NASLOVNA » Apologetika, BIBLIOTEKA » Postanje, stvaranje i rani čovek

Postanje, stvaranje i rani čovek

DRUGI DEO – NAUKA I SVETI OCI

2. Nauka i hrišćanska filosofija

Ruski naučnik Ivan V. Kirjejevski (1806-1856), učenik starca Makarija Optinskog, piše[1]:
„Nauke se u svom suštinskom delu, odnosno kao znanje koje podjednako pripada i hrišćanskom i paganskom svetu, razlikuju jedino po svojoj filosofskoj strani. Katolicizam im nije mogao dati tu filosofsku stranu hrišćanstva budući da je ni sam ne poseduje u čistoj formi. Na taj način vidimo da su se nauke, kao nasleđe paganizma, snažno rascvetale po čitavoj Evropi ali da su se završile ateizmom, što je bila neizbežna posledica njihovog jednostranog razvoja.[2] Jedino hrišćanska filosofija može dati nauci zdrave temelje.[3] U Rusiji su (za razliku od Zapada) prevođeni i čitani svi grčki Sveti Oci, ne izuzimajući ni najdublje mislioce, a njihova dela su umnožavana i izučavana u našim manastirima, tim svetim začecima universiteta koji nisu postojali. Dela svetog Isaaka Sirijskog, najdubljeg mislioca među filosofima, sačuvala su se sve do danas u kopijama koje postoje od 12. i 13. veka. Ti manastiri su, pored toga, bili u živoj i neprekidnoj vezi s narodom.“[4] To je temelj istinskog prosvetljenja.
Nauke su sada daleko zastranile i njihovo znanje se izopačilo jer nemaju hrišćanski temelj; smatrajući da će postaviti svoj sopstveni temelj spotakle su se na sopstvenim nesvesnim pretpostavkama i nepromišljeno usvojile predrasude „duha vremena“. Današnje nauke žive u stanju „učenog neznanja“, mase pojedinosti u kontekstu stupidnosti. Savremena nauka živi u stanju filososrskog varvarizma, istinskog mračnog doba neznanja i jedino im pravo hrišćanstvo može dati istinsku filosofiju.


NAPOMENE:

  1. Tokom Kursa o opstanku, o. Serafim je o Kirjejevskom rekao sledeće: „Budući da je on sam bio dete Zapada i da je otišao u Nemačku da tamo studira kod najistaknutijih filosofa – Hegela i Šelinga – bio je u potpunosti proniknut zapadnjačkim duhom, da bi se zatim u potpunosti preobratio u Pravoslavlje. Prema tome, uvideo je da se te dve stvari ne mogu saglasiti jedna s drugom. Želeo je da otkrije zbog čega se one razlikuju i kakav je odgovor u čovekovoj duši, šta čovek treba da odabere… On se nije vratio Pravoslavlju da bi bio protiv sveta koji nije razumeo. Naprotiv, on je u Pravoslavlju otkrio ključ za razumevanje zapadnog sveta i onoga što se tamo dogodilo.“ Trebalo bi istaći da je da su nekadašnji učitelji Kirjejevskog, Hegel i Šeling, koje je on i lično poznavao, bili prvi značajni filosofi na Zapadu koji su razmatrali filosofiju „duhovne evolucije“. Bilo je to mnogo godina pre nego što je Darvin istupio sa svojim biološkom teorijom.
    Pored toga što je pisao sopstvena filosofska dela, Kirjejevski je pomagao svom starcu, Makariju Optinskom, u priređivanju i objavljivanju najvažnijih svetootačkih dela koja su zatim slali širom Rusije. V. O. Leonid Kavelin, Starac Makarije Optinski (Fr. Leonid Kavelin, Elder Macarius oj’Optina), str. 287-307. (Prim. izd.)
  2. I. V. Kirejevski, Sabrana dela, t. 1, s. 118.
  3. Isto, s. 119.
  4. Isto
Ključne reči:

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *