ПОУКЕ БОЖАНСТВЕНЕ ЉУБАВИ

 
Старац ПАЈСИЈЕ Светогорац
ПОУКЕ БОЖАНСТВЕНЕ ЉУБАВИ
 
XI. О СЛОБОДИ
 
1. “Кад кажемо људима да је све дозвољено, онда то није слобода. То је робовање. Да би се кренуло напред, морају се надвладати тешкоће. Навешћемо пример. Ево једног дрвцета. Ми га негујемо, учвршћујемо, подвезујемо конопцем. Не подвезујемо га жицом да га не бисмо оштетили. Зар се не бринемо тако о дрвету? Управо тако и никако другачије. Погледајте детенце. Ми од самог почетка ограничавамо његову слободу. Тек што се зачне а већ је, сирото, ограничено мајчином утробом и остаје тамо девет месеци. Чим се роди, повијају га у пелене и везују, тек што мало поодрасте стављају га у “дубак”, итд. Све је то неопходно да би одрасло. Чини се да га лишавају слободе. Међутим, без тих заштитних мера, детенце би могло да умре већ првог минута.”
2. “Ђаво не иде против Бога.[1] Ми идемо против Њега. Ђаво налази некога и полаже у њега помисао да иде против Бога.”
 

1. Преподобни Макарије Велики каже: “Будући слуга и творевина Божија, ђаво не искушава онолико колико би хтео и не злоставља онако како би он желео него онолико колико му заповест Божија по допуштењу дозволи. Савршено знајући све о свакоме и знајући колико свако има снаге, Бог допушта да толико буде и искушаван” (4. слово, гл. 6. и 7, цит. по Сабраним делима Игњатија Ставропољског, т. 5, М, 1998, с. 336).