primio nas je tako srdačno kao da nas godinama poznaje. S velikim nestrpljenjem i radoznalošću iščekivao sam starčeve ‘zaključke’, a zatim sam začuo: ‘Ako se ti i tvoj sin ne budete molili, bolest će nastaviti svoj prirodni tok. Ako se budete molili, razvoj bolesti će poći u drugom pravcu. Ako Bog prosudi da je s tvojim sinom svršeno, On ti ga i sad može uzeti, ali ti nemoj da jadikuješ zbog toga. Ako pak prosudi da s tvojim sinom nije još svršeno, On će ti ga ostaviti!’
Taj podvižnik me voli i uvek to pokazuje uz izvesnu dozu humora. ‘Opet si ovde, doktore? Zašto si došao kad te nisam zvao?’ Zatim bi u istom duhu dodavao: ‘Dobro, ako si već došao, ja ću se razboleti, da ne bi otišao bez posla!’ Pokazuje na limenu konzervu s ratlukom: ‘Moja ambulanta je na ulici! U njoj su lekovi, uzmi jedan! Da li i ti imaš ovako slatke lekove?’ Prati me i nastavlja da se šali: ‘Seoski lekar je bolji od profesora universiteta, jer je seoski lekar uvek blizu, a gde ćeš naći profesora?’
 
OBLACI NAD RUSIJOM
 
Godine 1991. starac Pajsije je rekao jednom pokloniku iz Rusije: „Nad Rusijom su sad tamni oblaci, ali će zablistati takvo sunce, takvo sunce! Trebalo bi učiti decu zakonu Božijem!“
Sa grčkog prevela: Antonina Pantelić
 


 
NAPOMENE:

  1. Poznat još i kao starac Josif Isihasta.

2 komentar(a)

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *