NASLOVNA » Apologetika, BIBLIOTEKA » Postanje, stvaranje i rani čovek

Postanje, stvaranje i rani čovek

TREĆI DEO – PITANJA I ODGOVORI – Sa kursa o Postanju

18. Đavo

Slušalac: Pitanje o neprijateljstvu Adama i zmije – Vi kažete daje đavo, videvši čast koja mu je darovana, pozavideo Adamu pre njegovog pada. Međutim, rekli ste i da je Adam bio slabiji u odnosu na zmiju!

O. Serafim: Đavo je nadmoćniji jer je on umno, duhovno biće. On nije potčinjen telu. Telo je niži element i, prema tome, on je nadmoćniji. Međutim, čovek može da zadobije ono što je đavo izgubio, odnosno Raj i Nebesa. Upravo iz tog razloga đavo je do dana današnjeg neprikriveno gnevan.
Vi đavola možete da razumete čak i sa stanovišta ljudske psihologije. Samo pomislite: posedujete besmrtnost a znate da ste osuđeni na pakao. Zatim se pojavljuje drugo biće koje je niže od vas, koje nije dostojno čak ni da se na njega pljune, a upravo ono treba da dobije ono što ste vi izgubili! Vi ćete, razume se, biti strašno zavidljivi jer za vas nema pokajanja[1]. Vi ćete učiniti sve što je u vašoj moći da i njega dovedete u položaj u kakvom se i sami nalazite.

Slušalac: U Knjizi Postanja se kaže da će đavo ujedati u petu (Post. 3; 150. Da li on na taj način pokušava da nas vrati u stanje u kakvom se i sam nalazi, odnosno u potpuno beznađe? Da li on tako pokušava da nas onesposobi da koračamo uz Boš?

O. Serafim: Da. Ova rečenica se može tumačiti na mnogo načina. Ona govori da đavo ne može mnogo da nam naudi. Ukoliko bi stajao uspravno, onda bi on bio opasan protivnik. Mogao bi da nas ujeda na svakom mestu.

Slušalac: Ako već ne može mnogo da nam naudi, kako je onda sposoban da nas zgrabi, ma u kakvom stanju da se nalazimo, i da nas zbaci veoma nisko?

O. Serafim: Ukoliko posedujemo blagodat Božiju i ukoliko nismo satrudnici đavolji, on to ne može da učini. To se događa samo onda, kad mi dopustimo da đavo privuče našu volju.
U suštini, mi možemo da dozvolimo da budemo privučeni, upravo kao Adam, čak i bez đavola. Adam je mogao da sagreši i bez satane, jer je video da je plod privlačan i za njega je već postojalo iskušenje da poželi da prekorači granicu zapovesti Božije.

Slušalac: Ovo bi moglo da bude nevažno pitanje, ali da li biste prokomentarisali indijske fakire koji opčinjavaju zmije? Način na koji oni postižu da se zmije usprave i da stoje zaista je zastrašujući.

O. Serafim: Kao prvo, zaista je simptomatična činjenica da se oni uopšte bave takvim stvorenjima. To pokazuje da tamo dejstvuju demoni. Uopšteno, u vezi s ovim pitanjem dovoljno je da se to kaže.

Slušalac: Da li se satana koristi kao oruđe Božije?

O. Serafim: O, to je uistinu duboko pitanje!

Slušalac: Poznato Vam je kako je Bog dopustio satani da iskušava Jova.

O. Serafim: To je istina. Mi ne verujemo u dualizam: da postoji Bog i da postoji đavo i da se njih dvojica bore jedan protiv drugog, u šta veruju manihejci. Mi verujemo da Bog uistinu svim upravlja, pa čak i kada stvari idu protiv Njega, On to koristi ili za Svoju veću slavu ili za ljudsko spasenje. Prema tome, sve u svetu dešava se ili zato što to Bog tako želi ili što to dopušta zbog prisustva slobode, kako bi doveo do većeg dobra.
Satana ima nezavisnu ličnost, ali na kraju gubi. Čak i kad uzrokuje tako strašne stvari kao što je ruska revolucija, pojave se novomučenici koji postanu zadivljujuće nadahnuće za ostale ljude. Na osnovu puta kojim je Rusija išla, možemo da pretpostavimo šta bi se s njom dešavalo da nije bilo revolucije. Verovatno bi bila gora nego današnja Grčka – postala bi zastrašujuće mesto posvetovnjačenja i samo bi se pretvarala da je pravoslavna. Umesto toga, ona je bila kažnjena. Dakle, iz revolucije je zapravo proisteklo nešto dobro, uprkos činjenici da đavo znači zlo. Đavo je nezavisan, on može da čini zlo, ali Bog uvek čini da odatle proistekne dobro za one čija volja želi dobro.[2]

Slušalac: Đavo ne može da učini ništa ukoliko mu Bog ne dopusti da to učini, zar ne?

O. Serafim: Ne, ne može. Kad se kaže da je đavo svezan za hiljadu godina – za vreme između Hristovog prvog i drugog dolaska – to ne znači da ništa ne može da učini. To znači da može da učini samo ono što mu Bog dopusti. Kad čovek korača u blagodati Božijoj, onda samo ukoliko on sam otpadne od nje đavo može nešto da mu učini. Kad imamo iskušenja, ona su upravo onakva kao kad zmija ujeda u petu: ona predstavljaju neznatnu stvar i mi možemo da ih se oslobodimo. Tek kad im dopustimo da nas nadvladaju padamo u čamotinju, gnev i sve vrste iskušenja. Prema tome, đavolja sila je veoma ograničena.

Slušalac: Međutim, pre Hristovog dolaska nije tako bilo?

O. Serafim: Pre Hristovog dolaska đavo je imao mnogo veću silu jer su se svi klanjali idolima koji su demonskog karaktera.

Slušalac: Kad se sve sagleda, sve je to bilo u okviru Božijeg promisla?

O. Serafim: Da, svakako, ali to je ipak tajinstvena stvar. Sve se nalazi u okviru promisla Božijeg, pa ipak svaki čovek slobodno odlučuje šta će on sam učiniti u okvirima tog promisla. Bog u celinu donosi dobro i dobro ustrojstvo, bez obzira koliko đavo ili neki ljudi žele da čine zlo.


NAPOMENE:

  1. Sveti Oci uče da, budući da je đavo bestelesan, dejstvovanje njegove slobodne volje u izboru zla bilo je nepromenljivo, dok ljudska bića imaju priliku da se pokaju dok su još u telu. Sveti Jovan Damaskin piše da „angelska priroda nije prijemčiva za pokajanje jer je bestelesna i da čovek, zahvaljujući slabosti svoga tela, dolazi do pokajanja.“ Na mnogim mestima isti sv. otac tvrdi: „Trebalo bi znati da je pad za angele isto što i smrt za čoveka. I kao što za ljude više nema pokajanja nakon njihove smrti, tako ga nema ni za angele nakon pada… Usled svoje nepropadljivosti đavo je, nakon što je pao, po svom slobodnom izboru postao ukorenjen u zlo nepovratno i bez mogućnosti pokajanja… I opet, na isti način, nakon njihovog odabiranja vrline, angeli su blagodaću bili nepromenljivo utemeljeni u dobro… (Sv. Jovan Damaskin, Tačno izloženje pravoslavne vepe, 2; 3 i 2; 4). (Izd.)
  2. Sveti Petar Damaskin (11. vek) uči: „U tvorevini ne postoji ništa loše niti išta slučajno, pa čak i kad se nešto događa protivno Božijoj volji, volja Božija to čudesno pretvara u nešto dobro. Na primer, satanin pad nije bio Božija volja, ali je potpomogao onima koji žele da se spasu“ (Dobrotoljublje, 3. tom, engleska verzija, s. 137).
    Slično tome, sveti Makarije Egipatski (300-390) piše: „Gospodar ovoga sveta (đavo) predstavlja palicu kažnjavanja i bič za početnike u duhovnom životu. Pa ipak, kako je rečeno, on im donosi veću slavu i umnožava čast zbog nedaća i iskušenja koja su pretrpeli. Na taj način, on im pomaže da dostignu stanje savršenstva, dok za sebe priprema još veću i oštriju kaznu. Ukratko, kroz njega je došlo nešto najkorisnije… Smerajući nešto što nije dobro, zlo doprinosi dobru jer za duše, čije su namere razborite, čak i ono što izgleda štetno, završava nečim dobrim, prema rečima svetog Pavla: A znamo da onima koji ljube Boga sve pomaže na dobro, njima koji su pozvani po nameri (Rim. 8; 28)“ (Dobrotoljublje, 3. tom, s. 300-301).
Ključne reči:

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *