NASLOVNA » Apologetika, BIBLIOTEKA » Postanje, stvaranje i rani čovek

Postanje, stvaranje i rani čovek

FILIP E. DŽONSON – OTAC SERAFIM ROUZ I NAUKA 20. VEKA

3. S evolucijom (u naučnom smislu) je nerazdvojivo povezano bezbožništvo

Iz izjave NABT-a smo videli da je evolucija, prema definiciji, „nenadziran“ proces. Ovaj zahtev nije zaključak do kojeg su darvinisti došli na osnovu empirijskog dokaza nego filosofska pretpostavka koja odražava njihovo polazište iz metafizičkog naturalizma ili materijalizma. Ako je priroda sve što postoji, onda priroda mora
biti sposobna da sama stvara. To podrazumeva postojanje naturalističkog evolucionog procesa sposobnog da od jednostavnog početka stvori veoma složene stvari. Taj proces mora najpre biti nerukovođen, jer bi um, sposoban da rukovodi evolucijom, i sam morao evoluirati iz nežive materije. Kad su ljudska bića jednom evoluirala, evolucija je, naravno, mogla da postane rukovođen proces posredstvom praktikovanja genetskog inženjeringa.
Kada iznesemo ove pretpostavke, nešto što bar grubo liči na darvinizam jednostavno mora biti istinito, bez obzira na dokaze. Evolucija mora da započne pukim slučajem ili slučajnim promenama i to mora posedovati neku bezumnu rukovodeću silu, sposobnu da stvara čuda složenog inženjeringa koji nazivamo organizmima. Zbog toga je Ričard Dokins u predavanjima navodio da, ukoliko složeni život postoji na drugim planetama, onda bi za to bila odgovorna darvinistička evolucija. Nema potrebe za dokazima ili posmatranjima, jer je darvinistički mehanizam jedini moguć kandidat za to delo, imajući polazište u naturalizmu. To logično objašnjava zašto su darvinisti nepokolebivi pred svim očiglednim problemima koje su identifikovali kritičari kakav sam i ja sam. Teorija mora da bude uistinu bezobzirna jer ćemo u protivnom biti bez materijalističkog objašnjenja za kompleksnost života i moraćemo da se okrenemo Bogu. Ova logika je bila nesmotreno sažeta u jednom odlomku eseja iz 1997. godine, koji je napisao vodeći genetičar Ričard Levontin:
„Mi stajemo na stranu nauke uprkos očiglednoj apsurdnosti nekih njenih konstrukcija, uprkos njenoj nesposobnosti da ispuni mnoga od svojih neumerenih obećanja u pogledu zdravlja i života, uprkos toleranciji naučnih krugova prema neutemeljenim pričama, jer mi imamo prevashodnu obavezu, obavezu prema materijalizmu. To ne znači da nas naučni metodi i institucije na neki način prisiljavaju da prihvatimo materijalistička objašnjenja za fenomenalni (pojavni) svet nego, naprotiv, da smo našom a priori privrženošću materijalnim uzrocima primorani da stvorimo istraživački aparat i grupu pojmova koji daju materijalna objašnjenja, bez obzira kako kontraintuitivna, bez obzira kako mistifikovana bila za neposvećene. Štaviše, taj materijalizam je apsolutan, jer ne možemo dozvoliti Božansku Stopu pred svojim vratima.“[1]
Nema potrebe da se još nešto kaže. Možemo sagledati duboku istinu u komentaru oca Serafima koji kaže da EVOLUCIJU NIKADA NE BI MOGLI DA SMISLE LJUDI KOJI VERUJU U ONOG BOGA KOJEM SE KLANJAJU PRAVOSLAVNI HRIŠĆANI (naglašeno u originalnom tekstu). Kad se Božanska Stopa jednom nađe pred vratima, nema više razloga da se postuliraJu niti legioni nevidljivih fosilnih predaka, niti bezumni materijalni proces koji tvori čudo stvaranja.


NAPOMENE:

  1. Richard Levrontin, „Billions and billions of Demons“ u New York Review of Books, 9. januar 1997, c. 28, 31.
Ključne reči:

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *