NASLOVNA » Apologetika, BIBLIOTEKA » Postanje, stvaranje i rani čovek

Postanje, stvaranje i rani čovek

JEROMONAH DAMASKIN – PREDGOVOR IZDAVAČA

6. „Tradicionalisti“ u korist evolucije

Za oca Serafima je samo po sebi bilo očigledno da evolucionizam, sa svojim bezbrojnim posledicama na modernu misao i život, predstavlja suprotnost pravoslavnom pogledu na svet koji je prigrlio. On piše:
„Evoluciju, sa svim njenim ograncima, uvek sam smatrao važnim delom ‘modernog američkog’ intelektualnog prtljaga koji sam ostavio iza sebe kad sam postao pravoslavan. Nikad nisam ni pomišljao da će je bilo koji svesni pravoslavni hrišćanin smatrati nevažnom, posebno sad, kad su je napustili i mnogi naučnici (na čisto naučnoj osnovi), kad su psevdo – religiozne pretpostavke njenih zagovornika toliko očigledne i kad se tako mnogo vezuje za masonsko – ekumenističko i celokupno psevdo – religiozno stanovište.“
Ocu Serafimu je 1973. godine prvi put postalo jasno koliko su njegova sabraća, pravoslavni hrišćani, otišli daleko u prihvatanju evolucije. U februaru te godine, o. Serafim je pomogao školskom nastavniku A. J. i ohrabrio ga da napiše i objavi jedan pravoslavni članak protiv evolucije. Kao što je o. Serafim kasnije zapisao, ovaj članak je „dotakao nešto veoma duboko“. On je podstakao veoma živu temu o kojoj većina hrišćana na Zapadu do tada najradije nije raspravljala. Ubrzo nakon što se članak pojavio, u najvažnijim pravoslavnim časopisima (posebno u onim u Americi i u Grčkoj arhiepiskopiji) počeli su da izlaze članci kojima je podržavan evolucionizam. To nije iznenadilo oca Serafima, jer je još od svog preobraćenja znao da je veliki deo pravoslavnih u Americi kapitulirao pred duhom ovoga sveta i njegovog intelektualnog pomodarstva. Međutim, bio je uistinu iznenađen kad su njegova sabraća, tradicionalni pravoslavci koji su, isto kao i on, bili protivnici ekumenizma, takođe istupili u korist evolucionizma i otvoreno osudili A. J. zbog njegovog članka! „Iskreno govoreći“, piše o. Serafim, „bili smo zaprepašćeni da ljudi, koji su tako pronicljivi u crkvenim pitanjima, ekumenizmu itd, po svemu sudeći nikada nisu mnogo razmišljali o tako važnoj stvari kao što je evolucija. Izgleda da je to stoga što se činilo da je ovo pitanje izvan crkvene sfere.“
Otac Serafim piše jednom od tih pravoslavnih „tradicionalista“:
„U potpunosti se slažemo sa A. J. da je ‘evolucija jedna od najopasnijih ideja sa kojima se danas suočavaju pravoslavni hrišćani’ – možda je to sam (intelektualni) ključ za napad na Crkvu, za samu ‘filosofiju’ (postoji čak i takva stvar!) dolazećeg antihrista.“
Imajući to na umu, ohrabrio je A. J. da napiše brošuru o evolucionizmu. U međuvremenu, sačinio je svoju temeljnu studiju, kako o naučnoj teoriji evolucije, tako i o učenju Svetih Otaca o postanju, prvostvorenom svetu i prvostvorenom čoveku. Iako je razumljivo da drevni Oci nisu pobijali evoluciju per se (budući da ona nije izmišljena sve do novijih vremena) otkrio je da su oni omogućili jasno pobijanje njenih glavnih načela. Oni su opširno govorili o razlici među „vrstama“, kako u vreme njihovog stvaranja, tako i kasnije, i jasno su se usprotivili svakoj filosofiji koja bi mogla zamagliti tu razliku. Njihovo učenje uzimalo je u obzir varijaidžju (odstupanje) unutar svake vrste koja je primetna i može se naučno dokazati, ali se odlučno suprotstavljaju ideji da se jedna vrsta može preobraziti u drugu, što do dana današnjeg nije naučno dokazano.
Izučavajući učenja Svetih Otaca vezana za stvaranje čoveka i sveta, o. Serafim je otkrio da su ona toliko jasna da je „jednostavno bio zaprepašćen silom koju je ‘evolucija’ imala čak i nad obrazovanim pravoslavnim umovima. Takva je sila ovog sveta i njegovih pomodnih ideja!“
Svi živi prenosioci svetootačkog predanja koje je o. Serafim poznavao bili su svesni da je teorija evolucije u većoj meri vera nego čista nauka. Kritičari članka A. J. podržavali su tradicionalnog pravoslavnog pisca i doktora medicine, Aleksandra Kalomirosa, kao jednog od pristalica evolucije. Budući da nije bio u mogućnosti da Kalomirosov članak čita na grčkom, o. Serafim je bio veoma uznemiren što ga učestalo prekorevaju njegovim imenom. Cenio je engleski prevod Kalomirosove oštre kritike ekumenizma, Prošiv lažnog jedinstva, i nije mogao da zamisli kako je moguće da isti pisac zagovara evoluciju. Pisao je Kalomirosu tražeći da iznese svoje gledište, a on mu je obećao da će poslati iscrpan odgovor na engleskom, u kojem će biti citati iz dela Svetih Otaca. „Unapred se iskreno radujemo tome i imamo izvesna očekivanja“, pisao je o. Serafim. „Nadamo se da ćemo primiti potvrdu za svoje sumnje da je on potpuno pogrešno iskorišćen kao zagovornik evolucije.“
Nakon nekoliko meseci, oci German i Serafim su od Kalomirosa dobili poslanicu ispisanu na četrdeset strana. „Moram priznati“, piše o. Serafim, „da nas je i preko naših očekivanja zaprepastilo to neulepšano i nekompetentno iznošenje ‘evolucionog’ učenja, završno sa ‘evoluiranom zveri Adamom’ i tvrdnjom da ‘ko poriče evoluciju, poriče Sveto Pismo’. Na neki način, međutim, bili smo prilično zadovoljni zbog toga, jer smo sad prvi put našli uglednog pravoslavnog ‘evolucionistu’ koji je bio voljan da bude potpuno otvoren za stvari o kojima, uveren sam, drugi strahuju i da govore!’
Otac Serafim je uložio svu svoju energiju da bi sastavio odgovor koji je bio isto toliko dugačak koliko i pismo dr Kalomirosa. Pismo oca Serafima, tačnije rečeno traktat, predstavlja remek – delo svetootačke misli i danas možemo samo da budemo zahvalni što ga je korespondencija sa dr Kalomirosom nadahnula da ga napiše. To je najjasnije i najpotpunije svetootačko pobijanje evolucije koje je do danas napisano.

Ključne reči:

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *