POUKE

 

POUKE
 

 
JEDNA REČ O BIBLIOTECI „HILANDARSKI PREVODI“
 
Kao mesto u kome se blagosilja i slavi Gospod i koje je i samo blagosloveno i proslavljeno Njime, Hilandar je vekovima, od svoga postanka do današnjih vremena, bio svetilnik svome narodu i to ne samo životom svojih monaha, nego i pisanom i prevođenom rečju jevanđelske blagovesti i poruke, ohrabrujuće i podstičuće lektire, kadre da udahne preobražavajući i preporodni duh pokajanja. Da je prevodilačka delatnost bila od posebnog značaja u manastiru Hilandaru, uverava pas i sam sveti Sava sopstvenim radom na prevođenju vizantijskih kanona, na čemu je kasnije utemeljena i naša Crkva i naša srednjevekovna Država. Tom utemeljivačkom početku sledili su zatim mnogi hilandarski prevodioci svetootačke književnosti, znani i bezimeni, od kojih je najpoznatiji starac Isaija sa svojim prevodom inače veoma teško prevodivog svetog Dionisija Areopagita.
Budući pustinjski univerzitet koji je rađao plodove svetiteljstva a ne predstavnike čovekougodničke mudrosti, Hilandar nastavlja svoju vekovnu tradiciju u vremenu bremenitom udaljenošću od Boga, ali i zrelom za povratak na bistre izvore jedino osmišljavajućeg života po Bogu, zasnovanog na veri u vaskrslog i čovekoljubivom lepotom predivnog Hrista Bogočoveka. Namera, dakle, ove naše edicije je (kao i kod naših prethodnika i bogoljubivih otaca) da, pružajući čitaocu reči večnog života iz usta svetitelja i ugodnika Božijih, te bogoslova i drugih poslenika duhovne njive, omogućimo da se plodovi duhovne zrelosti i vrlinoljublja i danas donose, da se izgrađuje istinski i bogoliki čovek, onakav kakvim ga Bog želi i kakvome se ljudi raduju. Takvi ljudi su za čovečanstvo nasušna potreba jer su so zemlji i njima se ona opire truležnosti i pogubnosti bogozaborava i utonulosti u zemaljskost ovoga sveta.
Premda svesni svoje nemoći i oskudnosti u umeću i spremi, no u isto vreme n svoje obaveze i pozvanosti, mi krećemo sa objavljivanjem novih hilandarskih prevoda u nadi na Božiju pomoć i zastupništvo Presvete Bogorodice, Svetogorske i Hilandarske Igumanije, očekujući ujedno da će nam se i drugi poslenici slova pridružiti u našem naporu.
Svetozarni put lične svetosti prepodobnog Simeona starca (koji je u dubokoj starosti bio dovoljno mlad da u sebi porodi želju za jevanđelskim savršenstvom) i rodoljubiva usmerenost svetitelja Save (koji je u plamenu bogočežnje i omiljenu pustinju bio spreman da žrtvuje da bi u rodu svome porodio hristoljubivost) i nama su, dakle, bili pouka, nadahnuće i potpora. Njihove molitve neka i nas ukrepe na ovom „delu ljubavi“, a čitaocu neka daju radost duhovnog preporoda i snažni osećaj iskonske svežine sveoživljavajućeg Duha Božijeg, kojim su oni tako bogato bili nadahnuti.
 
Iguman manastira Hilandara
arhimandrit Mojsije

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *