NASLOVNA » Apologetika, BIBLIOTEKA » Postanje, stvaranje i rani čovek

Postanje, stvaranje i rani čovek

TREĆI DEO – PITANJA I ODGOVORI – Sa kursa o Postanju

24. Svetootačko tumačenje protiv modernog tekstualnog kriticizma

Slušalac: Da li je Mojsej zapisao svaku reč u prvih pet biblijskih knjiga? Da li znamo kada su tačno one napisane?

O. Serafim: Kad se na početku kaže „knjiga Mojsejeva“, to znači „prema Mojseju, prema njegovom predanju“. Jedna od knjiga (Zakoni ponovljeni) pominje Mojsejevu smrt, što znači da Mojsej nije mogao da napiše taj deo. Na sličan način, ni David nije napisao sve Psalme Davidove. Možda je on napisao polovinu tih psalama, dok su drugu polovinu napisali drugi ljudi. Pravoslavnu crkvu ne interesuje mnogo da li je baš svaku reč napisala ličnost kojoj se pripisuje. Mi se ne brinemo toliko o tome budući da imamo ideju predanja, odnosno, to je knjiga Mojsejeva u smislu „prema Mojsejevom predanju“. Osnovni deo potiče od njegove ruke, dok su ostali delovi kasnije dodati, ali su svi ti delovi u okvirima Mojsejevog predanja,
Ne mogu vam dati precizne podatke o tome kada su ove knjige zapisane. Mnogo toga se sačuvalo u usmenom predanju. Osnovni tekst Knjige Postanja bio je otkriven proroku Mojseju. Mi čak ne brinemo ni o tome da li je svaka pojedina reč upravo onakva kakvu ju je primio. Protestanti mogu da budu veoma uznemireni zbog ovog pitanja. Nas to, međutim, ne uznemirava: ako se ona tumači u Crkvi, onda je sama Crkva garancija da će ona biti sačuvana u svom izvornom duhu. Jevrejski i grčki tekst razmimoilaze se u nekim posebnim i manje važnim tačkama – u pogledu starosti patrijaraha, na primer.

Slušalac: Prvo poglavlje govopu o Šestodnevu i stvaranju čoveka i žene. Zatim se čini da u drugom poglavlju sve počinje ispočetka, jer se kazuje kako je čovek načinjen od praha zemaljsko! a žena od Adamovo! rebra. Izgleda kao da su to dve priče.

O. Serafim: Ne, to je samo ponavljanje iste priče, ali sa druge tačke gledišta. Jedan od tih vidova bavi se samim stvaranjem čoveka, drugi se bavi osobitim postanjem prvih ljudi, Adama i Eve.
Moderni naučnici vole da kažu: ‘Eto, to znači da su postojala dva različita autora i vi ih morate razdvojiti i ispitati tačku gledišta svakog od njih – šta pokušavaju da nam kažu?’ To se ne traži jer, čak i u slučaju da je tekst zabeležen u nešto iskvarenoj formi, do nas je došao osnovni tekst i mi znamo da se sve to odnosi na Istinu.
Prema tome, tumačenje Crkve je naš ključ za razumevanje uklapanja ova dva izveštaja. Kad se sretnemo sa stvarima kao što je ova, mi jednostavno kažemo da je jedna ista priča ispripovedana sa dve tačke gledišta – da bi se naglasila. To nije suštinski problem.
Ideja da su morala postojati dva autora ili da postoje dvojica ili trojica Isaija jer se u toj knjizi govori o tri različita perioda veoma je detinjasta. Moderni naučnici polaze od stanovišta da niko ne može da govori o budućnosti. Sa tom idejom vi ćete, naravno, ukloniti sve proroke.

Slušalac: Ponekad zaboravljamo da postoji cela naučna bogoslovska škola koja je u osnovi humanistička i koja iznosi pretpostavku da su sve knjige u kojima se govori o budućnosti morale biti napisane kasnije i da se zapravo osvrću unazad.

O. Serafim: Da, i to je čisto njihova pretpostavka. Saglasno našoj veri, mi to jednostavno ne možemo da prihvatimo, jer verujemo da postoje proroci. Postoji samo jedna knjiga proroštava koja se još nije ispunila: to je Apokalipsa ili Otkrovenje Jovanovo. Prema nekim modernim naučnicima, ona ne govori o budućim događajima. Mi, međutim, verujemo da ćemo pred sobom videti ispunjenje tih događaja, uvek u donekle prikrivenoj formi. Mi ne možemo tačno da kažemo da će 2005. ili nekog takvog datuma svet doći do svog svršetka; međutim, kako vidimo da se događaji ispunjavaju, shvatamo duboko značenje tog proroštva koje je zapisano mnogo pre događaja.
Iako je moguće da su različite delove Knjige Postanja zapisali različiti autori u različitim periodima, to se može odnositi na razliku u jeziku, ali ona ja potpuno drugorazredna i ni najmanje ne pogađa suštinu. Suština je u sledećem: o kakvoj se Istini govori u tom tekstu? To je osnovna stvar koju moramo imati na umu kad god tumačimo neki sveti tekst: o čemu tekst govori i kakvo je njegovo značenje? Sva ta sitna pitanja o tome kad je zapisana i na koliko je različitih načina zapisana (naučnici analiziraju čak i koliko je puta upotrebljena neka reč, izdvajajući različite sinonime da bi dokazali da su postojala dva autora, itd) – predstavljaju, u suštini, gubljenje vremena. Ponavljam da je glavno pitanje kakva se Istina sadrži u tome. Naš ključ za razumevanje onoga što je zapisano u Knjizi Postanja ili u bilo kojoj drugoj knjizi Svetog Pisma jeste učenje Crkve koje su nam preneli Sveti Oci.
Veoma je važno da prihvatimo da tekst sam po sebi predstavlja celinu i da govori o Istini. Prema njemu moramo pokazati najveće poštovanje kao prema reči Božijoj. Kada se susretnemo sa nečim što bi nam se moglo učiniti protivurečnim, moramo se u to dublje zagledati i videti kako su Sveti Oci razrešili tu protivurečnost. Ponekad možemo da istupimo i sa nekim svojim manjim tumačenjem. Na primer, ovde smo raspravljali o svodu. Nijedan Sveti Otac nije posebno govorio o toj teoriji. O tome su razmišljali savremeni ljudi i to ima svoju težinu kao teorija, ali ne pripada istoj kategoriji kao otkrivena istina. To je jednostavno pomoć u tumačenju teksta.

Ključne reči:

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *