Постање, стварање и рани човек

ПРВИ ДЕО – КАКО ДА ЧИТАМО КЊИГУ ПОСТАЊА

3. Основна начела нашег приступа разумевању Књиге Постања

1. Ми трагамо за истином. Стога морамо довољно уважавати текст Књиге Постања да бисмо схватили да он садржи истину, чак и у случају да нам та истина изгледа необично или изненађујуће. Уколико нам се учини да је она у сукобу с оним што мислимо да знамо на основу науке, сетимо се да је Бог Творац васцеле истине и да ништа што је заиста истинито у Светом Писму не противуречи ономе што је заиста истинито у науци.
2. Свето Писмо је богонадахнуто. Касније ћемо исцрпније размотрити шта то значи. За почетак, то значи да у њему трагамо за истином вишег реда и када наиђемо на тешкоћу у разумевању нечега, најпре треба да посумњамо у свој недостатак знања а не у пропусте у богонадахнутом тексту.
3. Не би требало да журимо са давањем својих сопствених објашњења “тешких” места, него би најпре требало да се упознамо с оним штосу Свети Оци рекли о тим местима, схватајући да су они поседовали духовну мудрост која нама недостаје.
4. Требало би такође да будемо свесни искушења да користимо издвојене наводе, извучене из контекста светоотачких тумачења, имајући при том за циљ да докажемо оно што сами желимо. На пример, видео сам православца који је желео да докаже да у стварању Адама није било ничега особитог. Он је наводио тврдњу светог Атанасија Великог у којој се каже: “Првостворени човек био је начињен од праха као и сви остали, и рука која је тада створила Адама створила је и све оне који су дошли после њега.”[1] То је општи став о непрестаном Божијем делању и нико не би требало да помисли да је противуречан[2]. Та особа је,међутим, желела да укаже како не постоји истинска разлика између стварања сваког човека и стварања првог човека. Осим тога, тиме је особито желео да нагласи да се Адамово тело могло уобличити и природним рађањем, у утроби неког не баш сасвим људског бића! Може ли ова изјава бити правилно искоришћена као “доказ” у овом питању?
Тако се догађа да у делима светог Атанасија можемо наћи одломак који особито побија ову идеју. Он на другом месту каже: “Иако је само Адам био начињен од земље, у њему се садржало оно што ће наследити читав људски род.”[3] Он овде особито наглашава да је Адам створен на начин сасвим различит у односу на остале људе и то је, као што ћемо касније видети, истинско учење Светих Отаца уопште. Према томе, било би сасвим погрешно узети један његов навод и мислити да он доказује вашу сопствену идеју или да јој отвара пут. Општи исказ светог Атанасија о човековој природи не каже ништа о посебној природи Адамовог стварања.
Таква злоупотреба навода из светоотачких дела представља уобичајену замку у наше време, кад су расправе о сличним темама обично веома острашћене. Током овог курса учинићемо најбоље што можемо да бисмо избегли ову замку и то на тај начин што Светим Оцима нећемо приписивати никакво своје тумачење него ћемо једноставно покушати да схватимо оно што говоре они сами.
5. Нема потребе да прихватимо сваку реч коју су Свети Оци написали о Књизи Постања. Они су понекад, сликовитости ради, користили научна сазнања свога доба, а та сазнања су у неким стварима била погрешна. Ми, међутим, морамо правити јасну разлику између њихове науке и њихових богословских исказа, као што ћемо поштовати и њихов целокупан приступ, опште закључке и богословске увиде.
6. Уколико сматрамо да и ми у свом времену можемо додати нешто ради бољег разумевања овог текста (можда нешто што је засновано на открићима модерне науке), онда то морамо учинити веома опрезно и уз пуно поштовање целовитости текста Књиге Постања и мишљења Светих Отаца. У таквим покушајима увек морамо бити крајње смирени,јер и савремена наука има своје пропусте и грешке. Уколико се исувише ослонимо на њу, могли бисмо доћи до погрешног разумевања[4].
7. На овом курсу посебно ћемо се потрудити да најпре разумемо Свете Оце и да тек онда понудимо сопствене одговоре на одређена питања, уколико такве одговоре уопште поседујемо.
8. Најзад, ако је истина да је савремена наука способна да баци извесну светлост на разумевање неколицине одломака из Књиге Постања(јер нема потребе да поричемо да се истине које потичу из ове две сфере у неким областима преклапају), сматрам да ништа мање истинитаније ни тврдња да су Свети Оци у стању да баце извесну светлост намодерну науку и да нам дају неке наговештаје о томе како треба разумети чињенице из сфере геологије, палеонтологије и осталих наука које се баве најранијом историјом земље и људског рода. Ова студија ће на тај начин бити плодоносна у оба смера.
9. Овај курс нема, наравно, за циљ да пружи одговоре на сва питања о Постању и Стварању. Напротив, његов превасходни циљ је да надахне православне хришћане да о овој теми размишљају шире него што је уобичајено и да се не задовоље поједностављеним одговорима какве најчешће чујемо.

НАПОМЕНЕ:

[1] Свети Атанасије, Миње, PG, 25, с. 429.
[2] Без непрестаног стваралачког труда Божијег ништа не би могло постојати нити би уопште могло постати. Ми сматрамо да је сасвим “природно” да биљка израсте из семена, да у суштини све потекне од мале семенке и да израсте у целовиту јединку. Међутим, тај процес не би могао да се настави без учешћа Божијег. Према томе, може се рећи да Бог и данас ствара “из праха земаљског”.
[3] Свети Атанасије: Четири расправе против аријанаца, 2: 48, с. 375.
[4] Међу људима који не залазе дубоко у ово питање често се среће мишљење да је “древна наука погрешна и да је модерна наука исправна, те да стога можемо поверовати свему што нам кажу савремени научници”. Међутим, догађа се да једна генерација одбаци тзв. “научне чињенице” претходне генерације. Ми морамо да разаберемо шта је чињеница а шта теорија. У савременој науци постоје многа становишта која ће за педесет година бити одбачена и замењена новим теоријама.