NASLOVNA » Apologetika, BIBLIOTEKA » Postanje, stvaranje i rani čovek

Postanje, stvaranje i rani čovek

DRUGI DEO – HRIŠĆANSKI EVOLUCIONIZAM

2. Lekont di Nuj

Pjer Lekont di Nuj rođen je 1883. u Parizu a umro je 1947. u Nju Jorku. Dobro poznat i uvažen naučnik, matematičar i fiziolog, napisao je nekoliko knjiga o naučnoj filosofiji. Njegovo popularno delo, Ljudska sudbina, izlaže njegove zaključke o evoluciji. Ispostavilo se da nije bio neki veliki hrišćanin jer je verovao da čovek stvara svog sopstvenog Boga, koji je zapravo „zastrašujuća uobrazilja“.[1] Pokroviteljski se ponašao prema hrišćanstvu, za koje je verovao da je pogrešno shvaćeno i pogrešno protumačeno, ali da je još uvek dobro za narodne mase i da može da posluži kao korisno oruđe stalne čovekove evolucije na moralnom i etičkom planu. Ono nije objektivna, apsolutna istina. Hristos nije Bog, ali je On savršen čovek. Hrišćansko predanje, međutim, na neki način pomaže da se ljudska rasa obrazuje za dalju evoluciju. On kaže:
„Mi smo početak preobražaja koji će se završiti u jednoj nadmoćnijoj rasi…[2] Evolucija se nastavlja i u naše doba, ali ne više na fiziološkom ili anatomskom planu, nego na duhovnom i moralnom (planu). Mi živimo u praskozorje nove faze u evoluciji.“[3]
Veoma je teško pronaći naučni dokaz za fizičku evoluciju, ali je zato nemoguće da se nađe dokaz za duhovnu evoluciju. I pored toga, on veruje u nju i kaže: „Naši zaključci su istovetni sa onima koji su izneti u drugom poglavlju Knjige Postanja, što omogućuje da se to poglavlje tumači na nov način i da se smatra visoko simboličnim izrazom istine koju je intuitivno opazio njen redaktor ili mudraci koji su mu je preneli.“[4]
Razume se da Knjiga Postanja nije napisana samo posredstvom ljudske intuicije. Naprotiv, Sveti Oci tvrde da je Mojsej od Boga čuo istine koje se sadrže u njoj. Sveti Jovan Zlatousti kaže da je Knjiga Postanja prorokovanje o prošlosti, odnosno da je Mojsej u jednom uzvišenom viđenju posmatrao kako je svet izgledao „u početku“.
Sveti Isaak Sirijski opisuje kako do takvog viđenja može da dođe, tj. kako se duša svetog čoveka može uzneti do viđenja početaka stvari. Opisujući kako takva duša biva odnesena („ugrabljena“) u misao o budućem veku nepropadljivosti, sveti Isaak Sirijski piše: „I odatle se već uznosi umom svojim ka onome što je prethodilo stvaranju sveta, kada nije bilo nikakve tvari, ni neba, ni zemlje, ni angela, ničega od onoga što je privedeno u biće, i ka tome kako nas je Bog, po jedinom blagovoljenju Svome, iznenada sve priveo iz nebitija u bitije i svaka je tvar stala pred Njega u savršenstvu svome.“[5]
Gdin Lekont di Nuj nastavlja: „Pokušajmo… da sveti tekst analiziramo kao da je visoko simboličan i skriven opis naučnih istina.“[6]
To, naravno, zvuči krajnje pokroviteljski – kao da je siroti Mojsej učinio sve što je mogao da stvori naučnu predstavu o postojećoj situaciji ali da su sve, što je mogao da učini, bile ove slike.
Lekont di Nuj objašnjava: „Svemogućstvo Božije projavljuje se činjenicom da je čovek, koji je potekao od morskih crva, danas sposoban da zamisli buduće postojanje superiornog (nadmoćnog) bića i da poželi da bude njegov predak. Hristos nam daje dokaz da to nije neostvarivi san nego dostižan ideal.“[7]
Drugim rečima, Hristos je neka vrsta natčoveka i to je ideal u čijem pravcu čovek sada evoluira.
Lekont di Nuj nam daje nov „kriterijum dobra i zla“ koji „apsolutno uvažava čoveka“: „Dobro je ono što doprinosi uzlaznom toku evolucije… Zlo je ono što se suprotstavlja evoluciji… Poštovanje prema čovekovoj ličnosti zasniva se na prepoznavanju dostojanstva čoveka kao poslenika u evoluciji, kao saradnika Božijeg…[8] Trebalo bi da čovekov jedini cilj bude dostizanje ljudskog dostojanstva sa svim što ono podrazumeva.“[9]
On u nastavku tvrdi da u svim religijama postoje „misaoni ljudi“ i da, prema tome, sve religije imaju „jedinstveno nadahnuće“, „duhovno srodstvo“ i „prvobitnu istovetnost“. On kaže: „Jedinstvo religija mora se tražiti u onome što je u čoveku božansko, odnosno univerzalno…[10] Nije važno kakva je naša religija, jer svi mi podsećamo na ljude koji se nalaze u podnožju doline i teže da se uspnu na snežni vrh, kako bi dominirali nad drugima. Svima nama su oči prikovane za isti cilj… Na žalost, razlikujemo se po putevima kojima se krećemo. Jednog dana, kad se uvere da nikad neće prestati da se uspinju, moraju se sresti na vrhu planine… i malo je važno kojim će putem tamo stići.“[11]
Razume se da vrh planine nije niti spasenje duše niti Carstvo Nebesko nego upravo hilijastički „New Age“ („Novo doba“).
Ni najmanje nam neće biti teško da uvidimo da stavovi Lekont di Nuja ni najmanje nisu pravoslavni, pa čak ni neodređeno hrišćanski, nego deistički. Međutim, za nas je korisno da poznajemo ta stanovišta jer se ispod površine religioznog relativizma, koji nijedan pravoslavni hrišćanin ne može da prihvati, nalaze di Nujeva „evoluciona“ gledišta koja nipošto nisu netipična za mnoge hrišćanske evolucioniste, uključujući i mnoge pravoslavne hrišćane. Ta gledišta podstiču filosofska i religiozna pitanja na koja svaki misaoni pravoslavni hrišćanin mora biti spreman da odgovori. Pomenimo ovde dve grupe tih pitanja:
1) Kao krunu univerzalnosti evolucije (koju prihvataju svi evolucionisti – sve u svetu evoluira, ništa nije izuzeto iz tog prirodnog procesa), on u budućnosti ljudske evolucije vidi dolazak „natčoveka“ili „nadmoćne – superiorne rase“. Pored toga, on govori o budućnosti evolucije ljudske rase kao o (evoluciji) na „moralnom i duhovnom“ planu. Da li pravoslavni hrišćani mogu da veruju u takve stvari? Ako ne mogu, koji je razlog da čovek bude izuzet iz jednog inače univerzalnog prirodnog procesa?
2) Knjiga Postanja, kako on veruje, mora biti protumačena na nov način, tj. simbolično. On sasvim određeno tvrdi da Adamov prestupnije bio istorijski događaj nego „simbol osvita ljudske svesti“. Da li pravoslavni hrišćanin može da poveruje u to? Kako pravoslavno hrišćanstvo razume Knjigu Postanja?


NAPOMENE:

  1. Lecomte du Nouy, Human Destiny
  2. Isto
  3. Isto
  4. Isto
  5. Sveti Isaak Sirijski, Podvižnička slova
  6. Lecomte du Nouy, Human Destiny
  7. Isto
  8. Isto
  9. Isto
  10. Isto
  11. Isto
Ključne reči:

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *