NASLOVNA » Apologetika, BIBLIOTEKA » Postanje, stvaranje i rani čovek

Postanje, stvaranje i rani čovek

PRVI DEO – ŠEST DANA STVARANJA

1. Uvod

Proučimo sada svetootački obrazac Šestodneva. Mi se nećemo baviti pokušajima da pogodimo „koliko dugo“ su ti dani trajali, iako ćemo do kraja ovog kursa stvoriti predstavu o tome kako su Oci gledali na njihovu dužinu. Mnogi fundamentalisti smatraju da će njihovo doslovno tumačenje Knjige Postanja biti izgubljeno ukoliko se ti dani ne prihvate kao vremenski periodi od 24 časa. Mnogi drugi, koji bi želeli da pomire Knjigu Postanja s modernom teorijom evolucije, misle da njihove nade počivaju na prihvatanju tih dana kao miliona ili biliona godina, tako da bi se mogli uskladiti s navodnim geološkim otkrićima. Mislim da sa sigurnošću možemo reći da su oba gledišta promašila cilj.
Nije reč o tome da ti dani nisu mogli trajati 24 časa, ukoliko je Bog tako blagovoleo. Jedan ili dvojica Otaca (sv. Jefrem Sirijski, na primer) čak izričito tvrde da su oni uistinu trajali 24 časa. Međutim, većina Otaca ne kaže ništa o ovoj temi: to nije bio predmet rasprave u njihovo vreme i čini se da nisu ni imali nameru da vremensku skalu našeg palog sveta projektuju na izvanredne i čudesne događaje koji su se zbili tokom tih Šest dana.
Ukoliko ne postoji potreba da se Šest dana Stvaranja odrede kao dani koji su trajali 24 časa, onda je za nas sasvim nemoguće i da ih shvatimo kao milione ili bilione godina, odnosno da ih prisilno uvedemo u evolucionu vremensku skalu. Događaji Šestodneva se, jednostavno rečeno, uopšte ne uklapaju u evolucionu sliku. Kao prva živa bića, u Knjizi Postanja se pominju trava i drveće na suvoj zemlji. Život se nije najpre pojavio u moru, kako tvrdi evoluciona teorija. Te kopnene biljke postojale su čitav dan („bilione godina“) pre nego što je bilo stvoreno sunce, dok prema svakoj evolucionoj koncepciji sunce prethodi i samoj zemlji[1]. Svaki razborit i objektivan posmatrač moraće da zaključi da se Šest dana Stvaranja, ukoliko predstavljaju istinit izveštaj a ne tvorevinu proizvoljne uobrazilje ili spekulacije, jednostavno ne uklapa u evolucioni okvir. Prema tome, nema potrebe da tih Šest dana shvatimo kao bilione godina. Kasnije ćemo videti kako svetootački opis ovih dana čini ovo tumačenje sasvim nemogućim. Evoluciona teorija očigledno govori o nečemu drugačijem od onoga o čemu govori Šestodnev.
Istinita je činjenica da nam nijedna naučna teorija ne može ništa reći o tih Šest dana. Nauka pokušava da objasni (nekad sa većim, a nekad sa manjim uspehom) promene u ovom svetu, zasnovane na projektovanju prirodnih procesa koji se danas mogu posmatrati. Međutim, Šest dana Stvaranja ne predstavljaju prirodni proces, budući da predstavljaju ono što se zbilo pre nego što su svetski prirodni procesi počeli da deluju. Oni su delo Božije i čudesni su po samoj definiciji, što znači da se ne uklapaju u prirodne zakone koji vladaju svetom kakav danas vidimo[2]. Ukoliko uopšte možemo da znamo šta se događalo tokom tih Šest dana, onda za to sigurno ne treba da zahvalimo naučnim projekcijama i spekulacijama nego isključivo otkrovenju Božijem. U tom pogledu, moderni naučnici nisu daleko od drevnih tvoraca mitologija i spekulacija o kosmosu. Pisci komentara na Knjigu Postanja naglašavaju ovu tačku. Sveti Jovan Zlatousti kaže:
„Šta dakle znači to da je najpre bilo nebo a zatim zemlja, što je najpre postavljen krov pa tek nakon toga temelj? Bog nije potčinjen prirodnoj nužnosti: On nije potčinjen zakonima umeća. Volja Božija je Tvorac i izumitelj i prirode i umeća i svega postojećeg!“[3]
Govoreći o petom danu Stvaranja, isti Otac kaže:
„Danas, dakle, Bog prelazi na vode i pokazuje nam kako one Njegovom rečju i zapovešću daju životinje sa dušom… Koja će reč, reci mi, moći da dosegne to čudo?“[4]
U svom Šestodnevu, sv. Vasilije uči da u trećem danu nije postojala prirodna potreba da vode poteku dole. To je zakon našeg sopstvenog sveta ali tada još uvek nije postojao zakon, dok nije došla zapovest Božija:
„Možda će neko povrh ostalog upitati i ovo: najpre, zašto ono prirodno svojstvo vode da se sliva niz kosine Pismo pripisuje Tvorčevoj zapovesti? .. Ako, dakle, to predstavlja prirodno svojstvo vode, suvišna je zapovest koja veli da se ona sabere na jedno zborište… Na ovo pitanje odgovaram ovako: naravno da si ti upoznao kretanje vode nakon Gospodnje zapovesti, i da si video da se ona razliva i nema oslonca u sebi, to jest da se po svojoj prirodi sliva niz strmine i teče ka dubinama. Međutim, kakvu silu kretanja je voda imala pre toga, odnosno pre nego što joj je ta zapovest načinila put – to ni ti sam ne znaš, niti si čuo ikoga ko zna. Shvati, dakle, da glas Božiji određuje prirodno svojstvo stvari, a zapovest, koja je tada tvorevini upućena, dala je stvarima koje su sazdavane prirodne zakone kojima će one kasnije biti ustrojavane.“[5]
Nema sumnje da se ovde nalazi jedan od glavnih sukoba između naučne teorije i religioznog otkrovenja. Tokom Šest dana, načinjena je i sama priroda. Naše sadašnje znanje o prirodnim zakonima verovatno nam ne može reći kako su stvoreni sami ti zakoni. Subjekt krajnjeg porekla, početka i postanja svih stvari nalazi se izvan naučne sfere. Kada naučnik stupi u ovu oblast, on nagađa i spekuliše kao i bilo koji drevni kosmolog, i to ne samo da ga odvraća od njegovog ozbiljnog rada na proučavanju prirodnih procesa ovoga sveta nego ga, istovremeno, čini i suparnikom religioznog otkrovenja koje je jedini mogući izvor našeg istinskog znanja o početku stvari, kao što je i naš jedini izvor znanja o kraju svih stvari. Sveti Vasilije piše:
„Nama predstoji da ispitamo i razmotrimo pitanje o ustrojstvu vaseljene i o postanku sveta, a naše istraživanje ne zasniva se na mudrosti ovoga sveta, već na onome čemu je Bog naučio Svoga slugu (Mojseja), govoreći mu licem u lice, a ne u kakvim zagonetkama.“[6]
Ako se dovoljno smirimo i postanemo svesni da o pojedinostima šestodnevnog Stvaranja uistinu znamo vrlo malo, imaćemo više mogućnosti da o Postanju razumemo ono što je u našoj moći. Naš ključ za razumevanje ovog teksta su Sveti Oci, a ne naučne ili kosmološke spekulacije.


NAPOMENE:

  1. Ne samo „hrišćanski evolucionisti“ nego i „progresivni kreacionisti“, tj. kreacionisti koji zagovaraju teoriju o velikoj starosti Zemlje pokušavaju da nasilno uklope ovih Šest dana u evolucionu vremensku skalu koja podrazumeva bilione godina. Na taj način, oni prekomerno iskrivljuju izveštaj Knjige Postanja, kako bi se izborili sa gorepomenutom kontradiktornošću. (Izd.)
  2. U svojim zabeleškama, o. Serafim u nastavku kaže: „Fosilni tragovi nisu tragovi tih Šest dana, nego istorije propadljivog sveta nakon njegovog stvaranja. Šest dana Stvaranja nalazi se izvan naučnih posmatranja i merenja i sasvim su drugačiji od onoga što nauka meri (upor. sa tvrdnjom sv. Simeona Novog Bogoslova o novom zakonu prirode nakon Adamovog pada). Proticanje njihovog vremena nauka ne može da izmeri i oni se ne uklapaju ni u jednu naučnu teoriju.“ (Izd.)
  3. Sveti Jovan Zlatousti: Osam omilija na Knjigu Postanja, 1: 3
  4. Sveti Jovan Zlatousti: Omilije na Knjigu Postanja, 7: 3
  5. Sveti Vasilije Veliki: Šestodnev, 4: 2
  6. Isto, 6:1
Ključne reči:

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *