NASLOVNA » Apologetika, BIBLIOTEKA » Postanje, stvaranje i rani čovek

Postanje, stvaranje i rani čovek

PRVI DEO – RASEJAVANJE NARODA

1. Noje i novi savez (zavet) Božiji

9:12 I Bog blagoslovi Noja i sinove njegove, i reče im: rađajte se i množite se, i napunite zemlju. I sve zveri zemaljske, i sve ptice nebeske, i sve što ide po zemlji, i sve ribe morske neka vas se boje i plaše; sve je predato u vaše ruke.

Noju je ovde data vlast nad tvorevinom, kao što je na samom početku bila data i Adamu.

9: 3 Što se god miče i živi neka vam bude za jelo…

To je prvi put da Bog daje zapovest dopuštajući ljudima da jedu meso.

9: 37 … sve vam to dadoh kao zelenu travu, ali ne jedite meso s dušom njegovom a to mu je krv, jer ću i vašu krv, duše vaše, iskati, od svake ću je zveri iskati, iz ruke svakoga čoveka, iz ruke svakog brata njegovog iskaću dušu čovečiju. Ko prolije krv čovečiju, njegovu će krv proliti čovek, jer je Bog po svom obličju stvorio čoveka. Rađajte se, dakle, i množite se, narodite se veoma na zemlji i namnožite se na njoj.

Bog je Noju dao istu zapovest koju je dao i Adamu: da se rađa i da se množi. On mu je dao hranu kao što ju je dao i Adamu, izuzev što je sada dopustio čoveku da jede meso (saglasno čovekovom novom stanju nakon potopa). I kao što je Adamu dato da se pridržava zapovesti o postu, tj. da ne jede od drveta poznanja dobra i zla, tako je i Noju data jedna zapovest: da ne jede krv. Krv pripada Bogu a meso čoveku. Zbog toga prema jevrejskim propisima o ishrani životinju morate zaklati oštrim oruđem umesto da je davite kako bi krv ostala unutra. To je simbolična radnja: krv koja se izliva napolje žrtvuje se Bogu.
Prema rečima svetog Jovana Zlatoustog, zapovest u pogledu krvi data je Noju da bi dejstvovala protiv čovekove sklonosti ka ubijanju i da bi ga učinila krotkim, iako mu je istovremeno dopušteno jedenje mesa (koje zahteva ubijanje).
Krv je, da tako kažemo, simvol života, a on pripada Bogu. Ovo posebno učenje može se pronaći čak i u Delima Apostolskim. U apostolskom učenju opisanom u Delima, jedna od zapovesti o ishrani datih neznabošcima kaže da ne jedu meso zadavljenih životinja, čija se krv nije izlila napolje (v. Dela ap. 15,21 i 29,kao i 21,25).

9: 8-17 I reče Bog Noju u sinovima njegovim s njim, govoreći: A ja evo postavljam zavet (savez) Svoj s vama i s vašim semenom nakon vas; i sa svim životinjama što su s vama od ptica, od stoke i od svega zverinja zemaljskoga što je s vama, sa svačim što je izišlo iz kovčega, i sa svim zverinjem zemaljskim. Postavljam zavet Svoj s vama i od sada nijedno telo neće poginuti od potopa, niti će više biti potopa da zatre zemlju. I reče Bog: evo znak zaveta koji postavljam između Sebe i vas i svake žive tvari, koja je s vama do veka: stavio sam dugu Svoju u oblake, da bude znak zaveta između Mene i zemlje, pa kad oblake navučem na zemlju, videće se duga u oblacima. I opomenuću se zaveta Svoga koji je između Mene i vas i svake duše žive u svakom telu, i neće više biti vode od potopa da zatre svako telo. Duga će biti u oblacima, pa ću je pogledati i opomenuti se večnoga zaveta između Boš i svake duše žive u svakom telu koje je na zemlji.

Ovde Bog posredstvom Noja stvara zavet (savez) sa čovečanstvom, kao što će posle mnogo godina načiniti zavet (savez) i sa Avraamom, a još kasnije i sa Mojsejem.
Duga je dolična opomena da kiša neće stalno padati, jer se pojavljuje tek onda kad se sunce probije kroz oblake. Sasvim je verovatno da se duga nije mogla videti pre potopa, jer sunce tada nije neposredno obasjavalo zemlju. Postojao je sloj oblaka preko svoda (utvrde), što je od zemlje činilo neku vrstu staklenika. Duga je, dakle, postala deo novih uslova koji su se u svetu pojavili nakon potopa, kad više nije bilo oblačnog pokrivača.

9:18-19 A bejahu sinovi Nojevi koji iziđoše iz kovčega: Sim, Ham i Jafet, a Ham je otac Hanancima. To su tri sina Nojeva, i od njih se naseli sva zemlja.

Ovim se ponovo naglašava da je Noje bio sličan novom Adamu. Od njega su potekli svi ljudi nakon potopa.
Ham se spominje kao otac Hananejaca jer, prema rečima svetog Jovana Zlatoustog[1], nije obuzdao svoju strast dok su bili u kovčegu nego mu se začelo dete, i to u vreme kad je trebalo da se uzdrži, kao što su učinili njegovi otac i braća. U kovčegu, gde su vreme provodili u postu i molitvi, muškarci su se i uzdržavali od svojih žena, izuzev Hama. Taj greh protiv zakona molitve i posta već otkriva Hamov karakter.

9: 20-21 A Noje poče obrađivatši zemlju, i posadi vinograd. I napivši se vina opi se, i otkri se nasred šatora svojega.

Zašto se pravedan čovek kao Noje napio? Verovatno zbog toga što, kako pretpostavlja sveti Jefrem Sirijski, tokom mnogih godina nije pio vino. Godinu dana proveo je u kovčegu, a zatim je trebalo da prođe nekoliko godina dok je zasadio vinograd i dok je loza dala svoje plodove od kojih je napravio vino. Moguće je da se vino, kako smatra sveti Jovan Zlatousti, nije ni pilo pre potopa. Noje je bio prvi koji je uzgajao vinograd. Prema tome, njemu nije ni bila poznata jačina vina. On ga je pio da bi ga probao i ono ga je savladalo. Ukoliko se uistinu tako dogodilo, onda se pijenje vina pojavilo istovremeno kad i jedenje mesa, kao još jedna od novih pojava u poslepotopskom svetu.

9: 2225 A Ham, otac Hanaanaca, vide golotinju oca cvojega i kaza obojici svoje braće napolju. A Sim i Jafet uzeše haljinu, i ogrnuše je obojica na ramena svoja, i idući natraške pokriše njome šlotinju oca svojega, licem natrag okrenuvši se da ne vide golotinju oca svojega. A kad se Noje probudi od vina, dozna šta mu je učinio mlađi sin i reče: proklet da je Hanan, i da bude sluga slugama (rob) braće svoje!

Stih 22. ponovo naziva Hama „ocem Hanaanaca“ da bi nas podsetio na njegovu neuzdržanu prirodu.
U čemu se sastojao Hamov greh? Greh nije bio toliko u tome što je video obnaženost svog oca, jer oni u tom pogledu nisu ni izdaleka bili toliko strogi kao mi. Naprotiv, njegov greh sastoji se u činjenici da ga je video u sramnom stanju – pijanog i ispruženog po zemlji – i da se zbog toga narugao svom ocu. Zaprepašćeno je gledao taj prizor, a zatim izašao i počeo da raspreda priče o grehu svog oca.
U engleskom jeziku, reč „ham“ označava glumca koji skreće pažnju na sebe, dok u ruskom ista reč označava nešto mnogo gore. Ona se odnosi na nekoga ko je apsolutno bestidan, nevaspitan, neuglađen i nepristojan (sličan komunistima danas).
Hamov greh sastoji se u tome što je on bio potpuno bestidan. Naprotiv, njegova braća su s poštovanjem ušla, pokrila oca i prikrila čitav događaj pre nego što se razglasilo o tome. Tako je Ham, srednji sin, postao najmlađi.
Zbog čega su, međutim, Hanaanci kažnjeni umesto njihovog oca Hama? Sveti Jovan Zlatousti kaže da se to dogodilo zato što je Ham jednom primio Božiji blagoslov[2], i prokletstvo se moralo preneti na njegove potomke, što ga je takođe pogodilo.[3] Osim toga, Hanaanci su takođe bili grešni. Sveti Jefrem smatra da je zapravo Hanaan, budući još mali dečak, prvi ušao i video Noja, a zatim otišao da to kaže svom ocu, tako da je i on sam bio delimično kriv. Sad ćemo videti razliku između tri Nojeva sina:

9: 26-27 I još reče Noje: blagosloven da je Gospod Bog Simov, a Hanaan da mu bude sluga! Bog da raširi Jafeta da živi u šatorima Simovim, a Hanaan da im bude sluga!

Noje ovde proriče, kao što su to činili svi praoci kad su blagosiljali svoje sinove. On proriče o ovoj trojici sinova, od kojih će proisteći celokupno svetsko stanovništvo.
Sim (Sem) je blagosloven, predak semitskog plemena, posebno izabranog naroda, Jevreja. Jafet je predak svih neznabožaca koji će kasnije prihvatiti reč spasenja, koju je Hristos najpre otkrio Jevrejima. Oni su nakon dolaska Hristovog i propovedanja svetih apostola došli da obitavaju u spasenju („u šatorima Simovim“).[4]
Trebalo je da Hanaan i svi potomci Hamovi postanu robovi, iako je i njima ponuđeno spasenje.[5] Sveti Oci posebno naglašavaju da se svi mi možemo spasti, bez obzira na to ko su bili naši preci. Na primer, u jedanaestom poglavlju Knjige Postanja kaže se da je jedan od Hamovih potomaka osnovao Ninivu, koja je svojim pokajanjem u vreme proroka Jone ugodila Bogu. Sveti Jovan Zlatousti o tome kaže: „Obratite pažnju na to da bezbožništvo predaka ne unosi potpunu pometnju u našu prirodu.“[6] Ništa ne mari ukoliko je nečiji predak proklet. Svaki pojedinac ili narod mogu da se pokaju i da zatraže milost Božiju, posebno nakon dolaska Hristovog. Međutim, čak i pre Hrista, Ninevljani su se pokajali, iako su bili potomci prokletog Hanaana.
U Evanđeljima čitamo o ženi Hanaanejki koja se udostojila milosti: njenom verom isceljena je njena kćer a Hristos joj je rekao: O, ženo, velika je vera tvoja! Neka ti bude kako hoćeš (Mt. 15,28). Ona je bila neposredni potomak Hanaana, koji je bio proklet. To pokazuje da je spasenje svima dato.

9: 28-29 I požive Noje nakon potopa trista pedeset godina. A ukupno požive Noje devet stotina pedeset godina, i umre.

Vidimo da je drugi praotac ljudskog roda, Noje, živeo nešto duže od Adama.


NAPOMENE:

  1. Sveti Jovan Zlatousti, Omilije na Knjigu Postanja, 28; 4
  2. V. Post. 9; 1 – A Bog blagoslovi Noja i sinove njegove…
  3. Sveti Jovan Zlatousti objašnjava: „Vi, naravno dobro znate da su očevi često preklinjali da izdrže kaznu umesto svoje dece i da je gledanje kažnjavanja dece daleko bolnija kazna nego ona koju čovek sam podnosi.“ (Omilije na Knjigu Postanja, engleska verzija, 29; 21).
  4. Isto, 29; 7
  5. Sveti Jefrem kaže da se Nojevo prorokovanje o Hanaanovim potomcima ispunilo u doba Jošue bar-Nuna: „I Bog obitavaše u šatorima Avraama, potomka Simovog, i Hanaan postade njihov rob u vreme Jošue bar-Nuna, kad Izrailjci razoriše naselja Hanaanova, i njihove vođe odvedoše u ropstvo“ (v. Is. Nav. 17; 13) (Tumačenje Knjige Postanja, engleska verzija, s. 146).
  6. Isto, 29; 8
Ključne reči:

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *