NASLOVNA » Apologetika, BIBLIOTEKA » Postanje, stvaranje i rani čovek

Postanje, stvaranje i rani čovek

PRVI DEO – KAKO DA ČITAMO KNJIGU POSTANJA

2. Sveti Oci – naš ključ za razumevanje Knjige Postanja

U Svetim Ocima nalazimo „duh Crkve“, odnosno živo razumevanje otkrovenja Božijeg. Oni su naša karika između drevnih tekstova koji sadrže otkrovenje Božije i današnje stvarnosti. Bez te karike, svaki čovek tumači sam za sebe, a rezultat su mirijade tumačenja i sekti.
Postoje mnogi svetootački komentari na Knjigu Postanja. To nam već samo po sebi dovoljno pokazuje da su Oci Crkve smatrali ovaj tekst izuzetno važnim. Pogledajmo sada koji su Oci govorili o ovom tekstu i koje su knjige napisali.
Tokom ovog kursa, prvenstveno ću koristiti četiri komentara, dela ranih Otaca Crkve:
1. Sveti Jovan Zlatousti je napisao veće i manje komentare na celokupnu Knjigu Postanja. Veći komentari, nazvani Omilije na Knjigu Postanja bili su u stvari predavanja koja je održavao tokom Velikog posta, budući da se tokom ovog posta u Crkvi čita Knjiga Postanja. Ova knjiga sadrži šezdeset sedam omilija, čiji je obim približno sedamsto strana[1]. Narednih godina, sv. Jovan je načinio još osam omilija, koje su obuhvatile dodatnih nekoliko stotina strana. Napisao je i raspravu pod nazivom O stvaranju sveta, koja se rasprostire na preko stotinu strana. Na taj način, kod sv. Jovana Zlatoustog nalazimo oko hiljadu, pa čak i više strana tumačenja Knjige Postanja. On je jedan od glavnih tumača ove knjige.
2. Sveti Jefrem Sirijski, koji je živeo približno u isto vreme kad i sv. Jovan Zlatousti, takođe je napisao komentare na čitavu ovu knjigu. U njegovom delu, jednostavno nazvanom Tumačenje biblijskih knjiga, Knjizi Postanja posvećeno je nekoliko stotina strana. Sveti Jefrem je izuzetno visoko cenjen kao tumač Starog Zaveta, budući daje znao jevrejski, da je bio „istočnjak“ (odnosno čovek istočnjačkog mentaliteta) i poznavalac nauke.
3. Sveti Vasilije je sastavio omilije[2] na šest dana Stvaranja, nazvane Heksaimeron – Šestodnev. U književnosti rane Crkve postoje i drugi Šestodnevi, od kojih neki potiču još iz 2. veka. Međutim, može se reći da Šestodnev sv. Vasilija Velikog uživa najveći autoritet[3].
On ne pokriva celokupnu Knjigu Postanja nego samo prvo poglavlje. Druga njegova knjiga koju ćemo navoditi nazvana je O čovekovom poreklu i ona predstavlja svojevrsni nastavak Šestodneva.
4. Čitajući Šestodnev sv. Vasilija, na Zapadu je sveti Amvrosije Mediolanski (Milanski) i sam napisao omilije na Šestodnev[4]. Njegov Heksameron (Šestodnev) je nešto obimniji i obuhvata oko tri stotine strana[5]. Sveti Amvrosije je napisao i čitavu knjigu posvećenu Raju, koja predstavlja nastavak Šestodneva, kao i knjigu o Kainu i Avelju.
Kao dodatak ovim osnovnim komentarima, osvrnućemo se i na jedan broj knjiga koje se ne bave celokupnom Knjigom Postanja ili celokupnim Šestodnevom. Na primer, brat sv. Vasilija, sv. Grigorije Nisijski, napisao je knjigu O stvaranju čoveka koja se iscrpno bavi završetkom prvog i početkom drugog poglavlja Knjige Postanja.
Osvrnuo sam se i na pravoslavnu dogmu. Knjiga svetog Jovana Damaskina O pravoslavnoj veri sadrži mnoga poglavlja u kojima se on bavi pitanjima vezanim za Šestodnev, za stvaranje čoveka, za pad, za Raj itd. U katihizisu rane Crkve – Velikom katihizisu svetog Grigorija Nisijskog i Katihetskim poukama svetog Kirila Jerusalimskog nalazi se takođe nekoliko pojedinosti vezanih za ova pitanja.
Baveći se specifičnim pitanjem svetootačkog pogleda na svet, koristio sam rasprave O vaskrsenju sv. Atanasija Velikog, sv. Grigorija Nisijskog i sv. Amvrosija Mediolanskog.
Sveti Simeon Novi Bogoslov napisao je omilije posvećene Adamu, padu i prvobitnom svetu, koje su prevedene na engleski i mogu se naći u knjizi Adamov gpex (Sin of Adam)[6].
Postoje zatim različiti spisi sv. Grigorija Bogoslova o stvaranju čoveka, o čovekovoj prirodi i njegovoj duši. Sveti Makarije Veliki, sv. avva Dorotej, sv. Isaak Sirijski i drugi pisci podvižničkih tekstova često su govorili o Adamu i čovekovom padu. Kako je osnovni cilj podvižničkog života povratak u stanje u kojem je Adam bio pre grehopada, pisali su o značenju pada, o tome šta je bio Raj i šta je ono čemu pokušavamo da se vratimo.
Blaženi Avgustin dotakao se teme Postanja u Državi Božijoj[7]; sv. Grigorije Palama pisao je o različitim aspektima ovog pitanja u svojim apologetskim radovima; o Raju je pisao i sv. Grigorije Sinait.
(Osim toga, postoje i pozniji komentari koje, na žalost, nisam video. Jedan od njih je Šestodnev (Heksaimeron) sv. Jovana Kronštatskog, a drugi tumačenje Knjige Postanja mitropolita Filareta Moskovskog).
Ovi Oci nisu nam dali sve odgovore na pitanja koja bismo mogli postaviti u vezi s Knjigom Postanja. Mi ih čitamo zato da bismo izgradili svoj stav prema Knjizi Postanja. Ponekad nam se može učiniti da Oci protivureče jedan drugome ili da govore na način koji ne smatramo baš korisnim za pitanja kakva danas postavljamo. Stoga moramo usvojiti neka osnovna načela kojima ćemo se rukovoditi kako u razumevanju Knjige Postanja, tako i u razumevanju Svetih Otaca.
Takođe bi trebalo primetiti da, čak ni na onim mestima na kojima su tumačenja Knjige Postanja blaženog Avgustina sporna, ona ni u kom smislu nisu saglasna s evolucionizmom ili teorijom o „starosti zemlje“, kako tvrde neki naučnici 20. veka. Bl. Avgustin je ustanovio da je preobražaj jedne vrste u drugu nemoguć i da je svet stvoren nekih 5500 god. pre Hristovog rođenja. V. odbranu Avgustina u članku Džonatana Velsa: „Zloupotreba bogoslovlja: zaboravljena doktrina Hauvarda Van Tilsa o funkcionalnoj celovitosti Stvaranja“.


NAPOMENE:

  1. Otac Serafim je za potrebe ovog kursa preveo odlomke iz ruskog prevoda Omilija na Knjigu Postanja sv. Jovana Zlatoustog i Komentare na Knjigu Pospšnja sv. Jefrema Sirijskog. Nakon upokojenja o. Serafima, oba ova dela su objavljena na engleskom, u ediciji Oci Crkve, t. 74, 82, 87 i 91. (Izd.)
  2. Omilija obično podrazumeva besedu koja je izgovorena u crkvi, gde se narod okupljao i slušao.
  3. Heksaimeron sv. Vasilija Velikog bio je visoko uvažavan u drevnoj Crkvi. Sveti Grigorije Bogoslov je zapisao: „Kada u ruke uzmem njegov (Vasilijev) Heksaimeron (Šestodnev) i kada ga naglas čitam, ja sam uz svog Tvorca, ja razumem razloge stvaranja i klanjam se mom Stvoritelju više nego pre, kad mi je vid bio jedini učitelj“ (Sv. Grigorije Bogoslov, Omilija 43: 67, „Panegirik sv. Vasiliju“). (Izd.)
  4. Omilije svetog Amvrosija Mediolanskog nastale su nekih sedamnaest godina kasnije nego Omilije svetog Vasilija. (Izd.)
  5. Ovde možemo da vidimo da, kad jedan Otac govori posebno o jednom odlomku, drugi Otac će verovatno reći nešto iscrpno o drugom. Ako sve to povežete, dobićete vrlo dobar pogled na to kako duh Crkve, odnosno kako Oci uopšteno razmatraju te odlomke. Može se dogoditi da naiđete i na neka neslaganja u nekim sitnijim tumačenjima, u nekim manjim tačkama, ali kad se radi o velikim stvarima videćete da oni govore istu stvar, samo na različite načine, i da su potpuno saglasni u tome kako bi trebalo tumačiti Knjigu Postanja.“
  6. Kasnije objavljena pod nazivom Prvostvoreni čovek {First Created Man). (Izd.)
  7. Blaženi Avgustin je takođe napisao obimno delo posvećeno ovoj temi pod nazivom Doslovno značenje Knjige Postanja. U njemu su sadržane izvesne ideje koje se ne slažu sa svetootačkim učenjima. Otac Serafim je znao za ovo delo, ali je govorio da ga nije video. Godine 1982, ubrzo posle njegovog upokojenja, ovo delo se pojavilo u engleskom prevodu, kao 41. i 42. tom u seriji Starohrišćanski pisci (Ancient Christian Writers, New York, Paulist Press).
    Usled njegove težnje ka prekomernoj racionalizaciji, i ostala dela bl. Avgustina pokazuju slične nedostatke. Otac Serafim je zabeležio da se „neki od njegovih spisa, kao rasprava protiv Pelagijevaca, O Svetoj Trojici, moraju čitati s velikim oprezom“. Međutim, trebalo bi dodati da greške bl. Avgustina nikada nisu dovele do toga da ga Pravoslavna Crkva smatra jeretikom. Naprotiv, nazivala ga je „ocem pobožnosti“ (posebno na osnovu njegovih nedogmatskih radova kao što je Ispovest), iako nije prihvatila njegova bogoslovska preterivanja. Otac Serafim je napisao čitavu knjigu posvećenu ovoj temi, Mesto blaženog Avgustina u Pravoslavnoj Crkvi
Ključne reči:

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *