NASLOVNA » Apologetika, BIBLIOTEKA » Postanje, stvaranje i rani čovek

Postanje, stvaranje i rani čovek

TREĆI DEO – PITANJA I ODGOVORI – Sa kursa o Postanju

Primedba izdavača: Ova pitanja i odgovori transkribovani su sa traka na kojima su bili zabeleženi razgovori o.Serafima. Nazivi odeljaka potiču od izdavača.

1. Starost Zemlje

Slušalac: Prema biblijskoj hronologiji, Zemlja je stara oko 7.500 godina. Međutim, prema evolucionistima, pa čak i prema istoriji koja se uči u srednjim školama, Zemlja je stara milijardama godina. Kako to objašnjavate?

O. Serafim: Posedujemo nekoliko knjiga posvećenih ovoj temi i ja ću vam ih pokazati. Postoji jedan broj ljudi koji su tokom proteklih deset ili dvadeset godina započeli s protivnapadom na one što su preterano sigurni u ovu teoriju. U San Dijegu postoji jedna grupa koja se zove „Institut za istraživanje Stvaranja“; još jedna takva grupa postoji i u Mičigenu a nazvana je „Društvo za izučavanje Stvaranja“. Oni su se pojavili sa nekim potpuno naučnim knjigama koje zalaze u ovo pitanje: na kojoj osnovi ljudi prave pretpostavku o tim milionima i milijardama godina? Ispostavlja se da je to u daleko većoj meri hipoteza nego činjenica ove teorije.
Postoji knjiga jednog evolucioniste, nazvana Rast preistorijske vremenske skale (The Growth of a Prehistoric Time Scale) u kojoj autor (Vilijam B. N. Beri) priznaje sledeće: da bi se izveo zaključak o milionima i milijardama godina, mora se pretpostaviti da su fosilni ostaci živih bića u nižim slojevima stena evolucioni preci onih na višim nivoima. Međutim, često se dešava da se, prema evolucionoj teoriji, ti slojevi nalaze u pogrešnom poretku, odnosno da se slojevi s primitivnijim organizmima nalaze na vrhu.
Prema tome, dešava se nešto slično kao i u Kopernikovo vreme. Tada je važilo ptolomejsko tumačenje o kretanju nebeskih tela prema kojem se Sunce, planete i zvezde kreću oko Zemlje. Postavilo se pitanje zbog čega se planete ne podudaraju sa zvezdama? Neki od drevnih naučnika odgovorili su da je to stoga što se nalaze u različitim sferama, odnosno da su zvezde udaljenije a da su planete bliže. Čini se, dakle, da se planete kreću brže. Međutim, zbog čega se onda planete ponekad kreću napred, a ponekad nazad? Da bi objasnili način na koji se kreću, ptolomejski astronomi su morali da kažu da se one kreću jedna oko druge u vrlo složenom kretanju koje čine krugovi i epicikli, dok se njišu oko Zemlje. Neke se kreću unazad, a neke tako da njihova putanja formira oblik broja osam. Postalo je toliko složeno da se kretanje tih planeta prati prema ovom ptolomejskom modelu da je Kopernik došao na ideju da su možda sva ta kretanja pogrešna i da se možda i Zemlja i ostale planete kreću oko Sunca. Počeo je da pravi proračune zasnovane na ovoj ideji i njegova teorija se pokazala kao mnogo jednostavnija. Najzad smo tu teoriju prihvatili kao istinitu.
Slično kao i ptolomejski astronomi, i evolucionisti koji proučavaju slojeve s fosilnim ostacima otkrivaju da su oni „okrenuti naglavce“, u pogrešnom poretku, ili da su, prema evolucionoj teoriji, isuviše blizu jedan drugome. Oni ih nazivaju „diskonformacijom“, „parakonformacijom“ i „psevdokonformacijom“. Moraju da dopuste činjenicu da se sve nalazi u pogrešnom poretku. Ako ih pak upitate kako znaju koji je poredak pravilan, priznaće da je jedino na osnovu čega znaju šta je pravilan poredak to što znaju da je evolucija istinita[2]. Shvatićete da je nešto u vezi s tim besmisleno. Oni prividno dokazuju teoriju, a da bi dokazali teoriju moraju da započnu s teorijom. Prema tome, to nije onoliko potkrepljeno činjenicama koliko su to oni predstavili.
Naučnici-kreacionisti, kako sami sebe nazivaju, imaju neke zanimljive knjige koje se bave dokazima o tome koliko je stara Zemlja.[3] To zavisi od dokaza koje koristite. To je veoma hipotetično pitanje. Ono ni približno nije toliko određeno koliko je to Knjiga Postanja.


NAPOMENE:

  1. Ova pitanja i odgovori transkribovani su sa traka na kojima su bili zabeleženi razgovori o. Serafima. Nazivi odeljaka potiču od izdavača.
  2. V. William B.N. Verru, The Growth of a Prehistoric Time Scale, c. 42. (Izd.)
  3. Najvažnije knjige na koje se o. Serafim ovde poziva su: Genesis Flood (Biblijski Potop, tj. Potop prema Knjizi Postanja) i Scientific Crealionism (Naučni kreacionizam) Henrija Morisa.
Ključne reči:

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *