NASLOVNA » Apologetika, BIBLIOTEKA » Postanje, stvaranje i rani čovek

Postanje, stvaranje i rani čovek

TREĆI DEO – PITANJA I ODGOVORI – Sa kursa o Postanju

15. Stvaranje Adama i Eve

Slušalac: Da li je Bog stvorio jednog čoveka i jednu ženu? Da li Adam i Eva predstavljaju posebne ličnosti ili ljudske grupe?

O. Serafim: Bog je celokupnu ljudsku prirodu stvorio u jednom čoveku, u prvom čoveku, Adamu, i od njegove ploti uzeo je i prvu ženu. Od njih potiče preostalo čovečanstvo.

Slušalac: Kad je Bog stvorio Evu od Adamovog rebra, dali je one osobine, koje su karakteristične za ženski rod, preuzeo od Adama, ili ju je (Evu) obdario drugim, komplementarnim osobinama?

O. Serafim: To nam nije rečeno. On joj je dao sve one osobine koje je bilo potrebno da joj da, počev od rebra. Čovekovo rebro ne stvara ženu; prema tome, to je čudo. Bog je uzeo deo od Adama samo zato da bi pokazao da je poreklo čovečanstva jedinstveno.
Celokupno čovečanstvo je već bilo prisutno u prvobitnom čoveku. Svako ko je stvoren nakon toga – od tog jednog čoveka – imao je istu prirodu i bio isti obraz Božiji, koji se vidi u duši.

Slušalac: Da li je prvobitno bilo zamišljeno da čovekova duša i telo budu razdvojeni?

O. Serafim: Ne. Da Adam nije umro, ne bismo imali potrebe da pričamo o duši i telu, jer bi i samo telo postalo prefinjenije i upodobilo bi se duši. Mi ćemo na kraju biti u stanju duhovnog tela.

Slušalac: Da li je Bog i u Evu udahnuo dušu?

O. Serafim: Na način koji samo On zna, On joj je dao isto što je dao i Adamu. Nisu nam saopštene pojedinosti kao što je ova. Jednostavno rečeno, čitava ova stvar je čudo Božije.

Slušalac: Zašto se Hristos naziva „drugim Adamom“?

O. Serafim: Mi smo potomci Adama i Eve, Čak i da Adam nije pao i da nije bio ustanovljen životinjski način reprodukovanja, opet bismo na neki način potekli od ovog jednog čoveka. Svi ljudi potiču od Adama i zbog toga je Adam sličan čovečanstvu. Adam je uništio celokupan plan za čovečanstvo, ali Bog je bio „dosetljiviji“, jer već beše „smislio“ kako da ostvari taj plan bez Adama. Prema tome, Onaj kroz Kojega je vaspostavljena čovekova prvobitna priroda i kroz Kojega nam se ukazuje prilika da ponovo obitavamo u Raju naziva se „drugim Adamom.“

Slušalac: Zar sveti Pavle ne kaže nešto o tome da je smrt svima došla kroz jednog čoveka?

O. Serafim: Tačno. Smrt je došla kroz jednog čoveka kao što i život dolazi od jednog Čoveka[1]. Budući da je Adam okusio od drveta, naša priroda se izmenila. Prema tome, kada Sveti Oci govore o čovekovoj prirodi, oni se ponekad pozivaju na palu, iskvarenu prirodu koju imamo kao posledicu pada. Ponekad, međutim (avva Dorotej, na primer) govore o prvobitnoj prirodi ljudskog roda, kako bi nam stvorili sliku onoga čemu bi trebalo da se vratimo.
Uzgred rečeno, rimokatolička ideja je drugačija. Oni kažu da je čovek u početku bio prirodan i da je imao posebnu blagodat koja ga je učinila natprirodnim. Kad je pao, izgubio je blagodat i vratio se u stanje u kojem je i bio. To je u potpunosti drugačija koncepcija i ona se uklapa u evoluciju jer zvuči kao da je vascela tvorevina u početku bila prirodna i da Bog nije sve stvorio kao nepropadljivo. Prema rimokatoličkom stanovištu, Adam nije stvoren kao besmrtan. On je postao besmrtan tek kad mu je Bog dodao blagodat. Međutim, prema pravoslavnom stanovištu, čovek je stvoren kao besmrtan; vascela njegova priroda je bila drugačija, a kad je pao ta priroda se izopačila i izmenila. Mi se, naravno, još uvek možemo vratiti u prvobitno stanje, ali samo ukoliko nas uzdigne blagodat Božija kroz Samog Hrista.

Slušalac: Stanje kojem težimo nije stanje u kojem je Adam bio nego u kojem je Adam trebalo da bude.

O. Serafim: Tačno. Međutim, prvobitno stanje je slika tog uzvišenijeg stanja, jer mu je ono već veoma blisko.


NAPOMENE:

  1. 1. Kor. 15; 2122: Pošto je kroz čoveka smrt, kroz čoveka je i vaskrsenje mrtvih. Jer kao što u Adamu svi umiru, tako će i u Hristu svi oživeti (Izd.)
Ključne reči:

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *