NASLOVNA » Apologetika, BIBLIOTEKA » Postanje, stvaranje i rani čovek

Postanje, stvaranje i rani čovek

TREĆI DEO – PITANJA I ODGOVORI – Sa kursa o Postanju

20. Svod

Slušalac: Šta je predstavljao svod?

O. Serafim: Veoma zanimljivo pitanje. Dozvolite mi da ukratko sumiram to pitanje. Tekst Knjige Postanja kaže da je postojao „svod (utvrda) koji je delio vodu pod svodom od vode nad svodom“ (v. Post. 1,17). Kasnije, u staroj Grčkoj, pojavila se teorija prema kojoj je zemlja sastavljena od deset sfera, pri čemu zemlja, mesec i svaka planeta zauzimaju svoju sopstvenu sferu.[1] Pod uticajem ove teorije, neki ljudi su mislili da tekst Knjige Postanja uči da je iznad zemlje postojala neka vrsta staklene kugle. Sveti Vasilije Veliki je posebno raspravljao o ovom pitanju i on kaže da nešto takvo nije postojalo: postojala je samo prirodna sila koja je vodu zadržavala gore, odnosno neku vrstu razređenije vode, razdvajajući je od vode koja je bila ispod.
U Nojevo vreme, kad je započeo potop, otvorile su se ustave nebeske i spustila se voda. Drugim rečima, čini se da se svod „slomio“, tako da se ta prirodna sila, koja je zadržavala te vode, nekako rasplinula. To je jedan od razloga zbog kojih je potop predstavljao sveopštu katastrofu. Voda koja je bila pod zemljom se podigla, dok se voda, koja je ranije bila nad svodom, spustila.
Veoma je izazovna teorija koju su neki ljudi postavili u vezi s činjenicom da je duga data Noju kao znak da više neće biti potopa, ukazujući da su se kiša koju mi poznajemo i duga koja je iz nje proistekla, tada pojavile prvi put. Neke studije su pokazale da je pre pet hiljada godina došlo do izvesne promene u atmosferi koja je dopustila da prodre kosmička radijacija.[2] Sasvim je verovatno da je svod nad vodom bio svojevrsni oblačni sloj nad celom zemljom koji je stvarao efekat staklene bašte.[3] Fosilni ostaci, koji su pronađeni svuda u svetu, potvrđuju činjenicu da je u prošlosti na zemlji svuda vladala umerena klima, sa obiljem vlage za biljni i životinjski svet.[4]
Pored fosilnih ostataka, to potvrđuje i postojanje životinjskih ostataka u zaleđenom tlu na Arktičkim ostrvima severno od Sibira – u oblastima u kojima te životinjske vrste pri sadašnjim klimatskim uslovima ne bi mogle da postoje.[5]


NAPOMENE:

  1. Prorok Mojsej, autor Knjige Postanja, živeo je u 16. veku pre Hrista. Grčku ideju o sferičnom univerzumu najpre je izneo Pitagora u 6. veku pre Hrista, da bi je zatim u 4. veku (pre Hrista) preispitao Evksodos.
  2. Te studije zasnivaju se na merenju formiranja radiougljenika u zemljinoj gornjoj atmosferi koji se pojavljuje putem složenog niza reakcija između prispele kosmičke radijacije i atmosferskog azota 14. Period od pet hiljada godina utvrdio je Robert L. Uajtlou, nuklearni konsultant i profesor mehaničkog inženjeringa na Politehničkom institutu u Virdžiniji i na Državnom univerzitetu. V. Naučni kreacionizam, s. 165-166.
  3. V. Henri Moris, Biblijski potop, s. 240-258, i Joseph S. Dillow, The Waters Above: Earth’s Pre Flood Vapor Saporu
  4. Prema E. H. Colberty, evolucionisti, „mnoge linije dinosaurusa evoluirale su tokom 100 miliona ili više godina istorije mezozoika, u kojoj su oni živeli… U to vreme na zemlji je u većini oblasti vladala tropska ili suptropska klima. Široko rasprostranjene tropske oblasti obilovale su vegetacijom. Zemlja je bila niska i nisu postojale visoke planine, koje bi formirale fizičku ili klimatsku prepreku“ („Evolutionary Growth Rates in the Dinosaurs“, Scientific Monthly, avgust 1949, c. 71). W. J. Arkel u svojoj knjizi Jurastic Geology of the World piše: „Veoma bogata flora na površinama sa umerenom klimom bujala je unutar ili u neposrednoj blizini Arktika, Antarktika i istočnog Grenlanda.“
  5. Fosilni ostaci dinosaurusa – biljojeda dugačkog od 25 do 30 stopa, pronađeni su u jednoj steni u unutrašnjosti Antarktika, udaljenoj oko 400 milja od južnog pola. Čak su i bliže polu (na daljini od 250 milja) geolozi pronašli na hiljade dobro očuvanih listova, koji su sačuvali svoju prvobitnu ćelijsku strukturu i organski sastav“ (v. Raymond Chriss, Chronicle of Higher Education, 20. mart 1991). ‘) U svojoj knjizi Era kvartara (tom 2, s. 650), DŽ. K. Čarlsvort tvrdi: „Ogromna krda mamuta i drugih životinja (među 66 životinjskih vrsta, na novosibirskim ostrvima na dalekom severu Azije živeli su i mamuti, dlakavi nosorozi, mošusna goveda, saiga antilope, sobovi, tigrovi, polarne lisice, nesiti, medvedi i konji) zahtevala su za svoju ishranu šume, doline i stepe… i nisu mogla da žive u klimatskim uslovima kakvi danas postoje, sa ledenim vetrovima, snežnim zimama, smrznutim tlom i mahovinom u tundrama tokom čitave godine.“
Ključne reči:

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *