NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Savremeni izazovi i iskušenja » POSVETOVNJAČENJE U CRKVI, BOGOSLOVLJU I PASTIRSKOM RADU – NAJVEĆA OPASNOST ZA CRKVU

POSVETOVNJAČENJE U CRKVI, BOGOSLOVLJU I PASTIRSKOM RADU – NAJVEĆA OPASNOST ZA CRKVU

 

POSVETOVNJAČENJE U CRKVI, BOGOSLOVLJU I PASTIRSKOM RADU – NAJVEĆA OPASNOST ZA CRKVU
 

 
DVOSTRUKO ZNAČENJE REČI „SVET“
 
Reč „svet“ (kosmos) ima u Svetome Pismu i u delima Svetih Otaca dva značenja.
Prvo značenje je da „svet“ znači – tvar Božiju, čitavu tvorevinu.
Drugo značenje reči „svet“ je značenje strasti i svega što karakteriše duh ploti koja nema u sebi Duha Svetoga.
Počnimo sa tim da je „svet“ – tvar. Tvar je tako nazvana zato što predstavlja ukras, nakit (na jelinskom). U Pravoslavnom Predanju mi govorimo da je sveT dobro delo Božije. On nije kopija nekog drugog „stvarnog“ sveta, sveta ideja. On ne predstavlja otpadanje od „istinskog“ sveta, niti tvorevinu nekog „nižeg“ boga. Rečenica u Simvolu vere – „verujem u jednoga Boga, Svedržitelja, Tvorca Neba i Zemlje i svega vidivog i nevidivog“ – artikulisana je da bi se suprotstavljala učenju izvesnih jeretika koji su učili da je svet tvorevina nekog „nižeg“ boga.
Tako je, dakle, svet tvorevina Boga, ukras, nakit (Božiji). Bog je stvorio svet Svojim nestvorenim energijama, jer Bog je Tvorac Dejstvom (Energijom), a ne Svojom Suštinom. Karakteristično je da na kraju stvaranja Sveto Pismo zapaža: „I vide Bog da beše dobro…“.
Bog nije svet samo stvorio, On ga, takođe, i održava Svojim nestvorenim promisliteljskim energijama. Veoma su značajne Hristove reči koje projavljuju Božiju ljubav prema svetu: „Jer Bog tako zavole svet da je Sina Svoga Jedinorodnoga dao, da svako koji veruje u Njega ne pogine, nego da ima život večni? (Jn., 3, 16). Božija ljubav prema svetu izražena je ponajviše kroz Hristovo Vaploćenje i čovekovo spasenje.
Reč „svet“ u smislu Božijeg stvorenja može se naći na više mesta u Sv. Pismu. Sveti evanđelist Jovan Bogoslov, govoreći o Hristu i Vaploćenju Sina Božijeg, kaže: “ U svetu beše, i svet kroz Njega postade, i svet Ga ne poznade“ (Jn. 1, 10). Takođe je na više mesta rečeno da, iako je svet tvorevina Božija, on može postati i obmana đavolja, jer je đavo obmanuo Adama u Raju upravo svetom, tj. tvorevinom Božijom. Zato Gospod ukratko kaže: “ Jer kakva je korist čoveku ako i sav svet zadobije, a duši svojoj naudi’ (Mt. 16, 26).
Drugo značenje reči „svet“ jeste – greh, tj. strasti plotske, duh ploti, duh koji je lišen života Duha Svetoga i Njegovih energija. Mi srećemo reč „svet“ u ovom značenju dosta puta u Bibliji.
Sveti Jovan često upotrebljava reč „svet“ da označi tvar Božiju, čitavu tvorevinu. U drugim slučajevima, upotrebljava je da označi plotske strasti, sve ono što čoveka udaljava od Boga, ili čovekov život izvan Boga. Tipično mesto jeste: “ Jer sve što je u svetu: pohota telesna, i pohota očiju, i gordost življenja, nije od Oca, nego je od sveta“ (1. Jov. 2, 16). Jovan nas ne savetuje da mrzimo tvar, Božiju tvorevinu, već da mrzimo pohotu (želju) plotsku, pohotu očiju i gordost življenja, koji čine, ustvari, ono što se naziva „svet“.
U Poslanicama Svetoga apostola Pavla postoji karakteristično mesto koje pokazuje da je svet, sa jedne strane, pohota očiju i gordost života, tj. sve spoljašnje stvari koje postaju čovekova zla obmana što nas obmanjuje, dok, sa druge, svet jesu strasti duše, tj. protivprirodni pokreti duševnih sila.
Sveti apostol Pavle kaže: „A, ja, Bože sačuvaj, da se ičim drugim hvalim osim Krstom Gospoda našega Isusa Hrista kojim se meni razape svet i ja u svet/’ (Gal. 6,14). Apostol se ne gordi svojim poreklom, svojim rimskim građanstvom, time što je video Hrista u slavi Njegovoj, već se hvali samo Krstom Hristovim, kojim je usmrtio svet. A to se desilo dvostruko: prvo, svet se razapeo za njega, a onda se i on razapeo za svet. U prvom slučaju, zlo više nije moglo da ga i dalje obmanjuje spoljašnjim podsticajima. U drugoj, on je potpuno eliminisao svet strasti i želja koje su unutar njega već postojale.
Reč „svet“ mi srećemo u ova dva značenja i u spisima Svetih Otaca. Sveti Grigorije Palama uči da svet kao Božiju tvorevinu ne treba prezirati niti mrzeti. U ovom značenju čovek treba da upotrebljava svet radi svoga održanja. Ipak, čoveka vreba opasnost da, gledajući na svet kao na tvorevinu Božiju, pritom previdi da svet može postati i obmana đavolja, jer đavo uistinu zna kako da zloupotrebljava svet da bi obmanuo čoveka.
U Svetome Pismu je rečeno da je đavo – „knez ovoga sveta“. Tumačeći ovaj izraz, sveti Grigorije Palama ističe da Bog, Koji je stvorio svet, jeste stvarni Vladar, tj. Car sveta. Đavo se naziva „knezom ovoga sveta“ zato što gospodari svetom nepravde i greha. Zaista, „zloupotreba bića, naše ostrašćeno vladanje svetom, svetom nepravde, raslabljene pohote i gordosti…“ jeste ono što predstavlja svet čiji je knez – đavo. Ovde je jasno da „svet“ znači – greh i strasti.
Razmatrajući pitanje čovekovog udaljenja od ovoga sveta, sveti Vasilije Veliki kaže da se ono ne sastoji ni u pukom begu od sveta niti u izlasku duše iz tela, kako tvrde drevni filosofi, već u oslobođenju duše od ropske privezanosti za telo. Prirodno, kada Oci govore o „telu“, oni ne misle na telo kao takvo, već na plotski duh, strasti plotske i obožavanje plotstvenosti.
Upravo u ovom kontekstu Oci razmatraju ovaj svet. Teolipt Filadelfijski kaže: „Ja nazivam svetom (kosmosom) ljubav prema veštastvenim (materijalnim) stvarima… Onaj ko je oslobođen od njih… postaje sličan Hristu i zadobija Njegovu ljubav“. Još uopštenije, da navedemo svetog Isaka Sirijskog, „kada god želimo da imenujemo sve strasti, mi ih nazivamo svetom“.
Upravo u ovom smislu koristimo reč „svet“ u izrazu „sekularizam“, tj. posvetovljenost (posvetovnjačenje), i nadalje ćemo je upotrebljavati u tom smislu. Sekularizam predstavlja izvitoperenje čoveka duhom plotstvenosti i ostrašćenosti. Kada naš život prožmu strasti, tj. svet nepravde i kada u Crkvi počnemo da težimo takvom životu i pokušavamo da budemo teolozi na taj način, to je onda sekularizam. Sekularizam je životno otuđenje od Boga, naše neteženje za zajednicom i jedinstvom sa Bogom, naša vezanost za zemaljske stvari i naše gledanje na sve stvari i sadržaje u našem životu mimo volje Božije.
U onome što sledi, analiziraćemo pojam sekularizam u gore opisanom kontekstu, unekoliko izlazeći iz njegovih okvira.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *