NASLOVNA » Apologetika, BIBLIOTEKA » Postanje, stvaranje i rani čovek

Postanje, stvaranje i rani čovek

DRUGI DEO – HRIŠĆANSKI EVOLUCIONIZAM

4. Karl Raner

Otac Kosturos pominje mogućnost da se „ljudski rod pojavio u grupama“. To je pozivanje na evolucionu teoriju o „poligenizmu“. Istaknuti jezuitski bogoslov, Karl Raner (koji je dugo bio prilično „konzervativan“ u svojim pogledima na evoluciju),[1] ispitao je ovo pitanje i „izmirio“ evoluciono gledište sa hrišćanskim učenjem na način koji će, nesumnjivo, Grčka arhiepiskopija podražavati u budućnosti. (Uopšte, u ovom procesu „osavremenjivanja“ crkvenih gledišta, pravoslavni modernisti uvek idu jedan korak iza rimokatolika). U članku sa naslovom „Prvobitni greh, poligenizam i sloboda“ (sumarno objavljenom u Teološkom zborniku – Theology Digest, proleće 1973) Raner postavlja dva pitanja:
1. Kako se evolucija može usaglasiti s učenjem o Adamovim natprirodnim darovima?
2. Možemo li ozbiljno razmišljati o tome da je prvi čovek koji je evoluirao bio sposoban za prvi greh?
On odgovara sledeće: „Naučnici o hominizaciji (tj. o stvaranju čoveka) radije razmišljaju kao o nečemu što se događalo u mnogim pojedincima a ne u jednom paru.“
(U stvari, neki naučnici misle tako a neki ne). On kaže da je prva grupa onih koji se mogu prepoznati kao ljudi (tj. prvobitnih ljudi) počinila prvi prestup:
„Blagodat je mogla biti ponuđena prvobitnoj grupi i, budući da ju je ta grupa odbila svojim slobodnim izborom pri kojem su jedni uticali na druge, ona je bila izgubljena za celokupno kasnije čovečanstvo.“
Raner zatim pita: „Kako je u prvom čoveku ili grupi, kako nam ih paleontologija otkriva, mogao biti dovoljno razvijen onaj stepen slobode da učini mogućim tako sudbonosan izbor kao što je prvobitni greh? Kako možemo da pokušamo da izmirimo natprirodno rajsko stanje ‘Adama“ (pojedinca ili grupe) sa onim što znamo o poreklu biološkog, antropološkog i kulturnog sveta?“
Na ovo pitanje odgovara sledećim rečima: „Nije lako tačno odrediti gde je i kada jedna zemaljska tvorevina postala duhovna i na taj način slobodna… Mi možemo mirno računati s tim da se prvi greh uistinu dogodio, ali u trenutku koji se više ne može precizno odrediti. To se dogodilo ‘jednom’ u toku prilično dugog vremenskog perioda kad su već mnogi pojedinci mogli da postoje i da budu u stanju da ‘istovremeno’ izvrše čin krivice…“
Drugim rečima, čitava stvar je veoma zamagljena. Očigledno je da će sledeća generacija mislilaca morati da iskoreni neke od ovih dvosmislenosti.


NAPOMENE:

  1. Karl Raner (1904-1984) je široko prihvaćen kao vodeći rimokatolički bogoslov 20. veka. Služio je kao zvanični papski bogoslovski stručnjak pre i tokom drugog Vatikanskog koncila.
Ključne reči:

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *