ПОУКЕ

 

ПОУКЕ
 

 
XVII
ТУМАЧЕЊЕ НЕКИХ ИЗРЕКА СВЕТОГ ГРИГОРИЈА КОЈЕ СЕ ПЕВАЈУ СВЕТИМ МУЧЕНИЦИМА
 
1. Добро је, братијо, певати речи светих богоносаца, јер се они увек и свагде старају да нас поуче свему што доприноси просвећењу душа наших. И нама предстоји да из произношених речи схватимо саму силу спомена који вршимо, било да је [реч] о Господњем празнику, или светих мученика, или отаца, било да је једноставно неки свети и знаменити дан. Ми, дакле, треба са трезвоумљем да певамо и да продремо умом својим у силу речи светих, како не би, као што се говори у Отечнику, певала само уста, већ и срце заједно са устима. Из претходне песме смо нешто мало, по силама нашим, научили о светој Пасхи. Погледајмо опет, шта жели да нас научи свети Григорије о светим мученицима. У песми о њима, коју смо недавно певали, његовим речима се каже:
“Живе жртве, словесне свепаљенице”.
2. Шта значи “живе жртве”? Жртвом се назива све оно што се приноси Богу, овца или во, или нешто томе слично. Али, зашто се за свете мученике каже да су живе жртве? Зато што се овца при приносу, прво коље и убија, комада и сече и тек онда приноси Богу. А свети мученици су још живи сечени, стругани по телу, мучени и дробљени на комаде. Понекад су им џелати секли и руке и ноге и језике, вадили им очи, и толико им стругали груди да су се видели устројство и облик њихове унутрашњости. Све то су свети, као што рекох, претрпели живи, са душом у телу. Због тога се и зову живе жртве.
3. А због чега се зову словесне [разумне] свепаљенице? Зато што је друго жртва, а друго свепаљеница. Понекад се не приноси цела овца, него само њене првине, као што се каже у закону: десно плеће, крило јетре, оба бубрега и слично томе. Тако се приносила жртва, тј. првина. То се зове жртва. А о свепаљеници говоримо кад се приводи цела овца или во или нешто друго, и спаљује у целости, као што се тамо каже: главу са ногама и изнутрицом (Пон.зак.8,24), а понекад и кожу са погани. И, просто [речено], спаљује се у целости. То се зове свепаљеница. Тако су синови Израиљеви по закону приносили жртве свепаљенице.
4. Жртве свепаљенице су биле символи душа које желе да се спасу и себе принесу Богу. Рећи ћу вам и о томе нешто мало од онога што су рекли оци, да бисте, читајући, узнели мало своје мисли и обогатили душе своје.
5. Под плећима се подразумева снага, док се руке узимају као делатност, као што смо већ на другом месту рекли. Плећа су, дакле, сила руку. И тако, они су приносили силу десне руке, тј. делање добрих дела, јер се десно узима за оно што је добро. И све остало што смо рекли, тј. крило јетре и два бубрега, и сало са њих, и бедра и сало са бедара, и срце и груди и остало такво, исто су символи. А све ово, као што говори апостол, њима се догађаше за пример, а написа се за поуку нама (1.Кор.10,11). И рећи ћу вам како. Душа, као што говори свети Григорије, јесте троделна. Има желатељни [осећајни], раздражајни [вољни] и словесни [мислени] део. Приносили су, дакле, они крило слезине. Слезине оци узимају [у значењу] жеља, а крило слезине је њен врх. Приносили су они символички, дакле, врх желатељног дела, његову првину, најбољи и најдрагоценији његов комад. А то значи да ништа не треба волети више од Бога, те да од онога што је пожељно ништа не треба претпоставити жељи за Богом. Јер, рекли смо да су Њему приносили оно најдрагоценије. А бубрези и сало са њим због сличности [са слезином] означавају једно исто, јер се и тамо, како кажу, налазе жеље. То су, дакле, символи желатељног дела. Символ раздражајног дела је срце. Тамо је, како каже, гнев, на шта указује и свети Василије говорећи: “Гнев је ужареност крви око срца”[1]. Груди су, пак, символ словесног дела. Јер, груди узимају у том значењу. Због тога се говори да је Мојсије, по Божијој заповести облачећи Аарону архијерејску одежду (уп.Књ.Лев.8,8), на његове груди полагао напрсник[2]. Све то, дакле, као што смо рекли, јесу символи душе која се, уз помоћ Божију, делатношћу очишћује и враћа у своје природно [стање]. И Евагрије говори да словесна душа дела по природи када њен желатељни део тежи врлини, раздражајни део се за врлину подвизава, а словесни део се предаје сагледавању створеног.
6. Приносећи, дакле, овцу или вола или нешто слично на жртву, синови Израиљеви су [неки од наведених делова] одвајали и полагали на жртвеник пред Господом. То се звало – жртва.Свепаљеница подразумева приношење целе жртве: она се спаљивала каква јесте, недирнута, цела, попуна, као што смо горе рекли. Она је символ савршених, оних који говоре: ето ми смо оставили све и за Тобом пошли (Мт. 19,27). На ту меру је побуђивао Господ онога који му је рекао: све сам ово сачувао од младости своје. Јер, Он му је одговорио: још ти једно недостаје.А шта то? Узми крст свој и хајде за мном (Мк. 10,20-21). Тако су,дакле, свети мученици свецело принели себе Богу. И не само себе, него и оно што је било њихово, и оно око њих. “Јер, друго смо ми, као што говори свети Василије, а друго оно што је наше, а друго, опет, оно што је око нас”. Ми смо, наиме, ум и душа, наше је тело, а око нас су имање и други предмети. Свети су, дакле, себе приносили Богу свим срцем, свом душом,свом снагом, по писаном: љуби Господа Бога свим срцем својим,свом душом својом, свом мисли својом (Мт.22, 37). Јер, они не само да су занемаривали децу и жене и славу и новац, и свеостало богатство, него и сама тела своја. Због тога се и називају свепаљеницама. Словесним се, пак називају због тога штоје човек словесно [разумно] живо биће и:
“Савршено заклање Богу”.
7. А затим [додаје] следеће:
“Бога знајуће
и Богом знане овце”.
Како они знају Бога? Како је сам Господ научио и рекао: овце моје слушају мој глас, и ја њих знам… и моје мене знају (Јн. 10,27; 10,14). Зашто је рекао: овце моје слушају мој глас? Уместо да [каже]: “Реч моју слушају и заповести моје чувају и због тога ме знају”. Јер, чувањем заповести свети се приближавају Богу. Колико му се приближавају, толико га и познају и бивају Њиме познани. Међутим, зашто о светима говори да су “Богом знани”, када Бог зна све – и скривено и дубоко и [још] небивало? Зато што се, као што рекох, путем заповести приближују Њему, познајући га и бивајући Њиме познани. За оног ко се одваја и удаљава од неког другог, каже се да га не познаје и да му је непознат, као што се за оног који се приближава каже да познаје и да је познат. Према томе, каже се и да Бог не зна грешнике, јер се удаљују од Њега. Због тога и сам Господ говори: заиста вам кажем, не познајем вас (Мт.25,12]. Свети, пак, као што сам много пута рекао, стичући врлине [извршавањем] заповести, све више постају сродни Богу. Уколико су му сроднији, утолико га познају и бивају Њиме познани.
8. “Тор њихов је
вуковима недоступан”.
Тором се назива ограђено место у које пастир сабира овце и чува их да их не разграбе вукови или да их не украду лопови. Ако је тор на било ком месту труо, и вуковима и лоповима је лако да га нападају. А тор светих је одасвуд утврђен и чуван, као што је рекао Господ: где лупежи не поткопавају и не краду (Мт.6,20), нити шта друго штетно може да их вреба.
9. Молимо се, дакле, братијо, да се удостојимо да будемо у истом стаду са њима и да се барем нађемо на месту оне блажене сладости и њиховог покоја. И премда нисмо достигли стање светих и нисмо достојни пребивања у њиховој слави, уколико будемо били трезвоумни и незнатно се потрудимо, можемо барем да не отпаднемо од раја, као што говори свети Климент: “Ко није увенчан, нека се постара да не буде далеко од увенчаних”[3]. На двору се налазе високи и сјајни чинови, на пример:сенатори, патрицији, војводе, начелници, силентијари[4] – [свемногопоштовани чинови]. Међутим, на истом двору се налазе и други, који служе за малу плату. Ипак, и они се називају царским слугама и налазе се унутар двора. Премда немају славу оних великих, барем су унутра. А дешава се да, напредујући мало по мало, и они доспеју до великих чинова и сјајних достојанстава. Тако се и ми постарајмо да избегнемо грех делом да бисмо се барем избавили од ада. Тако ћемо, по човекољубљу Христовом, добити и сам улаз у рај, молитвама свих светих Његових. Амин.
 


 
НАПОМЕНЕ:

  1. Свети Василије Велики, На Исаију, РG 30, 424 А.
  2. Грчки – το λογιον, тј. дословно – “словесник” – Прим. прев.
  3. Климент, 2. Посл. 7.
  4. Достојанственици који су надзирали одржавање реда на двору. – прим. прев.

One Comment

  1. Savršene pouke.
    Slava Bogu