POUKE

 

POUKE
 

 
XVII
TUMAČENJE NEKIH IZREKA SVETOG GRIGORIJA KOJE SE PEVAJU SVETIM MUČENICIMA
 
1. Dobro je, bratijo, pevati reči svetih bogonosaca, jer se oni uvek i svagde staraju da nas pouče svemu što doprinosi prosvećenju duša naših. I nama predstoji da iz proiznošenih reči shvatimo samu silu spomena koji vršimo, bilo da je [reč] o Gospodnjem prazniku, ili svetih mučenika, ili otaca, bilo da je jednostavno neki sveti i znameniti dan. Mi, dakle, treba sa trezvoumljem da pevamo i da prodremo umom svojim u silu reči svetih, kako ne bi, kao što se govori u Otečniku, pevala samo usta, već i srce zajedno sa ustima. Iz prethodne pesme smo nešto malo, po silama našim, naučili o svetoj Pashi. Pogledajmo opet, šta želi da nas nauči sveti Grigorije o svetim mučenicima. U pesmi o njima, koju smo nedavno pevali, njegovim rečima se kaže:
„Žive žrtve, slovesne svepaljenice“.
2. Šta znači „žive žrtve“? Žrtvom se naziva sve ono što se prinosi Bogu, ovca ili vo, ili nešto tome slično. Ali, zašto se za svete mučenike kaže da su žive žrtve? Zato što se ovca pri prinosu, prvo kolje i ubija, komada i seče i tek onda prinosi Bogu. A sveti mučenici su još živi sečeni, strugani po telu, mučeni i drobljeni na komade. Ponekad su im dželati sekli i ruke i noge i jezike, vadili im oči, i toliko im strugali grudi da su se videli ustrojstvo i oblik njihove unutrašnjosti. Sve to su sveti, kao što rekoh, pretrpeli živi, sa dušom u telu. Zbog toga se i zovu žive žrtve.
3. A zbog čega se zovu slovesne [razumne] svepaljenice? Zato što je drugo žrtva, a drugo svepaljenica. Ponekad se ne prinosi cela ovca, nego samo njene prvine, kao što se kaže u zakonu: desno pleće, krilo jetre, oba bubrega i slično tome. Tako se prinosila žrtva, tj. prvina. To se zove žrtva. A o svepaljenici govorimo kad se privodi cela ovca ili vo ili nešto drugo, i spaljuje u celosti, kao što se tamo kaže: glavu sa nogama i iznutricom (Pon.zak.8,24), a ponekad i kožu sa pogani. I, prosto [rečeno], spaljuje se u celosti. To se zove svepaljenica. Tako su sinovi Izrailjevi po zakonu prinosili žrtve svepaljenice.
4. Žrtve svepaljenice su bile simvoli duša koje žele da se spasu i sebe prinesu Bogu. Reći ću vam i o tome nešto malo od onoga što su rekli oci, da biste, čitajući, uzneli malo svoje misli i obogatili duše svoje.
5. Pod plećima se podrazumeva snaga, dok se ruke uzimaju kao delatnost, kao što smo već na drugom mestu rekli. Pleća su, dakle, sila ruku. I tako, oni su prinosili silu desne ruke, tj. delanje dobrih dela, jer se desno uzima za ono što je dobro. I sve ostalo što smo rekli, tj. krilo jetre i dva bubrega, i salo sa njih, i bedra i salo sa bedara, i srce i grudi i ostalo takvo, isto su simvoli. A sve ovo, kao što govori apostol, njima se događaše za primer, a napisa se za pouku nama (1.Kor.10,11). I reći ću vam kako. Duša, kao što govori sveti Grigorije, jeste trodelna. Ima želateljni [osećajni], razdražajni [voljni] i slovesni [misleni] deo. Prinosili su, dakle, oni krilo slezine. Slezine oci uzimaju [u značenju] želja, a krilo slezine je njen vrh. Prinosili su oni simvolički, dakle, vrh želateljnog dela, njegovu prvinu, najbolji i najdragoceniji njegov komad. A to znači da ništa ne treba voleti više od Boga, te da od onoga što je poželjno ništa ne treba pretpostaviti želji za Bogom. Jer, rekli smo da su Njemu prinosili ono najdragocenije. A bubrezi i salo sa njim zbog sličnosti [sa slezinom] označavaju jedno isto, jer se i tamo, kako kažu, nalaze želje. To su, dakle, simvoli želateljnog dela. Simvol razdražajnog dela je srce. Tamo je, kako kaže, gnev, na šta ukazuje i sveti Vasilije govoreći: „Gnev je užarenost krvi oko srca“[1]. Grudi su, pak, simvol slovesnog dela. Jer, grudi uzimaju u tom značenju. Zbog toga se govori da je Mojsije, po Božijoj zapovesti oblačeći Aaronu arhijerejsku odeždu (up.Knj.Lev.8,8), na njegove grudi polagao naprsnik[2]. Sve to, dakle, kao što smo rekli, jesu simvoli duše koja se, uz pomoć Božiju, delatnošću očišćuje i vraća u svoje prirodno [stanje]. I Evagrije govori da slovesna duša dela po prirodi kada njen želateljni deo teži vrlini, razdražajni deo se za vrlinu podvizava, a slovesni deo se predaje sagledavanju stvorenog.
6. Prinoseći, dakle, ovcu ili vola ili nešto slično na žrtvu, sinovi Izrailjevi su [neki od navedenih delova] odvajali i polagali na žrtvenik pred Gospodom. To se zvalo – žrtva.Svepaljenica podrazumeva prinošenje cele žrtve: ona se spaljivala kakva jeste, nedirnuta, cela, popuna, kao što smo gore rekli. Ona je simvol savršenih, onih koji govore: eto mi smo ostavili sve i za Tobom pošli (Mt. 19,27). Na tu meru je pobuđivao Gospod onoga koji mu je rekao: sve sam ovo sačuvao od mladosti svoje. Jer, On mu je odgovorio: još ti jedno nedostaje.A šta to? Uzmi krst svoj i hajde za mnom (Mk. 10,20-21). Tako su,dakle, sveti mučenici svecelo prineli sebe Bogu. I ne samo sebe, nego i ono što je bilo njihovo, i ono oko njih. „Jer, drugo smo mi, kao što govori sveti Vasilije, a drugo ono što je naše, a drugo, opet, ono što je oko nas“. Mi smo, naime, um i duša, naše je telo, a oko nas su imanje i drugi predmeti. Sveti su, dakle, sebe prinosili Bogu svim srcem, svom dušom,svom snagom, po pisanom: ljubi Gospoda Boga svim srcem svojim,svom dušom svojom, svom misli svojom (Mt.22, 37). Jer, oni ne samo da su zanemarivali decu i žene i slavu i novac, i sveostalo bogatstvo, nego i sama tela svoja. Zbog toga se i nazivaju svepaljenicama. Slovesnim se, pak nazivaju zbog toga štoje čovek slovesno [razumno] živo biće i:
„Savršeno zaklanje Bogu“.
7. A zatim [dodaje] sledeće:
„Boga znajuće
i Bogom znane ovce“.
Kako oni znaju Boga? Kako je sam Gospod naučio i rekao: ovce moje slušaju moj glas, i ja njih znam… i moje mene znaju (Jn. 10,27; 10,14). Zašto je rekao: ovce moje slušaju moj glas? Umesto da [kaže]: „Reč moju slušaju i zapovesti moje čuvaju i zbog toga me znaju“. Jer, čuvanjem zapovesti sveti se približavaju Bogu. Koliko mu se približavaju, toliko ga i poznaju i bivaju Njime poznani. Međutim, zašto o svetima govori da su „Bogom znani“, kada Bog zna sve – i skriveno i duboko i [još] nebivalo? Zato što se, kao što rekoh, putem zapovesti približuju Njemu, poznajući ga i bivajući Njime poznani. Za onog ko se odvaja i udaljava od nekog drugog, kaže se da ga ne poznaje i da mu je nepoznat, kao što se za onog koji se približava kaže da poznaje i da je poznat. Prema tome, kaže se i da Bog ne zna grešnike, jer se udaljuju od Njega. Zbog toga i sam Gospod govori: zaista vam kažem, ne poznajem vas (Mt.25,12]. Sveti, pak, kao što sam mnogo puta rekao, stičući vrline [izvršavanjem] zapovesti, sve više postaju srodni Bogu. Ukoliko su mu srodniji, utoliko ga poznaju i bivaju Njime poznani.
8. „Tor njihov je
vukovima nedostupan“.
Torom se naziva ograđeno mesto u koje pastir sabira ovce i čuva ih da ih ne razgrabe vukovi ili da ih ne ukradu lopovi. Ako je tor na bilo kom mestu truo, i vukovima i lopovima je lako da ga napadaju. A tor svetih je odasvud utvrđen i čuvan, kao što je rekao Gospod: gde lupeži ne potkopavaju i ne kradu (Mt.6,20), niti šta drugo štetno može da ih vreba.
9. Molimo se, dakle, bratijo, da se udostojimo da budemo u istom stadu sa njima i da se barem nađemo na mestu one blažene sladosti i njihovog pokoja. I premda nismo dostigli stanje svetih i nismo dostojni prebivanja u njihovoj slavi, ukoliko budemo bili trezvoumni i neznatno se potrudimo, možemo barem da ne otpadnemo od raja, kao što govori sveti Kliment: „Ko nije uvenčan, neka se postara da ne bude daleko od uvenčanih“[3]. Na dvoru se nalaze visoki i sjajni činovi, na primer:senatori, patriciji, vojvode, načelnici, silentijari[4] – [svemnogopoštovani činovi]. Međutim, na istom dvoru se nalaze i drugi, koji služe za malu platu. Ipak, i oni se nazivaju carskim slugama i nalaze se unutar dvora. Premda nemaju slavu onih velikih, barem su unutra. A dešava se da, napredujući malo po malo, i oni dospeju do velikih činova i sjajnih dostojanstava. Tako se i mi postarajmo da izbegnemo greh delom da bismo se barem izbavili od ada. Tako ćemo, po čovekoljublju Hristovom, dobiti i sam ulaz u raj, molitvama svih svetih Njegovih. Amin.
 


 
NAPOMENE:

  1. Sveti Vasilije Veliki, Na Isaiju, RG 30, 424 A.
  2. Grčki – το λογιον, tj. doslovno – „slovesnik“ – Prim. prev.
  3. Kliment, 2. Posl. 7.
  4. Dostojanstvenici koji su nadzirali održavanje reda na dvoru. – prim. prev.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *