ПОУКЕ

 

ПОУКЕ
 

 
XII
ИСТОМЕ
 
1. Не чуди се, чедо, ако на путу који води горе понекад упаднеш у трње и глиб, па [онда] опет [изађеш] на равнину. Јер, они који се боре понекад падају, а понекад обарају [друге]. Велики Јов је рекао: није ли испит човеков живот на земљи (Јов 7, 1)? И неко други од светих говори: “Муж неискушан није опробан [опитан]”. Бивамо искушавани кад се обучавамо у вери, како бисмо постали опробани и научили се борби, као што је рекао Господ: “Кроз многе невоље ваља нам ући у Царство небеско”. Нека би нам нада на [добар] крај помогла у свему што сусрећемо.
2. Поучавајући нас трпљењу и свети апостол говори: веран је Бог који вас неће пустити да се искушавате већма него што можете, него ће са искушењем учинити и крај, да можете поднети (1.Кор.10,13). А и Господ наш, сама Истина, утешава те говорећи: у свему ћете имати жалост, али не бојте се, ја сам победио свет (Јн.16,33). Поучавајући се тиме, истрај у томе. Сећај се Господа и Његове благости, чедо. Он ће ти помоћи у свему, јер је милостив и зна немоћ нашу. Нека би Он поново запретио таласима и створио тишину у души твојој, молитвама светих Његових.

One Comment

  1. Savršene pouke.
    Slava Bogu