NASLOVNA » Apologetika, BIBLIOTEKA » Postanje, stvaranje i rani čovek

Postanje, stvaranje i rani čovek

JEROMONAH DAMASKIN – PREDGOVOR IZDAVAČA

16. Čovekova priroda

Prema o. Serafimu, „najvažnije pitanje koje moderna teorija evolucije postavlja pravoslavnom bogoslovlju jeste čovekova priroda, a posebno priroda prvostvorenog čoveka, Adama. Zahvaljujući racionalizmu, a posebno evolucionizmu, moderan svetovni čovek je izgubio svest o tome kakav je bio pre pada kad je, kao i sam Raj, bio nepropadljiv. Kao što je shvatio o. Serafim, većina savremenih hrišćana, uključujući i pravoslavne hrišćane, takođe je izgubila tu svest – i to je jedan od najvećih problema današnjeg hrišćanstva. Bez svesti o našoj prvobitnoj prirodi, mi ne možemo ni znati šta je to čemu bi trebalo da težimo da se vratimo. Ne možemo znati zbog čega smo stvoreni. Jedini način da opet zadobijemo tu svest je, ponavljam, da zadobijemo duh Svetih Otaca. Zbog toga ova knjiga dodaje životno važnu dimenziju ne samo tekućoj raspravi o stvaranju ili evoluciji nego doslovno svim vidovima ljudskog života.
„Kada su im se nakon sagrešenja otvorile oči“, piše otac Serafim, „Adam i Eva su već izgubili život u Raju… Od tog doba, njihove oči su bile otvorene za niže stvari na zemlji i samo su uz veliki napor mogli da vide i uzvišenije stvari Božije. Više nisu bili bestrasni, nego su započeli ostrašćeni zemaljski život, kakvim i mi danas živimo.“
Postajući bestrasni predstavom molitve i podvižničke borbe, pravoslavni svetitelji svih vremena su, iako još u propadljivom telu, u izvesnoj meri u sebi vaspostavljali Adamovo stanje pre pada. Slično njemu, pokazalo se da su i oni neosetljivi na dejstvovanje stihija (elemenata), da su, slično njemu, gospodari i upravitelji tvorevine i da su im poslušna sva stvorenja.
„Adam je bio u stanju trezvenoumlja“, svuda je govorio o. Serafim. „Posmatrao je stvari i video ih onakvima kakve i jesu. Za njega nije postojala ‘dilema’ kakva je uobičajena za nas u ovom palom stanju… on nije gledao stvari i zamišljao nešto drugo.“
Svetitelji su se kroz Hrista vraćali u stanje trezvenoumlja (grčki „nipsis“), kakvo je postojalo pre pada. Svojom čistom i otvorenom svešću nisu opažali samo prvobitnu čovekovu prirodu, nego i osobite prirode stvorenih stvari ili „ideje“ stvaralačkog uma Božijeg.
Čitajući žitija ovih svetitelja (a posebno podvižnika – pustinožitelja), otac Serafim je bio zadivljen tim gotovo savremenim likovima koji su pokazivali kakav je čovek bio na početku i, isto tako, kakav će biti u budućem veku, kada ustane u nepropadljivom telu. Sledeći njihove tragove, o. Serafim se mnogo molio negujući uzvišene vrline trezvenoumlja i bestrašća i uznoseći se, zajedno sa ovim svetiteljima, iznad propadljive zemlje.
„Mogao sam da vidim“, seća se o. German, da ne dela samo njegov um nego i njegovo srce i da njegovo srce razumeva one stvari koje, kao razumna bića, ne možete naučiti iz knjiga. Stvari su za njega bile otvorene, ali on o tome nije govorio jer ga ostali ne bi razumeli. Zbog toga bi izgovorio samo nekolicinu reči, čak i onda kada bih ga ubeđivao da mi otkrije plodove svojih sozercanja…“
„U ovom svetu on nije bio ‘kod kuće’, niti je čeznuo za životom, i zbog toga je mogao da prodre tako visoko, u nadsvest.“
Zahvaljujući toj okolnosti, otac Serafim je delio iskustvo svetitelja u sagledavanju čovekove prvobitne prirode i prirode stvorenih stvari. Prema tome, on je evoluciju video kao neodrživu ne samo zato što tako kažu Sveti Oci (iako je to samo po sebi za njega bio dovoljan razlog) niti zato što za nju ne postoje istinski naučni dokazi, nego i zato što je kroz svetlost unutrašnjeg viđenja razumeo da evolucionizam poništava čovekovu prvobitnu prirodu, da čoveka lišava svesti o Raju i njegovom otpadanju od njega, da razara božanski utvrđenu razliku među prirodama stvorenih stvari.
Posredstvom višnjeg otkrovenja, prorok Mojsej je opisao stvaranje i prvostvoreni svet. Posredstvom blagodati Hristove koja je dejstvovala u njima, svetiteljima je rasvetljeno značenje Mojsejevih reči. Najzad, dejstvovanjem te iste blagodati, sveti otac naših dana, o. Serafim Rouz, prozreo je zabludu evolucionizma i rasvetlio svetootačko učenje za savremene tražitelje Istine.
Nadamo se i molimo da što više takvih tražitelja dobije ovu poruku. Kroz dela takvih ljudi kao što su profesori Džonson, Špetner i Dembski mogu, ako ništa drugo, uvideti da evolucija nije dokazana i da se ne može ni dokazati. Kroz dela naučnika – kreacionista mogu ispitati ogromnu masu naučnih podataka koji ukazuju na verodostojnost postanja kao istorijske činjenice. Najzad, posredstvom Svetih Otaca Pravoslavne crkve mogu uzneti svoj um i srce iznad ove pale, propadljive zemlje. Odatle će i svet i same sebe moći da vide onakvima kakvi zaista jesu i kakvi su predodređeni da budu.

Jeromonah Damaskin
manastir Svetog Germana Aljaskog
Pomen sv. Jovana Maksimovića
19. jun / 2. jul 1999.

Ključne reči:

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *