NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Žitija svetih » POUKE BOŽANSTVENE LJUBAVI

POUKE BOŽANSTVENE LJUBAVI

 
Starac PAJSIJE Svetogorac
POUKE BOŽANSTVENE LJUBAVI

 
Peta glava
O BRAKU
 
Hrišćanima koji su u braku biće zanimljivo da se upoznaju sa stavovima st. Pajsija o raznim problemima supružničkog života. Tema odnosa među supružnicima veoma je obimna i dovoljno ispitana, ali to ne znači da su raznoliki bračni problemi već rešeni. U ovoj glavi navedeno je pažnje dostojno starčevo pismo koje mi je uputio na moju posebnu molbu. U nastavku se nalazi i moje pismo o braku, koje sam objavio u svesci br. 45 časopisa „Sinaksi“ (januar – mart 1993) nadajući se da će ono pomoći hrišćanima koji svoj brak smatraju za prepreku životu u Hristu. Oni vrlo često dospevaju u mučno stanje, što se strašno odražava na sve članove porodice.
 
1. Pismo starca Pajsija
Časni Krst, 1. januara 1974.
Pozdravljam te, ljubljeni brate Dionisije,
Neka Svesveti vitlejemski Mladenac blagoslovi nastupajuću godinu! Dobio sam tvoje pismo.
Postavljaš mi pitanje o supružničkim odnosima oženjenih sveštenika a takođe i mirjana. Zašto Sveti Oci ne daju potpuno precizna određenja? To znači da postoji i nešto neodređeno, jer ne mogu svi ljudi živeti po istom kalupu. Sveti Oci su mnogo toga prepustili našem rasuđivanju, staranju, duhovnom osećanju i mogućnostima svakoga od nas.
Da bi ti ovo bilo razumljivije, navešću primere iz života oženjenih sveštenika i mirjana, koji su i danas živi i koje poznajem. Među njima postoje i takvi koji su, sklopivši bračni savez, rodili jedno, dvoje ili troje dece, a zatim nastavili da žive čisto. Drugi stupaju u supružničku prisnost samo privremeno, radi rađanja dece, dok sve ostalo vreme žive kao brat i sestra. Neki se pak uzdržavaju samo u vreme posta, a zatim imaju prisne odnose. Neki čak ni to ne mogu da ispune. Postoje i oni koji održavaju odnose sredinom nedelje, kako bi bili čisti tri dana pre i tri dana posle božanstvenog Pričešća. Neki se i tu spotiču, jer je Hristos, javivši se apostolima nakon Vaskrsenja, odmah rekao: „Kao što je Otac poslao Mene i Ja šaljem vas… Primite Duh Sveti! Kojima oprostite grehe, opraštaju im se, i kojima zadržite, zadržani su“ (Jn.20;21-23).
Cilj je da se svako podvizava s rasuđivanjem i brižljivošću, u skladu sa svojim duhovnim snagama.
U početku, naravno, smeta mladost, ali tokom vremena telo slabi a duh se ukrepljuje, tako da čak i oženjeni počinju pomalo da okušaju božansku nasladu. Tad se ljudi prirodnim putem udaljuju od telesne naslade, koja u njihovim očima postaje ništavna. Tako se podvizavaju oženjeni i dolaze u raj mirnim putem sa krivinama, dok monasi tamo stižu uspinjući se po stenama i verući se po vrhovima.
Moraš imati u vidu da problem odnosa nije samo tvoj i da nemaš prava da sve uređuješ sam, nego isključivo uz uzajamnu saglasnost, kako zapoveda i apostol Pavle. Kad se to dogodi uz uzajamnu saglasnost, opet je potrebna molitva. Snažan mora da se postavi u položaj slabog. Često se dešava sledeće: jedna strana pristane (na uzdržanje) da ne bi ražalostila drugu, ali zato iznutra strada. To se najčešće dešava ženama koje imaju malo straha Božijeg i živahno telo.
Često se dešava da blagočestivi muževi, nakon što od žene čuju reči saglasnosti, nerazumno produžavaju period uzdržanja, i tada stradaju žene: postaju nervozne i sl. Muževi smatraju da su se njihove žene utvrdile u vrlini i žele da žive čistije, održavajući odnose nakon dužih perioda. Žena zbog toga pada u iskušenje i želi da stupi u vezu s prijateljima. Kad dođe do pada, muči ih griža savesti. Muževi nastoje da žive čistije, iako vide da žene nisu tome naklonjene. Na taj način muževi pretpostavljaju da su žene ostvarile duhovni napredak i da ne žele telesno. Ovde, međutim, postoji fizički uzrok i ženski egoizam ima opravdanje, kao i ljubomora koju osećaju oni slabiji. Uvidevši da muž želi da živi duhovnim životom, žena se prisiljava jer hoće da ga nadmaši.
Oprosti mi što sam zašao u tuđi vinograd, budući da su monaški posao brojanice a ne tema o kojoj ti pišem. Međutim, da te ne bih ražalostio, napisaću ti nešto od onoga što izdaleka znam, zbog čega stradaju mnoga naša braća u svetu i što neprijatelju daje mogućnost da deluje.
Od velikog je značaja da su supružnici slični po telesnom sastavu. Kad je jedno slabo i krotko a drugo veoma živahno, potrebno je da se snažnije žrtvuje zbog bolešljivijeg. Bolesno će uz njegovu pomoć postepeno ozdraviti, a kad je oboje zdravo, mogu da krenu napred.
Kao to sam rekao u početku, za osvećenje oženjenog potrebni su podvig, brižljivost i rasuđivanje. Prema tome, ako ovoj temi ne pristupimo na duhovan način, mogli bismo da pomislimo da oženjenima nije potrebno da se mnogo podvizavaju. Smatram da je neispravno ženiti se samo zato da bi čovek jeo, spavao i imao telesnu nasladu, jer je sve to telesno, a čovek nije samo telo nego i duh. Telo treba da pomaže osvećenju duše, a ne njenom uništenju.
Bog poznaje svačiji podvig i snagu koju mu je dao, pa će saglasno tome tražiti i odgovor. Ja sve njih podjednako volim i radujem se usrdnim podvižnicima. Samo da ne vrše zločinačke abortuse i ostalo.
Molim te da mi oprostiš zbog rukopisa, jer žurim. Treba da izvršim još jedno duhovno delo a zatim me očekuje mnoštvo pisama. Pišem ti brzo da bih brzo pristupio izvršenju svojih namera. Neka Hristos i Presveta Bogorodica budu uz tebe.
S ljubavlju Hristovom, monah Pajsije.
 
2. Pismo oženjenom bratu
„Želeo bih, dragi brate, da ti izložim sopstvene poglede na temu koja te interesuje, odnosno na različite probleme porodičnog života. Obojica imamo isto iskustvo, s tim što se meni posrećilo da imam porodicu, i to veliku. Zbog toga verujem da moje reči nećeš prihvatiti kao neosnovanu i suvu propoved, nego kao reči ljubavi i saosećanja, čija je namera da ukažu na izvesne puteve rešavanja problema koje stvara brak.
Poznato je da i verujući ljudi imaju nesrećne brakove. Mladi, koji su od ranog detinjstva pohađali časove veronauke, koji se nikad nisu udaljavali od Crkve, stupaju u brak i suočavaju se s problemima, naročito posle dve – tri godine zajedničkog života. Važan je i problem supružničkih odnosa i rađanja dece. Taj problem je veoma izražen usled različitih pogleda na njega, koji su ponekad dijametralno suprotni, kao i usled sukobljavanja dve kategorije bogoslovskih rasuđivanja. Postoje među njima oni koji su strogi i neumoljivi, koji podvlače da je cilj braka isključivo rađanje dece i pri tom zabranjuju supružničku prisnost. Postoje i oni popustljiviji, koji imaju lično iskustvo porodičnog života ili su pak dostigli izvesnu duhovnu zrelost kao rezultat podvižničkog života u manastiru, gde oženjene prihvataju s ljubavlju i razumevanjem.
Veruj mi, brate, da u naše vreme ne oskudevamo u teorijama. Napisano je mnogo, čak isuviše. Tu temu su analizirali nadareni bogoslovi – sveštenici i mirjani. Međutim, u pogledu prakse, po tim pitanjima ne postoji saglasnost. To mnoštvo različitih mišljenja ne samo da ne pruža suštinsku pomoć nego, naprotiv, silno komplikuje stvar i truje život onih koji su u braku. Stoga je naročito potrebno osluškivati utešiteljski glas Crkve koji uglavnom govori kroz duhovnike. Isto tako, potrebno je čitati članke i knjige koje nude odgovarajuće rešenje za svaki pojedini slučaj. Treba primetiti da jedan isti problem za različite bračne parove ne dopušta jedno isto rešenje ili, bolje rečeno, postoji mnogo načina da se on reši.
Sledeća razmišljanja, brate, neće rešiti ono što je nerešivo ali, isto tako, neće ni doliti ulje na vatru. Ona će samo dotaći neke probleme koji su ti, možda, iskrsli usled drugih, nepromišljenih i neopreznih stavova. Napominjem ti da su ovo čisto lična razmišljanja i ti ih mirno možeš odbaciti ukoliko smatraš da su neosnovana ili da protivreče tvom duhovnom ustrojstvu. Ja, pre svega, ne želim da pred tebe postavim nove probleme. Oprosti mi što ti pišem na brzinu. Ne zaboravi da u domu oca, koji ima mnogo dece, zbog mnoštva poslova nikad nema tišine i da je vreme kojim raspolažem veoma ograničeno. Pišem ti s ljubavlju i nadam se da će mi tvoja ljubav oprostiti.
1. Izabravši porodični život, prihvatili smo mnoštvo obaveza. One ti različitim krivinama ometaju put ka raju dok se, naprotiv, neoženjeni veru po planinskim stazicama. Supružnici su povezani ljubavlju. Ovde bi, verovatno, trebalo da kažem da se hrišćani obično upoznaju zahvaljujući nečijem posredovanju. Zbog toga njihova uzajamna osećanja ne uspevaju da se razviju pre braka. To znači da bi sam brak morao da odgaja ljubav umesto da je hladi.
2. U braku se i od jednog i od drugog supružnika zahteva rasuđivanje. Na žalost, veoma se često dešava da brak čini život supružnika mračnim, jer su dobili vaspitanje koje je izopačilo njihovu svest i savest. Takvi parovi se brzo razvode.
3. Kod mnogih se stvara utisak da brak znači samo telesnu nasladu i ništa osim toga. Takvi ljudi se prema porodičnim ljudima odnose s izvesnim prezirom. Njihovo ponašanje izaziva strašne potrese u duši porodičnog čoveka, koji je dužan da nosi i taj krst duhovnog mučeništva. U braku je nedopušteno da se lakomisleno govori o zabrani telesnih naslada. Ne želim time da kažem da su porodični ljudi neuzdržani i nezasiti. Oni poseduju duhovnu kočnicu i uzdržavaju se. Međutim, njima nije lako da govore o dodatnom uzdržavanju, koje bi moglo da potraje godinama. U takvom slučaju počećemo da tražimo nešto sa strane, izvan braka. To shvata i ispod toga bi mogla da se potpiše većina porodičnih ljudi, koji su često izloženi snažnijim iskušenjima nego monasi. Smatram da će razborit hrišćanin postaviti dobar početak ukoliko se bude pridržavao uzdržanja tokom posta. To će mu mnogo pomoći u duhovnom životu.
4. Nagrada braka je rađanje dece. Međutim, postoje i parovi kod kojih je to nemoguće. Ko može da razreši mučno pitanje koje se pojavljuje kod tih ljudi: mogu li oni imati bračne odnose ili ne mogu? Zar ne bi trebalo da se u braku ponašaju kao bezbračni? Meni je veoma teško da prihvatim tako ekstremne stavove. Na kraju krajeva, uviđam da to ne može da ispuni ogromna većina oženjenih.
5. Nemoguće je da tančine bračnog života uređuje neko treći. Obaveštavanje prijatelja dopušta da se izbegnu tragične ili komične situacije. Međutim, nedopustiva je težnja nekih da daju savete onda kad ih niko od njih ne traži. Ovde dolazi do jedne uobičajene greške: svima se daje jedan isti savet i pri tom se zaboravlja da u svetu ne postoje dva istovetna čoveka sa istovetnim karakterima i istovetnim potrebama.
6. Hrišćanski brak mora biti stabilan. Plašim se da nas neki (neverujući) mirjani prevazilaze u ljubavi, odnosno da su međusobno čvršće vezani nego mi, hrišćani, koji smo često nezainteresovani i ravnodušni.
7. Sasvim je beznačajno mišljenje prema kojem je rađanje dece nužno zbog rešavanja demografskog problema države. Nijedan roditelj ne razmišlja na taj način, odnosno, ne odgaja decu zato da bi se uvećao broj stanovnika u državi ili zato da bi služila u vojsci i osiguravala bezbednost Otadžbine. Tako mogu da govore samo neoženjeni a ne porodični ljudi koji veruju da brak za svoj cilj ima i rađanje dece jer je to kako volja Božija, tako i njihova sopstvena. Oni se mole da njihova deca postanu dobri hrišćani, dolični sveštenici, pobožni monasi ili svetitelji. Drugi uzroci braka ne postoje.
8. Mnoge stvari koje su napisane o braku nisu bile uspešne jer je njihova argumentacija neosnovana i lako se može odbaciti. Citati koje njihovi autori navode iz Svetog Pisma i svetootačkih dela ne odgovaraju temi. Njihovo iskustvo je teoretsko i oni samo pokušavaju da se pozovu na sveštene tekstove. Navešću jedan primer. Izvesni autor je zaključio da će svaki hrišćanin, koji svojom krivicom nema mnogo dece, biti osuđen na večnu kaznu, jer se u ad upućuju nepravedni i grešni. Razume se da će, saglasno Svetom Pismu, tamo otići nepravedni i autor navodi mnogobrojne citate iz poznatih tekstova. Teškoća se sastoji jedino u nalaženju mesta koja osuđuju one bez mnogo dece ili zabranjuju supružničke odnose u braku.
9. Zainteresovanost Crkve za rađanje velikog broja dece je čisto teoretska i stoga ne zahteva od bračnih parova da obavezno imaju mnogo dece. Smatram da cirkulari takođe neće rešiti problem. Oni ostavljaju utisak na same svoje sastavljače da saosećaju sa bračnim parovima. Rezultat je ništavan. Nama su potrebna dela a ne teorije.
10. Kad sveštenika pozovu u porodicu da bi razmotrio problem rađanja dece, on mora biti veoma razborit. On ne može zahtevati od supružnika jedno ili dvoje dece i da se nakon toga zaustave. Međutim, podjednako je nepromišljeno i ako ih savetuje da imaju desetoro dece, tvrdeći da je to volja Božija. Uopšteno govoreći, problem se rešava sam od sebe. Kod mene se formiralo mišljenje da su supružnici prevashodno dužni da reše pitanje rađanja dece. Na taj način će zajedno dočekati i radosti i patnje koje zatim uslede. Kad jedan bračni drug primorava drugoga, tu ne postoji ljubav, pa čak ni u porodicama sa mnogo dece. Naprotiv, kad dete dolazi na svet na osnovu tople molitve i želje svojih roditelja, sve se menja. To je idealan slučaj.
11. Što se tiče slučajeva gde se verujući roditelji plaše da imaju mnogo dece strahujući od narastajućih ekonomskih teškoća, mislim da se takve teškoće razrešavaju srazmerno duhovnom uzrastanju supružnika, i da se njihovo poverenje u Boga umnožava rađanjem drugog, trećeg, itd. deteta.
12. Postoji mnogo verujućih parova koji dolaze u neopisivo teške situacije jer još nisu našli čoveka-duhovnika koji bi ih razumeo i podržao. Oni se doslovno iscrpljuju i često padaju u potpuno očajanje.
Završavajući ovo pismo u kojem su izloženi samo pojedinačni pogledi na brak i rađanje dece, pomislio sam da bi ih neko mogao pogrešno protumačiti. Pretpostavljam da će se sa mnom saglasiti oni koji probleme bračnog života posmatraju s pastirske tačke gledišta. Mislim da ono što je rečeno u pojedinačnom slučaju mora, u svoje vreme, postati daleko poznatije. Lako bi bilo „rešavati“ bračne probleme po jednom istom receptu. U stvarnosti, mi ih činimo samo još složenijima. Kao što se ni sve telesne bolesti ne mogu lečiti aspirinom, tako se ni bračni problemi ne mogu rešavati po jednom receptu.
Sad, kad završavam ovo pismo, iz susedne sobe dopire pevanje jednog od mojih sinova, kijanje drugog koji zbog gripa leži u postelji, u nekoj drugoj sobi u horu pevaju moje tri kćeri, dok u radnoj sobi klopara šivaća mašina. Možda će ti se ovaj prizor dopasti, a možda će te i potresti. Sve su to peripetije porodičnog života. Budi mi zdrav!
S ljubavlju Hristovom,
prezviter Dionisije Tacis, Konica, oktobra 1992.

2 komentar(a)

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *