POUKE

 

POUKE
 

 
XV
O SVETIM POSTOVIMA
 
1. U zakonu je Bog zapovedio sinovima Izrailjevim da svake godine daju desetak od svega što steknu. Čineći tako, oni su primali blagoslov na svaku svoju delatnost. Znajući to, sveti apostoli su ushteli da nam, radi pomoći i blagočinstva našim dušama, predaju nešto veće i uzvišenije, naime da podamo desetak od dana našeg života, da ih posvetimo Bogu, kako bi se blagoslovila sva dela naša i kako bismo svake godine bili pomilovani za sve grehe u toku cele godine. I odlučiše da osvete ovih sedam sedmica posta iz 365 dana godine. Tako su odelili sedam sedmica. Ali, vremenom su rasudili da dodaju još jednu sedmicu, naime, da bi se oni kojima predstoji da stupe u podvig posta uhodali i privikli, i da bi ukazali počast broju posne svete četrdesetnice koju je postio Gospod naš. Jer, osam sedmica, izuzimajući subote i Gospodnje dane[1] čine četrdeset dana. Post, pak, Svete subote[2] se smatra posebnim, budući da je ona najsveštenija i jedina posna između svih subota u godini. Sedam sedmica bez subota i nedelja čine 35 dana. Kad se doda post Svete subote i polovina sjajne i svetlodavne noći[3], dobija se 36 i po dana, što je deseti deo od 365 dana godine. Jer, desetina od 300 je 30, od 60 je 6, a od 5 polovina. Eto, dakle, 36 i po dana, kao što smo rekli. To je desetak, da tako kažem, od cele godine, koji su nam osvetili sveti apostoli, da nam bude očišćenje od grehova, kao što sam rekao, u toku čitave godine.
2. Prema tome, blažen je, bratijo, onaj ko se dobro i kao što treba sačuva u ove svete dane. Dešava se da mi, kao ljudi, grešimo ili zbog slabosti, ili zbog nehata. Međutim, Bog je dao ove svete dane da bismo se očistili od grehova čitave godine i uspokojili dušu svoju od [njihove] težine, [naravno] ukoliko se postaramo da se sa trezvoumljem i smirenoumljem pokajemo zbog njih. Na taj [način] ćemo čisti dočekati sveti dan vaskrsenja i neosuđeno se pričestiti Svetim Tajnama, postajući novi ljudi kroz pokajanje u ovom svetom postu i ostajući u radosti i duhovnom veselju, proslavljajući sa Bogom čitavu svetu Pedesetnicu. „Pedesetnica je, naime, vaskresenje duše“, kao što kaže [Evagrije]. To [vaskrsenje] simvolizujemo time što čitavu svetu Pedesetnicu [na molitvi] u crkvi ne klečimo.
3. Svako ko hoće da se očisti od grehova iz čitave godine u toku ovih dana, treba najpre da se čuva od bezrazličnosti u hrani. „Jer, nerazlikovanje hrane rađa svako zlo u čoveku“, kao što kažu oci. Zatim, treba da se čuva da ne prekida post bez velike nužde, da ne traži ukusnu hranu, da se ne opterećuje mnoštvom jela i pića. Jer, postoje dve vrste ugađanja stomaku. [Tako] se jedan bori sa slašću: ne želi da jede mnogo, ali želi ukusnu [hranu]. Kada jede hranu koja mu se sviđa, on u toj meri biva pobeđivan njenom slašću da je zadržava u ustima, dugo je žvaćući i, usled zadovoljstva, ne rešavajući da je proguta. To se zove lemargija[4]. Drugi se iskušava mnoštvom hrane: ne traži dobru hranu, niti mari za njenu slast već, bila dobra ili loša, želi samo da jede. On ne pravi razliku u jelu, nego samo traži da napuni svoj stomak. To se naziva gastrimargija[5]. I reći ću vam zbog čega ima takvo ime. Kod onih koji su izvan[6] μαργαινειν znači besneti, dok je μαργος onaj koji besni. Ovaj nedug i strast [manija] za punjenjem stomaka naziva se gastrimargija od: μαργαινειν, tj. besneti i γαστερ stomak. A kada je ograničena samo na uživanje grla, ona se naziva lemargijom od: μαργαινειν bešnjenja i λαιμος – grla.
4. Od ovog, dakle, treba da se sa svakim trezvoumljem udaljava onaj ko želi da se očisti od svojih grehova. Jer, [takvo besnilo nije uzrokovano] potrebama tela, nego strašću. Onaj ko mu se prepušta, upada u greh. Delatnost u zakonitoj vezi i bludu jeste ista. Namera je, međutim, ono što ih čini različitim: jedna se uspostavlja radi rađanja dece, a druga radi zadovoljenja sladostrašća. Isto je i sa jelom: jede se i radi potrebe i radi slasti. Cilj je, međutim, ono što dovodi do greha. [Čovek] jede iz potrebe kada sebi odredi koliko će [hrane] uzeti dnevno. Ako vidi da ga ono što je odredio opterećuje i da je potrebno da oduzme malo od toga, on smanjuje meru. Isto tako, videvši da ga ono ne samo ne opterećuje, već da za njegovo telo nije dovoljno, te je potrebno dodati još malo – on povećava meru. Tako on dobro ispituje svoju potrebu i drži se onoga što je odredio ne radi uživanja, već u nameri da podrži sile svog tela. I ono što uzima, [čovek] treba da prima sa molitvom i da se u pomislima osuđuje kao nedostojan bilo kakve utehe. [Čovek] ne treba da obraća pažnju na to što neko, radi neke potrebe ili nužde, prima [posebnu] negu, kako i on ne bi tražio pokoj i mislio da je [telesna] uteha nešto lako za dušu.
5. Jednom, dok sam još bio u opštežiću, pođoh da posetim jednog starca (a tamo su bili mnogi veliki starci). I zatekoh brata koji mu služi, kako jede zajedno sa njim. I rekoh mu nasamo: „Znaš li brate, na koga liče ovi starci, koje vidiš da jedu i primaju neku malu negu? Slični su ljudima koji su, dugo radeći, stekli skrivnicu u koju su stavljali sve dok je nisu napunili. Kad su je, najzad, zapečatili, oni su nastavili da rade i sakupiše drugih hiljadu zlatnika, kako bi u vreme nevolje našli odakle da uzimaju i kako bi sačuvali ono što je u skrivnici. Tako su i oni istrajavali u radu, sabirajući sebi blago. Pošto su ga zapečatili, oni su radili još malo da bi u vreme slabosti ili starosti imali odakle da uzimaju, ne dirajući skrivnicu. A mi još ni samu skrivnicu nismo stekli, odakle bismo mogli trošiti“. Zbog toga, uzimajući nešto iz potrebe, kao što rekoh, treba da osuđujemo sebe kao nedostojne svake nege, pa i samog monaškog života. I ono što uzimamo,ne treba da koristimo bez straha. Jednino tako ćemo izbeći osudu.
6. Rekosmo o uzdržanju stomaka. Međutim, treba ne samo da čuvamo dijetu, već i da se udaljavamo od svakog drugog greha. Kao što postimo utrobom, tako treba da postimo i jezikom, udaljavajući se od ogovaranja, od laži, od praznoslovlja, od vređanja, od gneva i svakog drugog greha koji nastaje preko jezika. Takođe, treba da postimo očima, da ne gledamo sujetne [stvari], da nismo drski očima i da ne gledamo bez stida. Osim toga, i ruke i noge treba da uklanjamo od svake zle stvari. I tako posteći, kao što kaže sveti Vasilije[7], pohvalnim postom i udaljavajući se od svakog zla koje deluje kroz naša čula, dostići ćemo i do svetog dana vaskrsenja, kao što smo već rekli, kao novi, čisti i dostojni pričešća Svetim Tajnama, pošto najpre sa palmovim i maslinovim granama izađemo na sretenje Gospodu našem, koji sedi na magaretu i ulazi u sveti grad.
7. Šta treba da označava Njegovo sedenje na magaretu? Slovo Božije je selo na magare da bi povratilo dušu koja se upodobila beslovesnim i nerazumnim stvorenjima (kao što kaže prorok – up.Ps.48,21), i [doveo] je u poslušnost Svome Božanstvu. A šta znači doček sa palmovim i maslinovim granama? Onoga ko se iz rata sa svojim protivnikom vrati kao pobednik, svi [sunarodnici] susreću sa palmovim granama. Jer, palmove grane su simvol pobede. I opet, onaj ko trpi nepravdu i želi da se obrati onome koji ga može zaštititi, prinosi maslinove grane, ištući i tražeći da samilost i pomoć. Jer, maslinove grane su simvol milosti. I mi susrećemo Vladiku našeg Hrista sa palmovim granama kao Pobedioca, budući da je pobedio našeg neprijatelja. [Nosimo] i maslinove grane, ištući milost, tj. da kao što je pobedio za nas, tako i mi pobedimo Njime. Prosimo da i mi nosimo [oznake] Njegove pobede, ne samo zbog pobede koju je On izvojevao za nas, nego i radi pobede koju smo mi Njime izborili, molitvama svih svetih. Amin.
 


 
NAPOMENE:

  1. Na grčkom se nedelja naziva danom Gospodnjim – Prim. prev.
  2. Tj. Velike subote strasne sedmice – Prim. prev.
  3. Tj. noći uoči Pashe, koja se slavi rano ujutru – Prim. prev.
  4. Na slovenskom postoji reč koja doslovno prevodi grčku: – gortanobesie, tj. strast za ukusnom hranom – Prim. prev.
  5. Na slovenskom – črevobesie, tj. proždrljivost, halapljivost – Prim. prev.
  6. Tj. oni koji su predani svetovnom, nehrišćanskom načinu mišljenja.
  7. Sveti Vasilije Veliki, O postu, RG31, 196D.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *