NASLOVNA » Apologetika, BIBLIOTEKA » Postanje, stvaranje i rani čovek

Postanje, stvaranje i rani čovek

JEROMONAH DAMASKIN – PREDGOVOR IZDAVAČA

1. Intelektualni milje u kojem se formirao o. Serafim Rouz

Tokom 50-tih godina, kada je o. Serafim (tada Evgenije, Judžin) Rouz pohađao srednju školu i koledž u Kaliforniji, teorija evolucije bila je na vrhuncu svog ugleda. Njena prevlast nad svim ostalim stanovištima o poreklu života i vasione kulminirala je na velikoj proslavi Darvinove stogodišnjice na Čikaškom univerzitetu, 1959. godine. Tom prilikom je obeleženo objavljivanje Porekla vrsta Čarlsa Darvina, koje se pojavilo pre sto godina. Sa svih strana pristigli su naučnici da bi učestvovali u trijumfu ne samo jedne naučne teorije nego i celokupnog pogleda na svet. Filip E. Džonson piše:
„Učesnici Darvinovog jubileja bili su, sasvim razumljivo, obuzeti pobedničkim raspoloženjem. Nauka nikada ranije nije uživala toliki ugled. Vakcina je pobedila dečju paralizu; činilo se da će atomska snaga obezbediti neiscrpnu, jeftinu energiju; naslućivala su se svemirska putovanja. Pored ovih tehnoloških dostignuća, činilo se da je nauka utvrdila da je besciljni proces evolucije naš istinski tvorac i na taj način je zbacila s prestola biblijskog Boga. Religiozni značaj ove intelektualne revolucije snažno je naglasio i najistaknutiji govornik na ovoj godišnjici, britanski biolog, filosof i političar ser Džulijan Haksli.“
„Džulijan Haksli je unuk Tomasa Henrija Hakslija, svojevremeno poznatog po nadimku Darvinov advokat’, budući da je bio najvažniji među ranim pobornicima Darvinove teorije. T. X. Haksli je, osim toga, izumeo i reč „agnostik“, kojom je opisao svoja sopstvena religiozna gledišta. Zoolog Džulijan Haksli jedan je od naučnih utemeljivača neodarvinističke sinteze, moderne verzije Darvinove teorije. Pored toga, bio je zagovornik naturalističke religije, nazvane evolucioni humanizam, i jedan od prvih generalnih sekretara UNESCO-a, organizacije Ujedinjenih nacija za obrazovanje, nauku i kulturu. Ukratko, sredinom 20. veka Džulijan Haksli je bio jedan od najuticajnijih intelektualaca, a 1959. godina označila je vrhunac njegovog uticaja. Donosimo odlomke iz nekih Hakslijevih zapažanja na ovoj godišnjici:
„Budući istoričari verovatno će ovu Sedmicu stogodišnjice razmatrati kao sažetak (sumu) važnog kritičkog perioda u istoriji ove naše zemlje – perioda kada je proces evolucije, oličen u istraživaču, uistinu počeo da biva svestan samoga sebe… Ovo je jedna od prvih javnih prilika u kojima je otvoreno predočeno da su svi aspekti realnosti podložni evoluciji, od atoma i zvezda do riba i cvetova, od riba i cvetova do ljudskih društava i vrednosti – da je celokupna realnost uistinu jedan proces evolucije.
Godine 1859. Darvin je otvorio prolaz koji je vodio ka novom psihosocijalnom nivou, sa novim obrascem ideološke organizacije, u kojoj su mišljenje i verovanje usredsređeni na evoluciju.
U evolucionom obrascu mišljenja nema više ni potrebe ni mesta za natprirodno. Zemlja nije stvorena, ona je evoluirala. Isto se može reći i za životinje i biljke koje je nastanjuju, uključujući tu i naše ljudske individue, naš duh i dušu, kao i mozak i telo. To isto važi i za religiju.
Čovek evolucije nije više u mogućnosti da iz svoje usamljenosti pobegne u naručje obogotvorene očinske figure. On više ne može izbeći odgovornost za donošenje odluka tako što će pronaći utočište pod kišobranom Božanskog Autoriteta, niti će se uzdanjem u volju Sveznajućeg, ali na žalost nedokučivog Promisla, osloboditi teškog zadatka sučeljavanja sa prisutnim problemima i planiranja budućnosti.
Konačno, evoluciona vizija omogućuje nam da razlikujemo, mada nepotpuno, osobenosti nove religije koja će se, u to možemo biti sigurni, pojaviti da bi služila potrebama nastupajućeg doba.“
„Ukratko, trijumf darvinizma je podrazumevao smrt Boga i postavljanje pozornice za zamenu biblijske religije novom verom, zasnovanom na evolucionom naturalizmu. Trebalo bi da ta nova vera postane temelj ne samo za nauku nego i za vladu, zakon i moral. Trebalo bi da to bude zvanična religiozna filosofija modernog doba.“[1]
Neki od najistaknutijih svetskih naučnika – počev od Ričarda Ovena i Luja Agasiza u 60-tim godinama 19. veka do Ričarda Goldšmita i Otoa Šindevolfa u 40-tim godinama 20. veka – ukazivali su naučnim krugovima na zbunjujuće teškoće one teorije koja je bila uvedena na Darvinovoj stogodišnjici. Međutim, ovi naučnici su bili ismejani a njihove osnovane primedbe odbijene. Kao dodatak ovim glasnim kritičarima postojala je i nema grupa naučnika koja se nije slagala sa teorijom evolucije, ali su se plašili da ospore dominantni pogled na svet. Postojanje ove grupe naučnika potvrđeno je na Darvinovoj stogodišnjici od strane paleontologa Everet Kler Olsona sa Kalifornijskog univerziteta, koji je tada rekao: „Teško je suditi o veličini i sastavu ovog nemog segmenta, ali nema sumnje da je njihov broj zanemarljiv.“[2]
Bez obzira na to da li su oni bili ućutkani ili su sami izabrali da ćute, američka javnost nije bila u prilici da čuje brojne naučnike koji su dovodili u pitanje Darvinovu teoriju. Prema tome, kada je tokom 50 – tih godina o. Serafim započeo sa naučnim obrazovanjem u srednjoj školi, učili su ga da je evolucija celokupnog života iz prasupe nesumnjiva i neosporna činjenica, podjednako pouzdana (prema rečima Džulijana Hakslija) kao i činjenica da se Zemlja okreće oko Sunca.


NAPOMENE:

  1. Phillip E. Jonson, Defeating Darvinism by Opening Minds, str. 98-99
  2. Everett Claire Olson, „The Evolution of Life“, Evolution after Darwin, vol. 1, str. 523
Ključne reči:

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *