NASLOVNA » Apologetika, BIBLIOTEKA » Postanje, stvaranje i rani čovek

Postanje, stvaranje i rani čovek

JEROMONAH DAMASKIN – PREDGOVOR IZDAVAČA

15. Prevashodni doprinos ove knjige savremenom svetu

Ono što ovu knjigu čini jedinstvenom nije, međutim, rasprava o naučnim temama. Kao što smo videli, sada postoji obilje izvrsnog materijala koji su objavili i kreacionisti i nekreacionisti i kojim se rasvetljavaju ove teme.
Bilo bi bolje da kažemo da ova knjiga daje jedinstvenu dimenziju raspravi o postanju / evoluciji, predstavljajući na pronicljiv, iscrpan i neizveštačen način nezemaljski duh Svetih Otaca kojim su razumevali stvaranje, prvostvoreni svet, prirode stvorenih stvari i prvobitnu prirodu čoveka.
Nadvladavajući iskušenje koje je pothranjivano još od detinjstva a to je osećanje da bolje poznaje stvari od ljudi drevnih vremena, otac Serafim je otkrio koliko je plemenit i krajnje dragocen svetootački duh. Iz njegovih spisa jasno se može zapaziti da to nije običan ljudski duh nego nešto uistinu božansko.
Prorok Mojsej, pisac Knjige Postanja, primio je svoje saznanje o stvaranju kroz bogoviđenje (sozercanje) koje se na grčkom naziva theoria.
Sveti Oci, koji su komentarisali Sveto Pismo, takođe su bili pričasnici bogoviđenja ili teorije i, usled toga, oni su jedini pouzdani tumači Mojsejevog teksta. Pogruzivši se u duh Svetih Otaca, otac Serafim predstavlja modernom svetu svetootačko viđenje kosmosa, i na taj način uzdiže ovu raspravu daleko iznad čisto racionalističke i naučne.
Svi kreacionisti, bilo da su „biblijski“ ili „nebiblijski“, mogu mnogo da nauče iz izlaganja oca Serafima. „Nebiblijski“ kreacionisti naći će u svetootačkom učenju mističko (tajinstveno) prosvetljenje Knjige Postanja i na taj način mogu bliže sagledati ovu knjigu kao bogonadahnuto „proroštvo prošlosti“. „Biblijski“ kreacionisti će, isto tako, otkriti da svetootačko svedočanstvo otvara novu dimenziju u njihovom razumevanju Biblije, odnosno nove nivoe značenja koje nikad ne bi mogli dostići uobičajenim egzegetičkim putem[1].
Kad čovek jednom zadobije duh Svetih Otaca, kao što je učinio otac Serafim, nikada više neće moći da posmatra Knjigu Postanja kao običnu alegoriju. Štaviše, ni sadašnji svet neće moći da posmatra onako, kako ga je posmatrao do tada. Zašto? Zato što su Sveti Oci, isto kao i prorok Mojsej, sagledali svet onakvim, kakav je stvoren na početku. Na osnovu sopstvenog opita učili su da je svet stvoren kao nepropadljiv i na uzvišenijem nivou nego svet koji se pojavio nakon čovekovog pada. Savremeni Sveti Otac, Varsanufije Optinski (1845-1913), izražava to na sledeći način:
„Prekrasne stvari ovoga sveta samo su nagoveštaji one lepote kojom je bio preispunjen prvostvoreni svet, koji su ugledali Adam i Eva. Tu lepotu je uništio greh prvih ljudi.
Zamisli prekrasnu skulpturu, delo velikog umetnika, a zatim zamisli da ju je neko razbio kao udarcem groma. Šta će ostati od nje? Samo delovi. Mi možemo da ih sakupimo; možemo da potražimo vrat, delove ruke ili lice. U ovim pojedinačnim delovima, u obrisima, sačuvani su nagoveštaji lepote, ali oni više ne stvaraju nekadašnju harmoniju, nekadašnju celovitost i krasotu. Isto tako je i grehopad prvih ljudi uništio lepotu sveta Božijeg, a nama su ostali samo njegovi delovi, na osnovu kojih možemo da sudimo o toj prvostvorenoj lepoti.“[2]
Kada je jednom, tokom noći, stajao na prozoru, sveti Varsanufije se zagledao u mesec i rekao svojim duhovnim čedima:
„Pogledajte – kakva slika! To nam je ostalo kao uteha. Nije čudno što je prorok David rekao: Razveselio si me Gospode, delima Svojim (Ps. 92,4). Razveselio si me, kaže on, a to su samo nagoveštaji one čudesne lepote, nepojmljive ljudskom umu, koja je prvobitno stvorena. Mi ne znamo kako je onda izgledao mesec, kakvo je bilo sunce, kakva je bila svetlost… Sve se to promenilo nakon grehopada.“[3]
Svetootačko viđenje prvostvorenog sveta bilo je istovremeno i blesak budućeg doba. Kao što kaže sveti Varsanufije:
„Doći će vreme svetske kataklizme, i čitav svet će izgoreti u plamenu. Izgoreće sunce, mesec i zemlja, sve će izgoreti; sve će iščeznuti i pojaviće se novi svet, još lepši od onoga koji su sozercavali prvostvoreni ljudi. Tada će započeti večni, radosni život, savršeno blaženstvo u Hristu. Za tim blaženim životom ljudska duša čezne još dok je ovde, na zemlji.“[4]
Zadobijajući svetootački duh, otac Serafim je živeo imajući takav prizor pred očima. Ujutro, pre jutrenja, obišao bi čitavo manastirsko dvorište. Dok se zlatni sjaj jutarnje svetlosti probijao kroz guste zastore hrastovog lišća, o. Serafim bi blagoslovio, pa čak i celivao drveće:
„Šta je to“, upitao ga je jednom o. German, „ljubite drveće?“
Otac Serafim je podigao pogled, ozareno se nasmešio i nastavio da korača.
Otac Serafim je bolje nego iko znao da ova stara zemlja, povijena pod bremenom čovekovog pada, neće dugo živeti, da će „biti uništena za tren oka“ i da će se preobraziti u novu zemlju. Pa ipak, kako je razumeo o. German posmatrajući ga tokom šetnje, o. Serafim je celivao i delove izgubljene lepote prvobitne tvorevine. „Želeo je da umre“, kaže o. German, „da bi se stopio sa zemljom koja će se preobraziti…
I sama ideja da celiva drveće bila je nezemaljska jer je, prema učenju sv. Grigorija Sinajskog, prvobitno drveće u Raju bilo stvoreno kao nepropadljivo.“
U svom komentaru na Knjigu Postanja, o. Serafim je otkrio sopstvena osećanja koja potvrđuju ove reči:
„Zar u mirnom šapatu šuma (u koje je uteklo tako mnogo podvižnika) ne možemo da vidimo podsećanje na rajsko rastinje, prvobitno namenjeno za naše obitavanje i za ishranu i koje još uvek postoji za one što su, slično svetom Pavlu, sposobni da se uzvise i da ga posmatraju?“
Otac Serafim je bio veoma naklonjen i životinjskom carstvu, kako raznim divljim životinjama koje su lutale oko manastira, tako i mnogobrojnim manastirskim domaćim životinjama. Ovu naklonost pokazao je još kao dete i ona ga je podstakla da tromesečni školski raspust provede izučavajući zoologiju na Letnjoj školi nauke za mlade u San Dijegu. Sada, kad je kao pravoslavni monah živeo u pustinji, posmatrao je životinje u uzvišenijem svetlu, pa čak i razumevajući da su i one bile pogođene čovekovim prvobitnim padom. Otac German se seća trenutaka kad bi im prišle neke od manastirskih životinja. „Šta biste vi, s vaše tačke gledišta, mogli da kažete o životinjama“, zamišljeno je upitao o. German.
„Mislim da su one na neki način povezane sa Rajem“, odgovorio je otac Serafim.


NAPOMENE:

  1. Spisi nekih kreacionista sadrže pogrešna shvatanja o Svetim Ocima, zasnovana na ideji da je hrišćanstvo bilo iskvareno od vremena sv. Konstantina do Protestantske reformacije. Nadamo se da će ih ova knjiga ohrabriti da preispitaju Svete Oce, tako da biblijski kreacionisti, bez obzira na njihovo poreklo, uvide da Sveti Oci uistinu potkrepljuju stanovišta savremenih kreacionista i da ustvari uzdižu njihovo poimanje na viši nivo. Čini se da su takva preispitivanja već započela. U Tromesečniku Društva za istraživanje Stvaranja (Creation Research Society Quarterly) 1991. štampan je jedan članak koji potvrđuje tumačenje Knjige Postanja svetog Vasilija Velikog (Rano stanovište o Postanju – An Early View of Genesis – CRS Quarterly, vol. 27, str.138139). Taj članak je prerađen i preštampan u još jedan od vodećih kreacionističkih časopisa, Stvaranje ni iz čega – Creation Eh Nihilo („Postanje označava upravo ono što kaže – „Genesis Means What It Says“, Creation Eh Nihilo, vol. 16. no. 3, str. 23). Još skorije, molekularni biolog Džonatan Vels zadivljujuće je odbranio učenje Svetih Otaca o Postanju (vidi njegov članak „Zloupotreba bogoslovlja“ – „Abusing Theology“y Origins and Design, vol. 19, no. 1,1998), kao i britanski naučnik – kreacionista, Malkolm Bouden (videti njegovu knjigu iz 1998. godine – Istinska nauka saglasna je sa Biblijom – True Science Agrees with the Bible, str. 38-40).
  2. „St. Barsanuphius, Elder of Optina“, Orthodox Word, nos. 200-201 (1998), str.197-198.
  3. Preuzeto iz knjige „Starac Varsanufije Optinski“ koja uskoro izlazi iz štampe u izdanju Bratstva svetog Germana.
  4. „St. Barsanuphius, Elder of Optina“, Orthodox Word, nos. 200-201, str. 198.
Ključne reči:

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *