NASLOVNA » Apologetika, BIBLIOTEKA » Postanje, stvaranje i rani čovek

Postanje, stvaranje i rani čovek

DRUGI DEO – NAUKA I SVETI OCI

3. Razlikovanje materijalističkih maštarija i naučnih istina

Episkop Ignjatije Brjančaninov (1807-1867)[1] uči da je danas za istinsku filosofiju neophodno poznavanje kako istinskog hrišćanstva tako i istinske nauke, jer se bez toga ne može napraviti razlika između materijalističkih maštarija i naučne istine. On piše:
„Bilo bi poželjno da neki pravoslavni hrišćani, nakon što izuče primenjene nauke, izuče osnove podvižništva Pravoslavne Crkve i da čovečanstvu zaveštaju istinsku filosofiju utemeljenu na pouzdanom znanju, a ne na proizvoljnim hipotezama. Grčki mudrac Platon je zabranjivao bavljenje filosofijom bez prethodnog izučavanja matematike. To je istinski pogled na stvari. Bez prethodnog izučavanja matematike, zajedno sa drugim naukama koje su zasnovane na njoj, kao i bez delatnog i oblagodaćenog poznavanja hrišćanstva, nemoguće je da se u naše vreme postavi ispravan filosofski sistem. Mnogi koji se smatraju poznavaocima filosofije a da se pri tom prethodno nisu upoznali s matematikom i prirodnim naukama sukobiće se s proizvoljnim maštarijama i hipotezama u delima materijalista i ni na koji način neće biti u stanju da ih razlikuju od znanja izvedenog iz same nauke, kao što ni na koji način neće moći ni da daju zadovoljavajući odgovor i procenu najbesmislenijih buncanja bilo kog sanjara. Oni vrlo često bivaju privučeni ovim buncanjima koja ih mogu odvesti do potpune zablude, budući da ih prihvataju kao posvedočenu istinu.“[2],[3]


NAPOMENE:

  1. U svojoj knjizi Duša posle smrti o. Serafim piše o episkopu Ignjatiju: „On je verovatno bio prvi veliki pravoslavni bogoslov koji je otvoreno morao da se suoči sa onim istim problemom koji se toliko zaoštrio u naše sopstveno vreme: kako da se sačuva verodostojno hrišćansko predanje i učenje u svetu koji je postao potpuno stran Pravoslavlju i teži ili da ga iskoreni i porekne ili da ga „ponovo protumači“ kako bi ga uskladio sa sekularnim načinom života i razmišljanja. Budući potpuno svestan rimokatoličkog i ostalih zapadnjačkih uticaja koji su još u njegovo vreme pokušavali da „modernizuju“ Pravoslavlje, episkop Ignjatije se pripremio za odbranu Pravoslavlja kako dubokim poniranjem u verodostojne izvore Pravoslavlja (čija je učenja upijao u nekim od najboljih pravoslavnih centara svoga vremena) tako i zbližavanjem sa naučnom i književnom kulturom njegovog veka (pohađao je tehničku školu a ne bogosloviju). Naoružavši se na taj način i poznavanjem pravoslavnog bogoslovlja i svetovnim znanjem, posvetio je život odbrani izvornog Pravoslavlja i ukazivanju na moderna odstupanja od njega. Nećemo preterati ako kažemo da tokom 19. veka nijedna druga pravoslavna zemlja nije imala takvog branitelja Pravoslavlja pred iskušenjima i zabludama modernog doba.“ (Izd.)
  2. Episkop Ignjatije Brjančaninov, Dela, tom 3, s. 125.
  3. Zanimljivo da je episkop Ignjatije ovo napisao približno u isto vreme kad je u Engleskoj izašlo Darvinovo Poreklo vrsta. (Izd.)
Ključne reči:

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *