POUKE

 

POUKE
 

 
RAZLIČITE KRATKE IZREKE
 
1. Ava Dorotej je rekao da je onome koji ima sopstveni razum i sopstvene pomisli nemoguće da se potčini ili da posleduje za dobrim delom bližnjega.
2. Rekao je opet da mi, budući strasni, uopšte ne treba da verujemo sopstvenom srcu. Jer, kriv lenjir i ono što je pravo čini krivim.
3. Rekao je opet da onaj ko ne prezire sve predmete, slavu i telesni pokoj, i uz to opravdanja [tj. ono što smatra pravednim], ne može da odseče svoje želje, da se izbavi od gneva i tuge, niti da uspokoji bližnjega.
4. Govorio je takođe da nije veliko ne suditi ili sastradavati onome ko se nalazi u nevolji i koji ti pada pred noge [tj. traži oproštaj]. Veliko je ne suditi i nemati protivstrast prema onome ko ti protivreči sa strašću, ne saosećati sa onim koji ga osuđuje i ne radovati se sa onim koji nama ukazuje veću čast [njego njemu].
5. Rekao je opet: Ne traži ljubavi od bližnjeg, budući da će se onaj koji je očekuje smutiti ako je ne sretne. Pre ti pokaži ljubav prema bližnjem i uspokojićeš se, a time ćeš i bližnjeg privesti ka ljubavi.
6. Rekao je opet: Onome ko čini neku stvar po Bogu, uvek pridolazi iskušenje. Svakom blagom [delu] uvek prethodi ili posleduje iskušenje. Ono što se radi po Bogu nije čvrsto dok se ne oproba iskušenjem.
7. Opet je rekao: Ništa tako ne sjedinjuje [bratiju] kao zajednička radost i jednomislije.
8. Opet je rekao: Ne nipodaštavati uslugu bližnjega jeste [znak] smirenoumlja. Treba da je prihvatimo sa blagodarnošću, čak i ako je mala i neznatna.
9. Takođe je rekao: Ako mi dopadne [da učinim] bilo kakvu stvar, draže mi je da bude po razumu bližnjeg (makar se desilo i da ne uspe po njegovom savetu), nego da sledim za sopstvenim razumom (čak i ako bi uspela [u tom slučaju]).
10. Rekao je opet: Dobro je da u svakoj stvari sebi pružimo malo manje od onoga što nam je potrebno. Jer, nikome nije na dobrobit da u svemu bude uspokojen.
11. Rekao je opet: Ni u jednoj stvari koja se dešava, nikada nisam želeo da se pomažem ljudskim razumom, nego sam uvek činio po svojoj sili, sve prepuštajući Bogu.
12. Opet je rekao: Onaj ko nema svoju volju, [u stvari] je uvek ispunjava. Budući da nema svoje [volje], ma šta da se zbude, on je spokojan i pokazuje se kao onaj koji uvek čini po svome. On, naime, ne želi da stvari budu kako on hoće, nego ih hoće onakvim kakve se zbivaju.
13. Rekao je opet: Niko ne treba brata da ispravlja u času kad on greši prema njemu, ali ni u drugo vreme samo radi toga da bi se osvetio.
14. Govorio je još da je ljubav prema Bogu jača od prirodne ljubavi.
15. Još je govorio: Ni u šali ne treba [činiti] zlo. Jer, dešava se da u početku neko čini zlo u šali, ali se kasnije, i ne želeći, prilepljuje za njega.
16. Rekao je opet da ne treba želeti izbavljenje od strasti radi toga da bi se pobeglo od njihovih nevolja, nego iz mržnje prema njima, kao što je rečeno: punom mržnjom zamrze ih (Ps. 138,22).
17. Rekao je opet da je nemoguće da se neko razgnevi na bližnjega, ako se pre toga srcem nije uzvisio nad njim, ako ga nije ponizio i ako se ne smatra višim od njega.
18. Još je govorio: Znak da neko voljno [vlasno] vrši strast jeste ako se smućuje kada ga zbog [strasti] izobličavaju i ispravljaju. Ako neko prebiva bez smućenja dok ga za nju izobličavaju ili ispravljaju, znak je da ju je [učinio] budući savladan od nje ili u neznanju.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *