NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Žitija svetih » POUKE BOŽANSTVENE LJUBAVI

POUKE BOŽANSTVENE LJUBAVI

 
Starac PAJSIJE Svetogorac
POUKE BOŽANSTVENE LJUBAVI

 
XII. ĐAVOLSKO DELO
 
1. „Mnogi ljudi su nesrećni. Ne spavaju i uzimaju tablete. Drugi su, opet, veoma osetljivi i nervozni. Na svima njima se ispoljava dejstvovanje đavola. Osetljivog i nervoznog hoće da učini još nervoznijim, bezdušnog još bezdušnijim, dok pijanog nagovara da ne ostavlja vino nego da još više pije.“
2. „Đavo radi svoj posao. A ja, koji sam, na žalost, monah, ne radim svoj posao kako bi valjalo. Đavo radi svoj posao bolje od svih nas. Mi, hrišćani, a najpre ja sam, kao monah, na žalost ništa ne radimo.“
3. „Ovaj život nam je dat da bismo položili ispite i prešli u drugi. Da bismo postavili osnovu, moramo da vodimo bitku.“
4. „Bog je stvorio angele. Neki od angela postali su demoni. Bog sad dopušta demonima da nam pomažu samom svojom zlobom, jer na taj način polažemo ispite. On im ne dopušta da muče Njegovu tvorevinu.“
5. „Ljudi uzdižu same sebe po spoljašnjoj formi a ne po suštini. Jedan udara drugoga i, ukoliko ga je ovaj uvredio, uzvisuje se u očima drugih ljudi. Ljudi nemaju ljubavi koja bi ih duhovno ranila: tad ne bi činili ono što čine. Kad neki egoista dobije udarac, on često shvata da je pogrešio ali mu egoizam ne dopušta da se povuče. Ako se ne boriš protiv jeresi, ti joj na neki način pomažeš. Sad razumete šta se događa.“
6. „Đavo za svakoga nalazi određen način. U svetu ugnjetava ljude na jedan način. Nas na Svetoj Gori ugnjetava drugačije. Omladinu prisiljava da žudno prihvata sve redom. On ulazi u hrišćanske porodice i čini da svi izgube razum. To je sveopšte zlo.“
7. Često slušamo o „harizmatičnim“ ličnostima koje prave mnogo buke i razvijaju žalosnu delatnost, čiji je ishod skretanje jednog dela naroda na klizav put. Starac je pripovedao o sledećem takvom slučaju. „Jedan potpuno neobuzdani grešnik izjavio je da mu se javila Presveta Bogorodica i rekla: ‘Čedo moje, kaži ljudima da će se tesalska ravnica pretvoriti u more i da će svi potonuti.’ On je tada rekao prividnoj Bogorodici: ‘Presveta, ako ljudima preti opasnost da se utope, ja ću ih spasti, kao Mojsej.’ Bogorodica mu je zatim tobože dala odgovarajuće znakove za delo koje je on preuzeo na sebe: ‘Čedo moje, poveravam ti ceo svet. Idi u Veriju kod toga i toga, on će ti dati krst da krstiš svet i da ga spaseš.’ Đavo dolazi kod nekoga obmanutog u Veriju, kaže mu da će neko doći i da mu preda krst. On ga je iščekivao i predao krst radi opštečovečanskog dobra. Srećom, taj čovek je na kraju došao ovamo po blagoslov i ispripovedao mi čitavu istoriju. Bio je to nesrećni bolesnik. Umesto da se pokaje zbog onoga što je po svojoj ljudskoj prirodi učinio i da ode kod duhovnika, on je pronašao đavola. Nije shvatio da ga je đavo doveo u zabludu. Bednik je nakon toga otišao.“
8. Starac je pripovedao svom poznaniku – monahu: „Jednom je dolazio neki mladić koji je bio gotovo đavoiman i ja sam mu pomogao. Uveče, tokom čitavog svenoćnog bdenja, mogli su se čuti udarci po tavanici, kao da neko kotrlja drvene trupce ili debla. Rasprostirali su se i drugačiji, oštri zvuci, kao da neko udara svom snagom. Usrdno sam prebirao brojanicu, krstio tavanicu i pevao tropar: ‘Krstu Tvome klanjamo se, Vladiko’. Zvuci bi nakratko utihnuli, a zatim bi se ponovilo to isto. To je potrajalo tokom čitavog svenoćnog bdenja. Sledeće nedelje, onaj mladić je ponovo došao. Opet sam mu pomogao koliko sam mogao. Uveče opet – udarci i glasovi, nešto rđavo. Međutim, ni ovog puta nisam pomislio da je to povezano s dolaskom onog mladića. Nisam to povezivao s njim. Nakon izvesnog vremena, mladić opet dolazi. Uveče se opet ponavlja snažan demonski napad. Vrata su silno lupala. Napregnuto sam se pomolio. Iznenada se moja kelija ispunila smradom koji se ne može ni opisati. Posle toga, demonska dejstva su prestala.“
9. Starac je kazivao jednom poznaniku – monahu: „Jednom mi je dolazio đavoiman i duševno potpuno rastrojen mladić. Vidiš, kad čoveka napusti blagodat Božija, tad ga obuzimaju demoni. Taj mladić je pocrneo! Pao je u veliko očajanje. Sedeo je i dugo me iščekivao, oko devet časova. Ja sam trpeo. Tako je moralo da bude. Zatim sam ga primio, jer je trebalo završiti posao. Da sam ga zadržao osam i po časova i isterao, to bi bilo nepravedno. Da bi se dogodilo to što se dogodilo, bilo je potrebno da trpim onoliko časova koliko je on sedeo kod mene. Na kraju krajeva, on je sasvim ozdravio. Bavi se bogoslovljem i sad često dolazi da me poseti.“
10. Starac je često govorio o đavoimanima i mnogo je trpeo zbog njih. Imao je trajnu želju da ih oslobodi. Iz sledeće povesti očigledno je da se starac borio s demonima u pravom smislu te reči, imajući postojanu plamenu molitvu kojom ih je na kraju i pobeđivao, donoseći ljudima mir i spokoj. Dakle, starac je kazivao:
„U svetu obitelj Suroti došao je jedan đavoimani. Usred crkve dobio je napad. Iz usta mu je izlazila pena i urlao je. Uzeo sam glavu sv. Arsenija Kapadokijskog i položio je na njega. On je riknuo i pao. Zatim sam mu svetiteljevu glavu položio na grudi. Počeli smo da se molimo i ja i monasi. On je tada počeo da se grči i ukočio se, kao da je bez svesti. Demon je izašao! Kad se nesrećnik oporavio, zablagodario je sv. Arseniju i nama. Od tog doba stalno je dolazio u svetu obitelj i donosio darove. Kad bi se dogodilo da je manastir zatvoren, ostavljao bi darove pored ograde i odlazio. Jednom se dogodilo da je taj čovek u snu navodno video svetog Arsenija koji mu je to zabranio i rekao: ‘Idi iz manastira i više se ne vraćaj!’ Izrekao je to vrlo strogim glasom i sve je iščezlo. Čovek se mnogo ražalostio i, nikome ništa ne govoreći, bez oklevanja napustio manastir. Istog časa počele su da ga spopadaju pomisli: ‘Sveti neće da me vidi, neće da dolazim u njegov manastir, toliko sam nečist’.
Obuzelo ga je očajanje. Ponovo je počeo da vodi grešan život, gore nego ranije, i ponovo je postao đavoiman. Ovoga puta, međutim, bilo je teže nego ranije. Mučio je svoju porodicu. Borio se s demonima, video ih je svojim očima. Bio je hrabar borac. Demoni su ga udarali i bacali na zemlju a on im je govorio: ‘Ne prilazite svi zajedno, priđite jedan po jedan!’ Podnosio je demonske napade. Izgovarao je, naravno i molitvu: ‘Gospode Isuse Hriste, pomiluj me grešnog!’ Svaki put, kad bi izgovorio tu molitvu, demoni su mu došaptavali: ‘Ne izgovaraj to ime. Stalno govori: Kazancakis, Kazancakis, ili druga imena’ On je počeo da veruje kako ta imena imaju silu molitve i zapisivao ih je na papir.
Nesrećnik je kasnije došao i pronašao me na Svetoj Gori. Ušao je u moju keliju i ispričao mi o novom, još gorem stanju đavoimanosti u koje je ponovo pao. Tražio je da se pomolim za njega. Malo je jeo i ja sam ga položio na krevet da se odmori. Počeo sam da se molim za njega. Iznenada – a ja sam bio u odaji u kojoj se on odmarao – razlegao se zvižduk kao da je proleteo metak: nesrećnika su odmah ščepali demoni i odbacili na četiri – pet metara. Počeo je da urla i da izbacuje penu. Demoni koji su se nalazili u njemu počeli su da viču i da mu prete. Govorili su mu sramne reči i skidali odeću koju je imao na sebi. Pokušavali su da ga svuku. Demone nisam video, ali sam video njegovu odeću koja se kovitlala, slušao sam nepristojne reči koje su demoni izgovarali. Istog časa sam ih zaboravljao. Nisam znao šta da učinim. Međutim, brzo sam se snašao. Otišao sam u gornju odaju i uzeo palac sv. Arsenija Kapadokijskog. Njime sam prekrstio đavoimanoga, izgovarajući pri tom razne molitve. On se na trenutak primirio, ali čim sam ga napustio dogodilo se ono isto. Takvo stanje potrajalo je dva – tri časa. Zatim je sve prošlo. On je počeo da plače i da mi zahvaljuje. Rekao je da su na njega nasrnula četiri demona i da su njime udarali o zid, dok ga je peti vukao za nos. Proveo je tu još neko vreme a zatim je otišao. Taj čovek se od tada dobro oseća.“
11. „Ako nekom đavoimanom kažeš: ‘Gospode Isuse Hriste, isteraj nečistog duha iz Tvog stvorenja’, đavo će se istog trenutka zbuniti. Sećam se da je u manastir u Suroti došao jedan student koji je rekao da u njemu živi demon. Pokazivao je svoja rebra i stomak i rekao da ga muči demon. Osim toga, demon je primoravao mladića da izgovara sramne reči i doveo ga do očajanja. Da bih utešio mladića, rekao sam mu da demon nije u njemu nego da doživljava spoljašnji demonski napad. Pošao sam u hram, uzeo delić svetih moštiju i držao ih u ruci. Student je bio okružen narodom i monasima koji su prebirali brojanice. Približio sam mu se i upitao u koje ga mesto udara demon. Pokazao mi je to mesto i ja sam na njega položio ruku u kojoj su bile svete mošti. Iznenada je urliknuo: ‘Opekao si me, opekao si me’, a zatim je počeo da ispušta penu i da se izruguje. Tad sam za sebe izgovorio: ‘Gospode Isuse Hriste, isteraj nečistog duha iz Tvog stvorenja’. Posle jednog trenutka, demon ga je zatresao i bacio na zemlju, a on je počeo da se trese. Toliko se udarao da mu je odeća bila pokapana svećama i zalivena uljem iz kandila. Podigli smo ga i izneli iz crkve. Čitavo njegovo telo potresala je drhtavica. Demon je izašao i mladić je ozdravio.“
12. „Često su mi dovodili malu decu i govorili da su opsednuta. Da bih se uverio da je zaista tako, uzimam delić moštiju svetog Arsenija i stežem ih u dlanu jedne ruke. Istovremeno stežem i drugu ruku. Tada vidim da li je u detetu demon jer đavoimani sa strahom i trepetom gledaju upravo u onu ruku u kojoj se nalaze svete mošti, a ne u onu drugu. Ponekad potapam svete mošti u vodu koju zatim dajem opsednutim mališanima da je ispiju. Onima koji ne prilaze vodi najpre dajem slatko, ratluk, med i sl. kako bi ožedneli a zatim i popili malo one vode. Nakon toga dobijaju napad, a neki bivaju i isceljeni. Ako dete nije opsednuto nego jednostavno duševno obolelo, ne događa se ništa od gore navedenog.“
13. „Današnja aristokratija odlazi kod svakakvih medijuma i magova, koristi voštane likove božanstva Kad. Ti ljudi žele da naškode svojim neprijateljima, da im upropaste oči, glavu, nogu, itd. Mag radi toga zabada iglu u voštanu lutku, i to upravo u ono mesto koje hoće da pozledi, a tog čoveka uistinu napada demonska sila. Prirodno je, međutim, da se to događa samo grešnim i nepokajanim ljudima.“

2 komentar(a)

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *