NASLOVNA » Apologetika, BIBLIOTEKA » Postanje, stvaranje i rani čovek

Postanje, stvaranje i rani čovek

PRVI DEO – KAKO DA ČITAMO KNJIGU POSTANJA

Predgovor

Zašto treba izučavati Knjigu Postanja?
Zašto bi trebalo da izučavamo Knjigu Postanja? Zašto se ne bismo usredsredili isključivo na spasenje svojih duša, umesto da razmišljamo o tome kako će svet izgledati na kraju ili kako je izgledao na početku? Mogli bismo dospeti u nevolju, jer bi mogao da dođe Karl Sagan[1] i da nam se suprotstavi. Zar nije sigurnije da se bavimo isključivo izgovaranjem svojih molitava i da ne razmišljamo o tim velikim temama? Zašto da razmišljamo o tim dalekim stvarima, kad bi trebalo da mislimo o svom spasenju?
Često sam slušao fraze slične ovima. U odgovoru na njih, pre svega možemo da kažemo da postoji neposredna veza između vašeg ponašanja i onoga što mislite o čovekovom poreklu. U svom javnom obraćanju mladim ljudima koji su živeli pod komunističkim režimom u Rumuniji, otac Georgije Kalčiu je rekao: „Rečeno vam je da potičete od majmuna i da ste zveri koje se mogu dresirati.“[2] To može da bude veoma moćna stvar: „Nauka dokazuje da ste vi samo životinje; prema tome, izađimo i podignimo u vazduh crkvu!“[3]
Kao drugo, Knjiga Postanja je deo Svetog Pisma, a Bog nam je Sveto Pismo dao radi našeg spasenja. Smatramo da značenje Svetog Pisma upoznajemo kroz komentare Svetih Otaca. Oci su o Knjizi Postanja govorili u crkvi; svi njihovi komentari bili su u suštini propovedi koje su održavali u crkvi, jer se Knjiga Postanja u crkvi čita svakog radnog dana tokom Velikog posta. Veliki Oci koji su to praktikovali bili su sveti Zlatoust, sveti Vasilije Veliki i sveti Amvrosije Mediolanski (Milanski). Te propovedi su zapisivali ljudi koji su bili u crkvi i slušali ih, da bi drugi mogli da ih čitaju. Prema tome, čitanje ovih tekstova smatralo se delom svakodnevnog života onih ljudi koji su odlazili u crkvu. Mi smo danas donekle izgubili tu ideju. Tako je razjašnjenje Knjige Postanja ili Otkrovenja na neki način postalo tajinstvena oblast i mi kao da se plašimo ovih tema, iako su Oci govorili o njima!
Najzad (i ovo je veoma važno), naše hrišćanstvo je religija koja nam kazuje šta ćemo činiti u večnom životu. Ono ima zadatak da nas pripremi za nešto večno, a ne za ovaj svet. Ako mislimo samo o ovom svetu, onda je naš horizont veoma ograničen i ne znamo šta se dešava posle smrti, ne znamo odakle dolazimo i kuda idemo, niti šta je svrha našeg života. Kada govorimo o početku stvari, i kada govorimo o kraju stvari, otkrivamo šta da učinimo sa čitavim svojim životom.


NAPOMENE:

  1. U pismu iz 1981. g. otac Serafim Rouz piše o televizijskoj seriji i knjizi Karla Sagana Kosmos: „Jedan od naših pretplatnika upravo nam je poslao isečke iz novina o onome o čemu se, po svemu sudeći, sada mnogo govori i čini se da je to tipično za način na koji se evolucija danas propoveda kao dogma i gotovo kao religija.“ – (Prim. izd.)
  2. U vreme kada je otac Serafim održavao ova predavanja, o. Georgije Kalčiu bio je u zatvoru zbog propovedi koje je izgovarao pred mladima. Nadahnut heroizmom o. Georgija i podstaknut njegovim rečima, o. Serafim je kasnije objavio ove njegove besede u časopisu Pravoslavna reč (Orthodox Word). Zatim su 1997. g. ove propovedi objavljene u knjizi koju je priredilo Bratstvo svetog Germana pod nazivom Hristos te priziva (Christ Is Calling You). Gornji citat je preuzet sa str. 27. u toj knjizi, dok se ostali pronicljivi odlomci o evoluciji mogu naći na str. 33-34,152. i 154. (Izd).
  3. Sveti Varsanufije Optinski (1845-1913) izneo je slična zapažanja u jednoj od svojih duhovnih beseda: „Engleski filozof Darvin stvorio je čitav sistem prema kojem je život borba za opstanak, borba jakih protiv slabih, u kojem su pobeđeni predodređeni za propast… To je već početak zverske filosofije i oni koji je prihvate neće se predomišljati da ubiju čoveka, da napadnu ženu ili da opljačkaju bliskog prijatelja. Oni će to učiniti mirne savesti, sa potpunim priznavanjem svog prava da počine takve zločine“ (iz knjige Starac Varsanufije Optinski, koja uskoro treba da se pojavi u izdanju Bratstva svetog Germana). (prim. izd)
Ključne reči:

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *