NASLOVNA » Apologetika, BIBLIOTEKA » Postanje, stvaranje i rani čovek

Postanje, stvaranje i rani čovek

FILIP E. DŽONSON – OTAC SERAFIM ROUZ I NAUKA 20. VEKA

2. Teza o zajedničkom pretku

Razlika između tobožnje nepobitne „činjenice evolucije“ i „Darvinove teorije“ je nejasna jer i samo opravdanje pukog postojanja obrasca srodstva nema velikog značaja dok ne bude postojala teorija o tome kako je nastao taj obrazac. Ta „činjenica“ se obično objašnjava kao „zajednički predak“, odnosno pretpostavka da ljudska bića (i ostale životinje) dele zajedničkog pretka sa biljkama, pečurkama i bakterijama. Pretpostavljeni dokaz za ovu činjenicu je okolnost da živa bića postoje u grupama i da su grupe povezane obrascem veće ili manje sličnosti. Ljudi su po mnogo čemu slični majmunima, nešto manje su slični zečevima, još manje zmijama, a još manje drveću itd. Svaka od različitih grupa taksonomijskog poretka (bakterije, biljke, životinje, itd) ima zajedničku biohemijsku osnovu, koja ukazuje da one potiču sa zajedničkog izvora. Darvinističko objašnjenje ovog obrasca je da to potiče od zajedničkog pretka, navodeći da su one grupe koje imaju veći stepen sličnosti ujedno i one koje imaju i relativno nedavnog zajedničkog pretka. U stvarnosti, zajednički preci se pretpostavljaju kao teorija, koja ima za cilj da objasni činjenicu klasifikacije i srodstva.
„Preci“ podrazumevaju veoma postepen proces promene, budući da se u svakoj generaciji potomci tek neznatno razlikuju od svojih roditelja. Prema tome, teza o zajedničkom pretku ne podrazumeva samo da su zajednički preci postojali na zemlji nego, isto tako, i veoma dugu liniju postepenih potomaka koji povezuju drevne pretke sa njihovim pretpostavljenim modernim potomcima. Ništa od ovoga ne može potvrditi izučavanje fosila, ali darvinisti veruju da se, bez obzira na to, taj proces morao odigrati, jer misle da je to jedino naučno (tj. naturalističko) objašnjenje za obrazac života.
Naprotiv, čini se da je obrazac većih ili manjih sličnosti ili varijacija u okviru jednog tipa u većoj meri svedočanstvo o jedinstvenom planu nego o prirodnom evolucionom procesu. To je nenamerno pokazano (1990) u knjizi darvinističkog zoologa koji „činjenicu evolucije“ ilustruje tako što navodi primer linije automobila:
„Sve evoluira, u smislu nasleđivanja sa modifikacijama, bilo da je u pitanju politika vlade, religija, sportski automobili ili organizmi. Revolucionarna korveta od fiberglasa razvila se 1953. iz svojih putničkih automobilskih predaka. Drugi visoki domet u evolucionom rafiniranju podrazumevao je model iz 1962, kad je prvobitni model od 102 inča skraćen na 98 inča, a uveden je i novi Stingrej model sa zatvorenim krovom. Sledio je model iz 1968, prethodnik današnjeg oblika Korvete, koji je nastao od modela sa pokretnim krovom. Najzad, 1978. pojavio se jubilarni srebrni model sa dugačkim i kosim zadnjim prozorom. Današnja verzija nastavlja rafiniranje čija je akumulacija započela još 1953. godine. Poenta je u tome da se Korveta razvijala kroz proces selekcije, uz rad na varijacijama koje su rezultirale u serijama prelaznih formi i krajnjoj tački koja se prilično razlikuje od polazišta. Sličan proces oblikuje evoluciju organizama.“[1]
Razume se da korvete, kao i organizmi, imaju neke zajedničke crte jer su one bile zamišljene u umu dizajnera a ne zato što je neki bezumni proces načinio bilo koju od njih. Drugim rečima, činjenica srodstva nije dokaz o postojanju čisto naturalističkog ili bezumnog mehanizma stvaranja. Betovenove simfonije slede obrazac istog plana sa varijacijama, ali taj obrazac ni na koji način nema tendenciju da podrži teoriju da su simfonije same sebe komponovale, bez Betovenove pomoći.
Teorija evolucije se danas nalazi u stanju konfuzije, u kojoj se glavne figure kao Stiven Džej Guld i Ričard Dokins žestoko razmimoilaze po pitanju kako je došlo do evolucije (vidi 4. poglavlje moje knjige Razlog u ravnoteži – Reason in the Balance radi pregleda glavnih neslaganja). Ove nepomirljive ideologije imaju zajednički program vrsta, ali to je u većoj meri filosofski nego naučni program. Ono u čemu su po svaku cenu saglasni jeste ideja da se Bog mora isključiti iz te slike. To nas dovodi do trećeg i najvažnijeg dela definicije evolucije.


NAPOMENE:

  1. Tim Berra, Evolution and the Myth of Creationism, c. 118-119.
Ključne reči:

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *