NASLOVNA » Apologetika, BIBLIOTEKA » Postanje, stvaranje i rani čovek

Postanje, stvaranje i rani čovek

TREĆI DEO – PITANJA I ODGOVORI – Sa kursa o Postanju

6. Naučni kreacionizam

O. Serafim: U naše vreme postoji mnoštvo literature koja se bavi pitanjem stvaranja i evolucije. To je postalo vitalno pitanje, posebno u poslednjih deset ili dvadeset godina.
Nedavno se u magazinu Time (16. mart 1981, s. 80-82) pojavio vrlo jednostran članak i u njemu su bili ismejani ljudi koji su protivnici evolucije. On je učinio da oni izgledaju kao maloumnici koji su se vratili u vreme pre Skoupsovog „majmunskog“ procesa[1], itd. Međutim, ukoliko čitate studije nekih pripadnika kreacionističke grupe, videćete da je to veoma interesantno. Postoji jedna grupa u San Dijegu koja se naziva Institut za istraživanje Stvaranja. Ona je istupila sa nekim vrlo zanimljivim knjigama. Jedna od njih se zove Stvaranje: činjenice života (Creation: Facts of Life) i ona zalazi u neka naučna pitanja. Druga studija se bavi fosilima: Evolucija fosili kažu: ne! (Evolution: Fossils Say No!). Postoji jedna izvrsna knjiga, Naučni kreacionizam, koja je zamišljena kao priručnik za srednje škole. Postoji još jedna sjajna, razborita knjiga koja ni najmanje nije bezobzirna. U njoj se ne govori ništa o evoluciji i isključivo se izlaže priča o dinosaurusima. Namenjena je ljudima koji bi želeli da čitaju a da pri tom ne budu pod pritiskom bilo kakvih naučnih hipoteza.
Ova grupa je veoma dobra jer ne pokušava da nametne Bibliju. Oni znaju da, ukoliko bi to činili, ne bi mogli doći do javnih škola i zbog toga objavljuju knjige (kao Naučni kreacionizam) koje izlažu materijal sa čisto naučne tačke gledišta. Oni ga ne izlažu jednostavno kao antievolucionisti. Umesto toga, oni prezentuju dva modela. Slično onome što smo mi rekli o kopernikanskom modelu nasuprot ptolomejskom, i oni prezentuju kreacionistički model nasuprot evolucionom modelu, a zatim postavljaju pitanje: koji od ova dva modela bolje objašnjava činjenice? Knjiga Naučni kreacionizam iznosi čitav niz činjenica, a zatim daje objašnjenja prema kreacionističkom modelu, ali i prema modelu evolucionista. Oni smatraju da kreacionistički model ima više smisla, jer su evolucionisti prinuđeni da uvode sve vrste „krugova“ i „epiciklova“ kako bi objasnili zbunjujuće stvari.
Poznati film Naslediti vetar, koji je snimljen 1960. g. i govori o Skoupsovom procesu, bio je pod velikim uticajem načina na koji je javno mnjenje učestvovalo u raspravi „evolucija ili stvaranje“. Čuveni advokat Klarens Darou, inače ateista, prikazan je u ovom filmu kao heroj, jer se zalaže za nauku, progres, budućnost ljudskog roda, itd. To uopšte nije bilo tako jednostavno[2]. Nakon što se pojavio ovaj film, mnogi ljudi, koji su se dvoumili po pitanju evolucije, postali su prilično uplašeni jer nisu želeli da ih optuže kao protivnike nauke i progresa.
Bez obzira na to, tokom poslednjih dvadesetak godina pojavilo se nekoliko veoma zanimljivih naučnih rasprava na ovu temu i u njima se pokreće pitanje mnogih „dokaza“ evolucije koji su sporni. Ti dokazi se vrlo često u srednjoškolskim udžbenicima predstavljaju kao istina i činjenice. Međutim, ako ih brižljivo ispitate, videćete da to uopšte nisu činjenice. Na primer, u njima se pokreće pitanje o tzv. činjenici da ljudski embrion rekapitulira svoje evolucione pretke, da na vratu postoje škržni lukovi, itd. Međutim, ukoliko sada pročitate bilo koji evolucioni udžbenik o embriologiji, uvidećete da je to mit. Ti „škržni lukovi“ nemaju nikakve veze s rekapitulacijom ili evolucijom. Jednostavno, to je način na koji se razvija embrion. U stvari, razvoj mozga, nerava, srca, itd. unutar embriona potpuno je suprotan načinu na koji bi trebalo da se razvijaju ukoliko bi embrion rekapitulirao evolucione pretke.
Čak i u slučaju da ne želite da odmah poverujete u ovaj ili onaj model, u evolucionizmu postoje izvesna mesta koja će vas primorati da zastanete i da malo više razmislite o dokazima „za“ i „protiv“. Isto se može reći i za radiometrijsko datovanje ili za evolucionističko-uniformističko tumačenje geoloških slojeva. Postoji izvrsna knjiga profesora geologije, Henrija Morisa, Biblijski Potop.
On u njoj pokušava da geološke slojeve, ledeno doba, itd. protumači pomoću Nojevog potopa. On iznosi svoje dokaze i knjiga je veoma naučno potkrepljena. Možete da je čitate i da se saglasite ili da se ne saglasite, ali materijal je prezentovan na naučnom nivou.
Ovaj Institut svakog meseca izdaje časopis Dela i činjenice (Acts and Facts) u kojem se opisuje šta oni rade. U svakom izdanju objavljuju i dodatak koji se bavi izvesnim vidovima evolucije ili stvaranja. Tokom proteklih pet godina održali su veliki broj debata na univerzitetima i one su bile veoma posećene: ponekad su im prisustvovale i hiljade studenata. Naučnici – kreacionisti su veoma dobro pripremljeni. Oni čitaju najnoviju literaturu, dok su naučnici-evolucionisti često toliko samouvereni da se ne interesuju za najnovije događaje. Usled toga se u jednom članku u najnovijem izdanju evolucionističkog časopisa Nauka (Science) kaže da je situacija sada veoma loša, da su naučnici-evolucionisti tako loše pripremljeni i da tako jadno poučavaju studente da je dovoljno da se pojavi naučnik-kreacionista sa tri ili četiri činjenice otkrivene tokom poslednjih pet godina i da zatvori krug oko evolucioniste. Dakle, evolucionisti su bili prinuđeni da se probude i da kažu da su zapostavili svoju dužnost u odgajanju svog potomstva u pravilnom duhu. Sada se trude da ih bolje obrazuju, kako bi se vratili izvornim načelima evolucije.


NAPOMENE:

  1. Skoupsov proces, poznat i kao „majmunski“ proces – slučaj američkog nastavnika Džona Skoupsa koji se 1925. g. našao pred američkim sudom i bio pod istragom jer je na svojim predavanjima izlagao Darvinovu teoriju evolucije u državi koja je u to vreme bila protiv toga, dajući prednost onom tumačenju Postanja koje je izloženo u Bibliji. Ovaj proces pokrenuo je pitanje o razdvajanju vere i vlasti, odnosno crkve i države. (Prim. prev.)
  2. U suštini, ovaj film (zasnovan na pozorišnom komadu Džeroma Lorensa i Roberta E. Lija) u velikoj meri obiluje izmišljotinama vezanim za sam proces i okolnosti koje su ga pratile. U stvarnom životu, Skoupsov proces nikad nije predstavljao ozbiljnu kriminalističku istragu nego iscenirani postupak koji je predstavljao probu za A.C.L.U. Džon T. Skoups je bio dobrovoljni optuženik kojem nikad nije pretila opasnost da ode u zatvor. (Filip E. Conson, Poraziti darvinizam otvorenošću uma – Dejeating Danvinism by Opening Minds, c. 24-32) (Izd.)
Ključne reči:

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *