NASLOVNA » Apologetika, BIBLIOTEKA » Postanje, stvaranje i rani čovek

Postanje, stvaranje i rani čovek

TREĆI DEO – PITANJA I ODGOVORI – Sa kursa o Postanju

3. Geološki slojevi

Slušalac: „Šta da kažemo o različitim slojevima kao što su oni u Velikom kanjonu, za koje se pretpostavlja da su se taložili izvesnom brzinom!

O. Serafim: Postoji ogromno naučno pitanje u vezi s tim slojevima. Na slojevima se ne nalaze mala obeležja koja bi rekla: „Star sam pet miliona godina“ ili „star sam deset miliona godina“. Postoji jedna odlična knjiga Henrija Morisa posvećena ovom predmetu, Biblijski potop, u kojoj on ove slojeve tumači jedino pomoću sveopšte katastrofe, odnosno Nojevog potopa. On je ovde naučno predstavljen. Mogli biste to da ispitate i da vidite da li to ima smisla ili ne.[1]
Mislim da bi veći broj ljudi trebalo da sagleda ovu sliku sa obe strane i da vidi koji od modela ima više smisla. Postoji mnogo vidova u kojima evolucioni model o ovim slojevima pokazuje nedostatke. U stvari, verovatno će vam to reći i sami evolucionisti. Postavlja se pitanje: da li drugi model ima više smisla?
Kada se dođe do nečega kao što su ovi slojevi, onda je to, naravno, naučno pitanje. Taloženje ovih slojeva je očigledno naučno sagledljiv proces koji se pojavljuje u vremenu.[2] Prema tome, on se razlikuje od Šest dana Stvaranja, jer je to pitanje onoga što se dogodilo posle tih Šest dana. Ono je otvoreno za čovekov lični pristup.


NAPOMENE:

  1. O Velikom kanjonu posebno se raspravlja u Biblijskom Potopu, s. 151-152. V. takođe nedavno objavljenu knjigu „Grand Sapuop: Monument to Catastrophe“ („Veliki kanjon – spomenik katastrofe“) koju je priredio geolog Stiven. E. Ostin. (Izd.)
  2. Neka od najinteresantnijih istraživanja u ovoj oblasti izvršio je francuski geolog Gij Berto (Guy Berthaud), najpre na Institute de Mechanique des fluides u Marseju a zatim i u hidrauličnoj laboratoriji u Centru za inženjerijska istraživanja na Kolorado univerzitetu. „Od 1985. godine“, piše Ričard Milton, „Berto je izveo niz laboratorijskih eksperimenata koji su uključivali izlivanje sedimenata u velike rezervoare tekuće vode da bi ispitao unutrašnju strukturu tih slojeva i način na koji dolazi do formiranja slojeva. Berto je otkrio da su se sedimenti manjeviše neposredno nataložili na dno, ali da su se finije čestice izdvojile od onih krupnijih usled toka bujice, dajući izgled slojeva…“ Rezultati su objavljeni u Francuskoj akademiji nauka 1986. i 1988. i izneti su na Nacionalnom kongresu sedimentologa u Brestu 1991… Laboratorijski postupak nije bio izveden u izolaciji i dopunjen je radom na terenu koji je uključivao posmatranje prirodnih katastrofa kao što je poplava kod Bižu Krika u Koloradu 1965, formiranje slojeva koje je usledilo za erupcijom planine Sv. Jelene 1980. i bušenja u okeanu koja su 1975. g. izvršena sa broda Glomar Challenger… Prema Bertou, „ovi eksperimenti suprotstavljaju se ideji o laganom formiranju slojeva jednog preko drugog. Vremenska skala koja je podrazumevala milione godina redukovana je na jednu ili više kataklizmi koje gotovo trenutno stvaraju slojeve“ (Berthauld, Comptes Rendus Academie des Science II, 3. decembar 1986,16. februar 1988).
    „Ove reči, koje zvuče tako bezazleno, predstavljaju posmrtna zvona ideji da postojanje hiljada metara slojeva samo po sebi svedoči o velikoj starosti Zemlje.“ (Milton, Rušenje darvinističkih mitova, s. 77-78) (Izd.)
Ključne reči:

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *