NASLOVNA » Apologetika, BIBLIOTEKA » Postanje, stvaranje i rani čovek

Postanje, stvaranje i rani čovek

BOŽIJI UDAH U TELO ČOVEKOLIKOG MAJMUNA – DR ALEKSANDAR KALOMIROS

(Iz pisma o. Serafimu Rouzu o evoluciji čoveka)[1]

Uvod

„Vrlo smo zainteresovani da čujemo Vaše ‘evolucionističke ideje'“, napisali ste mi u pismu. To je prva stvar koju moramo da raspravimo. U stvarima vere ne priznajem nikakve „svoje“ ideje. Ono što sam napisao o evoluciji jeste ono što sam pročitao u Svetom Pismu i u spisima Svetih Otaca. Ponavljam sa sv. Vasilijem Velikim:
„Mi ne prihvatamo nikakvu novu veru kojoj uče drugi… već ono čemu nas naučiše Sveti Oci, to objavljujemo onima koji nas pitaju“.[2]
Druga stvar koju tražim od vas jeste da vrlo pažljivo očistite vaš um od svih zapadnih shvatanja, bilo da se radi o bogoslovskim, filosofskim ili naučnim shvatanjima. Morate zaboraviti ono čemu su vas učili u osnovnoj školi, kao i vašu reakciju na to čemu su vas učili. Sve je to uslovljeno ljudskim razumom i razumskim razmišljanjem, koje je zarazilo umove mnogih „pravoslavaca“. Zapadni um, bio on za evoluciju ili protiv nje, svagda ostaje racionalistički um. Očistite vaš um od svega toga, odbacite svaku predrasudu, učinite da vaš um bude čist kao neispisani list papira i počnite da proučavate Knjigu Postanja i Svete Oce.
Smatram sebe vrlo srećnim što ne poznajem nikakvu „evolucionističku teologiju“ koja se uči u vašim američkim školama, kao i zbog toga što ne poznajem spise Karla Ranera, Tejara de Šardena i sličnih njima. Svoj članak o racionalizmu i evolucionizmu, o kome govori o. Jefrem, napisao sam rukovodeći se Knjigom Postanja i „Omilijama na Šestodnev“ sv. Vasilija Velikog. U tom članku sam pokazao da oni koji poriču evoluciju poriču samo Sveto Pismo, budući da prve glave Biblije nisu ništa drugo do istorijat stvaranja koje napreduje i okončava se u vremenu.
Prva glava Knjige Postanja je kazivanje o nizu događaja koji su se zbili po reči i energiji Božijoj. Bog govori i stvorenja postaju. Kako? To je tajna. U svakom slučaju tvorevina nije postala odjednom, već kroz niz javljenja, kroz razvoj koji se odvijao tokom šest različitih „dana“. Kako da nazovemo ovo napredovanje tvorevine u vremenu ako ne – evolucijom!
Sv. Grigorije Nisijski je vrlo jasan u pogledu ovoga:
„Upravo je zbog ovoga čovek stvoren posle biljaka i životinja, jer priroda ide stazom koja postepeno vodi ka savršenstvu“[3].
„Na taj način, priroda kao da se, korak po korak, uzdiže u životnim svojstvima, od najnižih do savršenih“[4].
Šta je ovo ako ne evolucija? Današnji evolucionisti su ateisti koji veruju u slepu i slučajnu evoluciju bez učešća Božije volje i energije, ali mi zbog toga nećemo da odbacimo onu evoluciju o kojoj je još pre više hiljada godina učila Knjiga Postanja i koju su Sveti Oci tumačili mnogo vekova pre Darvina! Bog je stvorio kosmos i svako živo biće u vremenu, počevši od najjednostavnijih do najsloženijih, da bi (stvaranje) završio čovekom kao Svojim najsavršenijim stvorenjem; najsavršenijim zbog ikone [obraza] Božijeg u čoveku, kao što ćemo to videti, a ne zbog čovekove materijalne [veštastvene] prirode.
Bog nije u vremenu, već je stvorio vreme i postavio svu materijalnu tvorevinu u ovu dimenziju sa određenim usmerenjem i ciljem. Svi mi postajemo evolucijom u vremenu. Svako od nas je u utrobi svoje majke bio najpre jednoćelijski organizam. Zatim se postepeno razvio u embrion, embrion se potom usložnio u fetus, koji se zatim rodio kao novorođenče, potom je postao dete, kasnije adolescent i, konačno, odrastao čovek. Da li ćemo zbog ove evolucije svakoga od nas reći da nas nije stvorio Bog, već puki slučaj? Ne, svakoga od nas je stvorio Bog, kao i Adama. Vreme je jedna od dimenzija Božijega stvaranja. Sva stvorenja se razvijaju u vremenu, zato što je to Božija volja, i ona imaju svoj kontinuitet i međusobne odnose zato što je to, takođe, Božija volja. Poslušajmo šta kaže sv. Atanasije Veliki:
„Prvostvoreni čovek je bio sazdan od zemlje kao i svi ljudi i ruka koja je tada stvorila Adama ista je ona koja danas i uvek iznova stvara one posle njega (Adama)“[5].
Da, kada se čovek razvija i zadobija oblik u utrobi svoje majke, Bog je Taj Koji ga stvara kao što je i na početku stvorio Adama. Eto kako Bog stvara, a ne kao što to čine grnčari.
Ako pažljivo proučite prvu glavu Knjige Postanja videćete da se stvaranje opisuje na isti način na koji ga opisuje i moderna nauka. Jedina razlika je ta što je u Bibliji opis stvaranja dat sa mnogo manje reči. Ali, budimo oprezni. Ne smete mešati čistu nauku sa različitim filosofskim teorijama koje pokušavaju da objasne činjenice koje otkriva nauka. Činjenice su jedno (čista nauka), a objašnjenje činjenica je nešto sasvim drugo (filosofija). Evolucija je činjenica koju niko ne može da ospori ni u Svetom Pismu ni u učenju Svetih Otaca, niti u „knjizi“ koja se zove Zemlja. Ne smete brkati evoluciju (tj. činjenicu) sa evolucionističkim teorijama, u kojima se radi o ljudskim shvatanjima (ne uvek ateističkim, ali uvek ljudskim i racionalističkim), koji imaju za cilj da objasne kako se zbila evolucija. Darvinova teorija je jedno, Lamarkova teorija – drugo, a De Vrisova teorija (evolucija u stadijumima koji se nazivaju mutacijama) – nešto treće. Neka ljudi pokušavaju da objasne tajnu stvaranja sveta svojim ništavnim, a gordim umom. Mi znamo da ne možemo proniknuti u tu tajnu. I na svaki takav pokušaj čujemo glas Gospodnji koji nas pita: Tde ste bili kada sam postavljao osnove zemlje?“. Ali, kod činjenica moramo da zastanemo sa poštovanjem, čak i kada nismo u stanju da ih objasnimo, jer činjenice jesu istina. I premda moramo da odbacimo svaku racionalističku filosofiju (bila ona naučna ili ne), ne smemo da odbacujemo čistu nauku, jer je čistu nauku Bog darovao čoveku kako se i kaže u Bibliji: „On je Taj Koji je dao nauku ljudima da bi Ga slavili zbog velikih čuda u tvorevini“.
Ali za nas je od nauke mnogo važnija sama Biblija, a Biblija nas uči da je Bog stvarao na evolucioni način. Ne mogu ovde da ponavljam obimno tumačenje Šestodneva, koje sam već izneo u prethodnom pismu uz pomoć „Omilija na Šestodnev“ sv. Vasilija Velikog. Ako ste našli nekoga da vam to prevede na engleski jezik, onda ste mogli da shvatite zašto sam rekao da Knjiga Postanja i Nauka uče jednoj istoj stvari, kao i zašto se zapadno hrišćanstvo toliko skandalizuje otkrićima Nauke i, iskvareno filosofskim racionalističkim idejama o nastanku sveta, odbacuje evoluciju, prepuštajući je ateistima kao savršeno oružje protiv hrišćanske vere. Budite sigurni, da su mnogi izgubili veru upravo zbog ovoga! I takvi „hrišćani“ i ateisti uče isto: ako je teorija evolucije tačna, onda Sveto Pismo i zajedno sa njim, hrišćanska vera, jesu pogrešni. A i jedni i drugi su tokom svog naučnog obrazovanja ili, čak, osnovnog školovanja, oni su jasno uvideli da je evolucija – činjenica. Dakle…
Znam da ono što vas najviše od svega sablažnjava kod pitanja evolucije jeste sledeće: ako neko prihvata evoluciju svih živih stvorenja onda mora da prihvati i evoluciju samoga čoveka, tj. mora da prihvati i to da je čovek imao svoje pretke u nižim životinjama i da čovek nastavlja da se razvija i posle stvaranja Adama. A šta je onda sa hrišćanskim učenjem da je čovek biće po obrazu (ikoni) Božijem, o čoveku koji je od prvoga dana svoga sazdanja – savršeno biće?
Upravo ću o ovom pitanju, o kome nisam pisao u gore pomenutom članku, pisati u sadašnjem pismu.


NAPOMENE:

  1. Tekst je preveden sa: Dr Alexander Kalomiros, God’s Breath In Ape’s Body – From Letter to Fr. Seraphim Rose on The Evolution of Man, Epiphany – Joumal of Faith And Insight, fall 1989winter 1990, vol. 10, No 12, pp. 1023.
  2. Sv. Vasilije Veliki, Pismo 140, Migne R. G. 32, 5888B.
  3. Sv. Grigorije Nisijski, O stvaranju čoveka, N, Migne, R. G. 33 145c. (Svi prevodi sa vizantijskog grčkog su moji. Ali, dajem vam tačno mesto u Minjeovom izdanju da biste mogli da proverite.)
  4. Ibid. 148 b-c.
  5. Sv. Atanasije, Migne, R. G. 25, 429.
Ključne reči:

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *