NASLOVNA » Apologetika, BIBLIOTEKA » Postanje, stvaranje i rani čovek

Postanje, stvaranje i rani čovek

TREĆI DEO – PITANJA I ODGOVORI – Sa kursa o Postanju

16. Adamov um

Slušalac: Znanje koje je posedovao Adam bilo je otkrovenje. On nije posedovao akumulirano znanje kakvo mi danas posedujemo. Da li je to tačno?

O. Serafim: Da. Kad su mu prišle životinje, on ništa nije znao o njima. On je istog trenutka davao ono što mu je Bog položio u um.

Slušalac: Sve je to bilo duhovno.

O. Serafim: Da. Bila je to veoma uzvišena stvar. Obličje toga imamo u primeru prozorljivih staraca koji, videvši nekoga prvi put, kažu njegovo ime i njegove grehe i saopšte mu način na koji će se spasti. To je potpuno ista stvar. On to čini, ali samo kroz dejstvovanje Božijg blagodati. Njegov um daje tu zaprepašćujuću informaciju, ali on to može da učini samo zato što neposredno opšti sa Bogom.

Slušalac: Da li Sveti Oci uče da je fantazija deo naše pale prirode?

O. Serafim: Da.

Slušalac: Fantazija danas čini veliki deo našeg razmišljanja.

O. Serafim: Tačno.

Slušalac: Kako je Adam razmišljao? Šta Oci kažu o tome kakvo je bilo stanje njegovog uma?

O. Serafim: Bilo je to stanje koje se naziva trezvoumlje ili nipsis na grčkom. Drugim rečima, on je posmatrao stvari i video ih onakvima kakve i jesu. Nije postojalo „dvoumljenje“[1]. U stvari, on nije samo gledao u njih i video ih onakvima kakve zapravo jesu nego je, osim toga, dao i imena svim živim bićima koja su mu prilazila.

Slušalac: Čuo sam kako ljudi kažu da je mašta (imaginacija) povezana s našim stvaralačkim snagama koje su, opet, odraz Božijih stvaralačkih snaga. To je dobra stvar, jer na taj način stvaramo lepe stvari…

O. Serafim: To zavisi od onoga što podrazumevate pod rečju „mašta“. Ona ima nekoliko vidova. Jedan od tih vidova je i stvaralačka sposobnost, koja je deo naše prvobitne prirode.

Slušalac: Adam je, dakle, dao imena životinjama zahvaljujući toj sposobnosti?

O. Serafim: Tačno. Međutim, u našem palom stanju taj stvaralački talant se izmešao s dvoumljenjem, odnosno s posmatranjem stvari i zamišljanjem da one predstavljaju nešto drugo. Prema tome, reč „mašta“ ima dvojako značenje, ali je u našem palom stanju uvek povezana s dvoumljem[2].

Slušalac: Zbog čega je, prema Svetim Ocima, mašta uvek povezana s dvoumljem?

O. Serafim: Čini se da je to jednostavno prirodni deo našeg palog stanja. Mi stvari više ne gledamo neposredno onakvima kakve zapravo jesu, jer smo slabi; mi smo, na neki način, nesposobni. Kad postanemo trezvoumni, mi smo u stanju da to učinimo. Međutim, mi obično nismo u tom stanju.

Slušalac: „Sad vidimo kao u ogledalu, u zagonetki“ (l. Kor. 13; 12).

O. Serafim: To je istina. Adam je vascelu tvorevinu video jasno, kako onu dole, tako i onu gore. Prema tome, on je u potpunosti posedovao činjenice o svemu i jedino mu je bilo potrebno iskustvo da bi bio isproban.

Slušalac: Negde sam pročitao da ljudi koriste maštu u svojoj težnji da ponovo zadobiju predstavu o Raju koji su izgubili.

O. Serafim: Dobro, možete to tako da kažete, jer je očigledno da čovek, otkad je pao, stremi ka sreći. Čak i nevernici ili ljudi koji misle da ne veruju u Boga i ne prihvataju Raj ili bilo šta slično tome, streme ka sreći. Naravno, mi samo u Crkvi možemo da primimo punotu te sreće i da nađemo put do nje, a to ćemo postići ako sledimo Hrista na krstu. Ako se pripremate da pišete poeziju, jednog dana ćete lebdeti u oblacima, a narednog ćete se naći dole u blatu. Vi jednostavno, niste u stanju da na taj način prevaziđete svoju prirodu. Mora da vas uzdigne neko odozgo. Mora da vas promeni Onaj Koji je stvorio samu prirodu.

Slušalac: Zanima me da čujem nešto više o Adamovom davanju imena životinjama.

O. Serafim: Budući da je Adam prvobitno bio u stanju besšrašća, njegov um se nalazio u krajnje uzvišenom stanju kada je Bog u Raju doveo životinje ispred njega da bi im on dao imena. Adam je životinjama dao imena u skladu s njihovim osobinama. Drugim rečima, on je posedovao jednu vrstu natprirodne sposobnosti; njegov um bio je kristalno čist, tako da je odmah video kakve su osobine svakog živog bića i kakvo bi ime trebalo da ima. Naravno, mi smo izgubili jezik kojim je on govorio. Mi ne posedujemo takvu bistrinu uma. To je u potpunosti izvan nas.
Sveti Simeon Novi Bogoslov kaže da je Adam bio „besmrtni car nad besmrtnom tvorevinom“, ne samo u Raju, nego na vasceloj zemlji. Raj je, naravno, stvoren kao njegovo obitavalište. On je stvoren izvan Raja, na zemlji, a zatim je uveden u Raj, u svoj dom. Životinje nisu bile neposredno u Raju. One su tamo „dovedene“. One bi se nama mogle učiniti kao rajska stvorenja mada su se, u stvari, nalazile izvan granica Raja i bile su uvedene u njega kad im je Adam davao imena.
Kad je Adam pao, vratio se na zemlju u kojoj je stvoren. Ponovo je bio izveden tamo da bi u znoju lica svog živeo na zemlji.


NAPOMENE:

  1. Sveti Grigorije Sinait (1265-1346) piše: „Pamćenje je prvobitno bilo prosto i usredsređeno na jedno, ali su se kao posledica pada naše prirodne sile izopačile: pamćenje je izgubilo svoju sabranost u Bogu i postalo je složeno umesto prosto, rasejano umesto usredsređeno na jedno“ (Dobrotoljublje, 4. tom, s. 222). (Izd.)
  2. Sveti Maksim Ispovednik (580-662) uči: „U Adamov um na početku nije bila utisnuta mašta, koja se nalazi između uma i misli, postavljajući zid oko uma i ne dopuštajući mu da stupi u najprostije i bezoblične suštine (grč. „logoi“) stvorenih bića.“
    Sveti Nikodim Svetogorac (1748-1809) objašnjava kako đavo prelešćuje posredstvom mašte: „Đavo je vrlo blizak i srodan mašti… Budući prvobitno od Boga stvoren kao čist i jednostavan um bez oblika i lika, kao i ostali božanstveni angeli, kasnije je zavoleo oblike i maštu. Maštajući da svoj presto može podići iznad Nebesa i postati sličan Bogu, pao je iz stanja u kojem je bio angeo svetlosti i postao demon tame… Đavo koristi maštu kao svoj organ. On je Adama obmanuo posredstvom mašte i u njegovom umu uzdigao uobrazilju da će biti jednak Bogu. Pre neposlušanja, Adam nije imao osobinu maštanja.“ (Nikodim Svetogorac, Priručnik duhovnih saveta, s. 149-150). (Izd.)
Ključne reči:

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *