POUKE

 

POUKE
 

 
POSLANICA BRATU KOJI JE TRAŽIO DA MU SE POŠALJU PRONAĐENA SLOVA PREPODOBNOG OCA NAŠEG AVE DOROTEJA, SA POHVALOM ILI NJEGOVIM KRATKIM ŽITIJEM
 
1. Hvalim tvoju nameru, ublažavam uistinu dobroljubivu i blagoslovenu tvoju dušu, zbog staranja o dobru, najmiliji brate. Jer, tako trudoljubivo ispitivati i istinski hvaliti dela uistinu blaženog i bogodostojnog oca našeg, koji i nosi ime dara Božijeg[1], znači hvaliti vrlinu i ljubiti Boga i brinuti o istinskom životu. Jer, prema velikom Grigoriju, „pohvala je uzročnik revnosti, revnost vrline, a vrlina blaženstva“[2].
2. Dakle, uistinu se možemo radovati i saradovati takvom tvom napretku. Jer, ti dokazuješ da si se udostojio da slediš za onim koji je podržavao Krotkom i Smirenom srcem (up.Mt.11,29), koji je, sagledavajući umno odricanje Petra i onih sa njime, u toj [meri] svukao sa sebe pristrašće prema vidljivom,i tako sebe po Bogu predao ocima, da je mogao, to ja dobro znam, sa smelošću reći: eto mi smo ostavili sve i za tobom pošli (Mt. 19,27). Tako je on, uz Božiju pomoć, skončavši ubrzo ispunio mnoga leta (Prem.Sol.4,13), ne boraveći u čulnim pustinjama i gorama, niti smatrajući velikim upravljanje divljim zverima, zavoleo pustinju duše, stremeći da se približi večnim gorama koje znaju da sijaju čudnovato, i radije da gazi po glavama dušegubnih zmija i škorpija. On se uskoro i udostojio da se domogne tih gora uz sadejstvo Hrista, putem mukotrpnog odsecanja svoje volje. To mu je omogućilo da ide nepogrešivim putem otaca, koji mu je ono blaženo breme pokazao lakim, i spasonosni Hristov jaram otkrio uistinu blagim (up.Mt.11,30).
3. Time [tj. odsecanjem svoje volje i želja] se on naučio smirenju nao najboljem putu uzvišavanja. Ono: „Postani milostiv i krotak“ – on je, po rečima svetih staraca, usvojio na delu. Tako se ukrasio svim vrlinama. Odatle je blaženi svagda u ustima imao onu staračku izreku: „Onaj ko je dostigao do odsecanja svoje volje, dokopao se mesta pokoja“. Jer, pošto je dobro i dostojno istražio, našao je da je koren svih strasti samoljublje, sa kojim je povezana i naša slatko-gorka volja. Koristeći onaj delotvoran lek [tj. odsecanje volje], on je ujedno sa korenom osušio i zle izdanke. Postavši pravi ratar besmrtnih sadnica, on je doneo plod pravog života. Blago skriveno u polju (up.Mt.13,44) on je dobro potražio, našao i stekao, obogativši se nepotrošivim imanjem.
4. Voleo bih da sam sposoban i jezikom i razumom, te da se udostojim da i život svetog izložim detaljno, radi opšte koristi, i kao najpristaliji uzor vrline. [Voleo bih da mogu] da izložim na koji način je onaj blaženi išao uskim i širokim i čudnim putem: [uskim] naime, jer je njime išao nezabludno i nerasejano, čuvajući se da ne sklizne ni levo ni desno (jer tako prijatelj Božiji i uistinu veliki Vasilije određuje uskost skorbnog i spasonosnog puta[3])); i sa [druge strane širokim] zbog privrženosti i slobode koju je imao prema onima koji su ga vodili ka Bogu, i osobito zbog visine smirenja, koje je jedino, po svetom Antoniju Velikom, iznad svih đavolskih zamki. Zbog toga se i na njemu uistinu ispunilo ono: široka je zapovest Tvoja veoma (Ps.118,96).
5. Međutim, to [izlaganje] ja ostavljam, pošto mi je nedostupno. Znam, naime, osim svih drugih dobrih [osobina] blaženog i to da je on, iz takozvanih spoljašnjih filosofa[4], skupljao ono što je nalazio korisnim, da bi ga u pogodno vreme bez lenjosti unosio u svoje pouke, kao na primer: „Ništa previše“ ili: „Poznaj samog sebe“, što i ja [navodim] prinuđen ne plemenitom namerom, nego, kao što se kaže, nuždom svoje slabosti[5]. A ono što je od mene tražila tvoja marljiva i dobroljubiva duša, ja sam sa smelošću i učinio, bojeći se tereta neposlušnosti i ukora za lenjost. I sa ovim pismom vama, uz Božiju pomoć razumnom bankaru, šaljem i ovaj talanat koji kod mene leži bez dejstva, tj. nađene pouke blaženog, koje se on udostojio primiti od svojih otaca i koje je svojim učenicima predao, čineći i učeći saglasno našem prvom i istinskom Učitelju i Spasitelju. Iako nismo u mogućnosti da nađemo sve njegove svete govore, nego samo vrlo mali [broj], (a i njih su, rasejane, po promislu Božijem, sakupili neki revnitelji), ipak je i ovo malo dovoljno priložiti tvojoj umešnosti po onome: daj mudrome povod, i on će biti još mudriji (Prič. Sol.9,9).
6. Kakvu je gotovost imao blaženi, budući priveden Bogom u monaški život, takav je i život, koji priliči tom cilju, uzeo na sebe: [u odnosu] prema svojim ocima on je pokazao krajnje odricanje od [svega] telesnog [tj. svetskog], pravo po Bogu potčinjavanje, čisto ispovedanje, ispravnost savesti i, posebno, poslušanje sa razumom, no bez rasuđivanja [premišljanja], budući utvrđen verom i usavršen ljubavlju. Prema sapodvizavajućoj se bratiji [imao je] ustručavanje, pristupačnost bez prevaznošenja i drskosti, i, pre svega, nepodozrivost bez znatiželje i bez prepiranja, što je koren neosuđivanja kod pobožnih i što je majka od meda slađe jednomišljenosti. A [u odnosu] na dela, [posedovao je] staranje, razumevanje i snishodljivu nesmućenost, što su priznaci čvrste naravstvenosti. Prema predmetima, pak, [imao je] brižljivost, skromnost i urednost bez taštine [umišljenosti], što se međusobno usaglašavalo sa božanstvenim rasuđivanjem. A pre svega i iznad svega [držao se] smirenja, radosti, dugotrpeljivosti, postojanosti, trezvoumlja i poučavanja.
7. Ali, zašto da se laćam kazivanja o svakoj podrobnosti i da pretrpim nešto slično onome koji broji kapi kiše ili morske talase. Naprotiv, postavljajući granicu svom govoru, i ne pružajući se na [nešto] strano [tj. nedostupno], treba da to slatko istraživanje prepustim vama i onima koji se time naslađuju, da biste shvatili iz kakvog vaspitanja i kakvog blaženog života je onaj sastradalni i nežni otac, po promislu koji sve dobro ustrojava, bio priveden ka božanskom poučavanju i staranju o dušama, budući istinski dostojan da poučava i prosvećuje duše, obilan u razumu i još obilniji u snishođenju, velik u mudrosti i još veći u pobožnosti, visok u sagledavanju i još viši u smirenju, bogat u Bogu i siromašan duhom, mio u reči i još miliji u opštenju, lekar koji zna bolest i lekarstvo koje hoćeš, koji je u praksi pokazao onu svetu i mnogorazličnu ikonomiju [staranje] i podigao teret i bogatih i siromašnih, i mudrih i neukih, i žena i muževa, i starih i mladih, i žalosnih i radosnih, i stranih i svojih, i svetovnjaka i monaha, i načalnika i potčinjenih, i robova i slobodnjaka, budući uvek svima sve i stekavši mnoge (up.1. Kor.9,22).
8. Ali, već je krajnje vreme, ljubljeni, da ti predložim slatku trapezu otačkih reči, koje nemaju mnogo lepote, ali imaju mnogo koristi. Jer, iako beše velik i u reči visok, onaj istinski i božanstveni muž je, zbog zapovesti: družite se sa smirenima (up.Rim. 12,16), svagde pretpostavljao proste reči i nepatvoren izraz. A ti, pak, našavši da je sladost dostojna istinskog i blaženog tvog staranja, umnoži ovu pošiljku, hodeći stopama svetog života onoga koga si dobro zavoleo, i moleći se i za moju lenjost.
9. Najpre ću ukratko reći o blaženom Dositeju, koji je postao prvi učenik blaženog ave Doroteja, dok je on još bio u [manastiru] ave Serida, i prohodio podvig potčinjavanja u Hristu.
 


 
NAPOMENE:

  1. Ime Dorotej znači: dar Božiji – Prim. prev.
  2. Sveti Grigorije Bogoslov, Slovo 25. PG 35, 1200 A.
  3. Sveti Vasilije, Opširno izložena pravila, 241, PG 31, 1241 VS.
  4. Tj. prehrišćanskih, paganskih grčkih filosofa – Prim. prev.)
  5. Ništa previše“ pisac pisma primenjuje na svoje odustajanje od detaljnog opisivanja života svetog, a „poznaj samoga sebe“ na uviđanje svoje nemoći za tako nešto – Prim. prev.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *