NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Žitija svetih » POUKE BOŽANSTVENE LJUBAVI

POUKE BOŽANSTVENE LJUBAVI

 
Starac PAJSIJE Svetogorac
POUKE BOŽANSTVENE LJUBAVI

 
RAZGOVOR S ARHIMANDRITOM NIKOLAJEM (GENERALOVIM) O STARČESTVU
 
– Videli smo dvojicu igumana, Jefrema i Grigorija. Koji su starci bili njihovi duhovni rukovoditelji?
Jefrem je bio učenik Josifa Isihaste, a Grigorije učenik starca Amfilohija sa Patmosa, učenika svetog Nektarija. Nektarije je izvršio bezbrojna čudesa po čitavoj Grčkoj, ali i u čitavom svetu. Upokojio se 1924. godine.
– Kako starci odgajaju svoje poslušnike?
Prevashodno poslušanjem i smirenjem.
– Da li i danas na Atosu postoje starci?
Prema svedočanstvu starca Pajsija koji se upokojio 1994. godine, na Atosu je za njegovog života bilo pedesetak staraca. Međutim, Gospod ih ne otkriva, jer se oni snažno mole da ostanu nepoznati. Gospod će ih proslaviti nakon smrti.
– Da li je i starac Pajsije imao učenike? Kako ih je on odgajao? Da li su ti ljudi i danas na Atosu?
Naravno da jeste. On, međutim, nikad nije imao poslušnike. Kod njega su za savete dolazili oni koji su živeli u blizini. Ja sam kod njega bio tačno dvadeset puta. Čas bi poklonici a čas braća tražili da ih odvedem kod njega. Jednom je iz Amerike došao neki sveštenik i poželeo je da ode kod starca Pajsija. I ja sam pošao s njim. Došli smo, ali je sve bilo zatvoreno. Obešena je jedna ceduljica: „Ostavite svoja imena, jer vam više mogu pomoći svojim molitvama nego svojim ćaskanjem.“ Preveo sam ovo obaveštenje. Amerikanac mi je tad izdiktirao poruku koju sam napisao na grčkom i potpisao: „Molim Vas da se pomolite i za jeromonaha Nikolaja, jer mu je to potrebno.“ Pomišljam, neka se pomoli – neće mi biti suvišno. Nakon nedelju dana, tokom noći, otvaraju se vrata i dolazi starac, a ja spavam! On mi kaže: „Oče Nikolaju, tražio si molitve a sam spavaš! Ustani da se pomoliš!“ Pomislio sam da je to iskušenje. Otvorio sam oči, vrata su se zalupila, starac je otišao. Skočio sam, ali nikoga nije bilo.
Dogodio se i drugi slučaj. Godine 1989. pošli smo na Sinaj i u Jerusalim. I tamo su se tokom noći otvorila vrata. Ušao je starac sa nekom dostojanstvenom ženom, koja nije od ovoga sveta. Ja sam se, kao zec, sakrio u ćošak. Počeo sam da razgovaram s njima, ali ne kao što sad razgovaram sa vama, nego kao da razgovaramo mislima. Pred očima mi se ukazao čitav moj život. Pitali su me za grehe. Tako sam se kajao da sam se rasplakao. Tad su počeli da se uznose, a ja sam se zapitao: „Šta li znači ovaj san?“ Zatim smo otišli u pešteru Epistimije i Galaktiona. Tamo se podvizavao starac, otac Hadrijan. Pošli smo s njim po planinama, sakupljali smo pesak. Uveče smo se kod njega ispovedili. On nam je rekao da je do pre nedelju dana kod njega živeo starac Pajsije, da je tu bio čitavih mesec dana. Nije mi se, dakle, slučajno javio u snu.
Bio je još jedan slučaj. U Jerusalimu se razbolela jedna mlada monahinja. Ja sam joj savetovao da ode kod lekara, ali se ona plašila da će je vratiti kući. Sažalio sam se na nju i predložio joj da napiše pismo starcu. Nisam znao njegovu adresu, ali sam pomislio: „Biće vam po veri vašoj.“ Ona mi je izdiktirala istoriju svoje bolesti. Prošlo je nekoliko dana. Odjednom, vidim je gde radi u trpezariji. „Mati, kako vam je“, upitao sam. Ispričala mi je da joj se naredne noći, nakon što je napisala pismo, javio starac i rekao: „Ja sam lekar Pajsije.“ Pomazao ju je jelejem i ona je ozdravila.
Koliko je onih kojima je pomogao! O njemu postoje knjige na raznim jezicima. Pročitajte ih!
On je duhovno mnogo uznapredovao. Svojevremeno je pokrenuto jedno crkveno pitanje, a on nije znao kako da odgovori na njega. Zato se molio svetoj velikomučenici Eufimiji Svehvalnoj. Neko je pokucao na vrata, a starac je upitao: „Ko je tamo?“ „Eufimija.“ Ponovo se čuje kucanje. On ponovo pita i nastavlja da se moli. Nakon što je i treći put pokucala, u njegovu sobu ušla je žena, bez obzira na to što su vrata bila zatvorena. Prišla je ikonama, a on je pita: „Ko si ti?“ „Eufimija.“ „Pomoli se.“ Ona se pomolila i poklonila Presvetoj Trojici. On se tada uverio da je to uistinu sveta Eufimija. Postavio joj je tri pitanja, a kad su počeli da besede, njemu se činilo da obitavaju izvan vremena, kako je kasnije sam govorio. Dobio je odgovore na sva pitanja, a na kraju ju je zapitao: „Sveta Eufimija, ti si pretrpela toliko muka, kako si izdržala?“ Ona mu odgovara: „Starče Pajsije, kad bih znala šta me nakon mučenja očekuje na nebesima, bila bih spremna da čitavog života podnosim te muke.“
– Ko su bili poslednji starci na Atosu?
Bio je i starac Porfirije, Grk. On je sa osam godina bio na Atosu. Prorok i čudotvorac. Znao je i sadašnje i buduće. Sve je znao: i šta je na zemlji, i šta je pod zemljom, i šta je na nebu, i šta je u vazduhu. Recimo da si došao iz Samare. On će ti ispričati sve o Samari, opisaće ti i grad, i crkvu, i nastojatelja, i sve tvoje grehe, sve tvoje slabosti. Sigurno je da se takav više neće pojaviti. Živeo je kod Lavre, a kad se razboleo bilo mu je otkriveno da ga Gospod poziva u svet. On je u svetu, u Atini, mnogo učinio. Završio je samo četiri razreda osnovne škole, a kod njega je dolazio akademik i on je s njim razgovarao kao da je i sam akademik. Davao je savete da li da se ide ili da se ne ide na operaciju. Ako je savetovao da se ide, lekari bi nakon toga bivali zaprepašćeni: kao da je neko upravljao njihovim rukama! Jednom su mu došla neka braća s molbom da im otkrije gde da kopaju bunar. Posavetovao ih je da na jednom mestu ne kopaju, jer se tu nalazi mermerna stena. Pomenuo im je drugo mesto i ukazao na osobine te vode. Sve se upravo tako i dogodilo.
Video sam ga kad sam se vraćao iz Jerusalima. Zamolio sam ga da se pomoli za mog suseda koji je bio na samrti. Za sebe ništa nisam tražio.
O njemu takođe postoje dve knjige, u kojima se opisuju brojna čudesa. Kazuju kako je kod njega došla Francuskinja Ana i on joj je ispričao sve o njenom životu. Ona je nakon toga otišla u manastir. Kako su dolazili hipici, i on im je sve ispričao. Jedna hipi – devojka je poverovala i takođe otišla u manastir.
Bio je to blagodatni starac. U mladim godinama bio je veoma poslušan i dolazio je u crkvu veoma rano. Bio je svedok da se starac Teodosije – mislim da se tako zvao – molio i da je počeo da lebdi u vazduhu, takva ga je blagodat osenila. Od tog vremena i tokom čitavog života on je nosio tu blagodat, ne izgubivši je ni u jednom trenutku. Jednom se dogodilo da je neki duhovnik hteo ili da ga iskuša ili pak da mu se zbog nečega naruga, pa je uzviknuo: „Napolje odavde“ i pokazao na prozor. Porfirije je zaista iskočio kroz prozor, bez obzira na visinu. Eto kakvo je poslušanje on imao. Bog gaje spasao. Bio je to čovek svetačkog života. Koliko je samo čuda učinio! Koliko je onih koje je spasao i od duhovne i od telesne smrti! Tek što vidi čoveka, a već sve o njemu zna!
Bio je još jedan svetitelj. Još u detinjstvu je voleo da se moli. Tada je koračao niz put i palio kandila u kapelicama. U kapelici svete Paraskeve ugledao je jednu ženu. Ona ga je pozvala k sebi i upitala: „Šta hoćeš da ti dam za to, što ideš i pališ kandila?“ On je odgovorio da će pitati majku šta da zatraži. Mati ga je posavetovala da traži sreću. „Imaćeš sreće. Evo koliko ćeš novaca imati!“ Dok je to govorila, pokazala mu je koliko će mnogo novca imati. On je postao jeromonah i živeo je u manastiru. Što je zadivljujuće, kad on nekome, na primer, pokloni deset drahmi, Bog mu odmah pošalje sto!
Starcu Jefremu je sad već osamdeset godina i on živi u široj okolini Lavre. On više nikoga ne prima. Preživeo je sedam ili osam srčanih udara, oslepeo je. Susretao sam njegova duhovna čeda. Kad sam otišao kod njega, tek što je preživeo infarkt, i nisu nas pustili kod njega. Želeo sam samo da mu celivam ruku i da odem. Nisam imao prilike. Blagodatni starac…
Sveštenik Jevgenije Šestun,
Na Svetoj Zemlji, Samara 1998.
 
U knjizi monaha Vlasija „Blistanje svetlosti“ (Larnaka, 1997) mogu se takođe pročitati zanimljiva svedočanstva o ocu Pajsiju, kao i njegove pouke. Evo jedne od njih:
„Jednom su starca Pajsija upitali šta misli o problemu kalendara, a starac je odgovorio: ‘Ne uzrujavajte se i ne svađajte se oko toga! Sve je u redu. Čoveka neće spasti kalendar. Spašće ga vera i dobra dela. Jednom sam se približio zilotima i samo što mi mozak nije pukao od zbrke! U nerazumnoj revnosti nema ničega dobrog.'“

2 komentar(a)

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *