NASLOVNA » Apologetika, BIBLIOTEKA » Postanje, stvaranje i rani čovek

Postanje, stvaranje i rani čovek

JEROMONAH DAMASKIN – PREDGOVOR IZDAVAČA

11. Razvoj tokom 90-tih: Filip E. Džonson

Tokom nekoliko poslednjih godina, najinteresantniji i sasvim neočekivani događaj u raspravi o evoluciji bila je pojava profesora prava, Filipa E. Džonsona, kao jednog od vodećih svetskih kritičara darvinizma. Filip E. Džonson, koji je gotovo trideset godina predavao pravo na kalifornijskom Berkli univerzitetu, kaže da je jedna od njegovih specijalnosti „analiziranje logike argumenata i identifikovanje pretpostavki koje leže iza tih argumenata“. Kada je 1987. čitao argumente u korist evolucije iznete u knjizi Ričarda Dokinsa „Slepi časovničar“, zapazio je da su oni mnogo više zasnovani na retorici nego na „tvrdoj“ nauci. „Mogao sam da vidim“, sećao se on, „da je Dokins dostigao svoju verbalnu magiju koristeći se istim onim oruđima koja su bliska nama pravnicima… Sakupljao sam jednu knjigu za drugom i bivao sve više zadivljen očiglednim teškoćama u slučaju darvinista – teškoćama koje su se izbegavale veštom retorikom i naglašenim ponavljanjima.“[1]
Džonson obaveštava i o načinu na koji su mu njegove kolege – naučnici odgovarali na teška pitanja o darvinizmu:
„Umesto da ozbiljno prihvate intelektualna pitanja i da na njih odgovore, oni bi odgovarali koristeći sve vrste izgovora i nejasnog jezika, čineći na taj način nemogućim raspravu o stvarnim prigovorima na darvinizam. To je način na koji ljudi govore kada svim silama nastoje da nešto ne razumemo.
Drugo upozorenje bio je oštar kontrast koji sam zapazio između krajnje dogmatskog tona koji darvinisti koriste kada se obraćaju javnosti i povremenih otvorenih priznanja u naučnim krugovima da postoje ozbiljni problemi vezani za ovu teoriju.
Za mene je bilo veliko iznenađenje da to vidim, odnosno, da shvatim kako je u suštini loše njihovo rezonovanje, koliko je nelogično celokupno naučno polje evolucije i koliko su naučnici uporni u odbijanju da u njega unesu bilo kakvu logiku. Osetio sam da se ukazala istinska prilika za nekoga ko je izvan te nauke i koga mnogo više interesuje dobro logičko razmišljanje nego uzdizanje bilo koje posebne grupe rešenja, i to je misija koju sam od tog vremena prihvatio…
Biolozi koji su čitav život posvetili izučavanju biologije biće, očigledno, zakoniti autoriteti po pitanju pojedinosti (detalja) vezanih za ono što su naučili tokom tih istraživanja i jedan spoljašnji posmatrač ne može to ozbiljno osporiti, ali spoljašnji posmatrač definitivno može osporiti njihov način razmišljanja, posebno kada se ispostavi da veruju u to što veruju ne zbog onoga što znaju kao biolozi, nego uprkos onome što znaju kao biolozi. To je filosofski pokret zasnovan na materijalizmu… Prema tome, to je pitanje razmišljanja i, usled toga, to u većoj meri spada u moju naučnu disciplinu nego u njihovu…“[2]
Profesor Džonson se 1991. pojavio sa knjigom Darvin na probi (Darwin op Trial). Njegova bistrina u prodiranju kroz darvinističku retoriku i logičke osnove njegove rasprave brzo su mu pribavili poštovanje kreacionista i nekreacionista, kao što su izazvale i gnev upornih evolucionista, koji ni do dana današnjeg nisu uspeli da pobiju nijedan od njegovih argumenata.
Džonsonovo delo nadahnulo je mnoge naučnike da otvoreno postave svoja sopstvena teška pitanja vezana za teoriju evolucije. Najpoznatiji među njima je profesor biohemije, Majkl Behe, koji je u svojoj knjizi iz 1996. godine, Darvinova crna kutija (Darwin’s Black Voh) pokazao da se nova, zaprepašćujuća otkrića biohemije, ni na koji način ne mogu prilagoditi bilo kojoj formi darvinizma. Na osnovu svoje naučne oblasti, on iznosi dokaz da su uzajamno zavisne biohemijske mašine morale biti promšiljene. Međutim, budući da nije kreacionista, on nije odlučno identifikovao Promislitelja.
Tokom 1997. pojavila se još jedna knjiga, koja je podsticala na razmišljanje i uputila snažan udarac darvinizmu: Bilo je to delo dr. Li Špetnera pod nazivom Nije slučajno! Izraelski biofizičar i stručnjak za genetski kod, dr Špetner je proveo trideset godina istražujući mogućnost evolucije na genetskom nivou. On nije dokazao samo to da slučajne mutacije nikada neće izazvati promene kao što tvrde evolucionisti, nego je i ponudio nove naučne pristupe kojima će se istražiti kako se pojavljuju varijacije unutar strogih genetskih ograničenja kod svih vrsta organizama.
Sledeće godine objavljeno je još jedno delo čiji je doprinos bio ogroman: bila je to knjiga Iskonstruisani zaključak koju je napisao Vilijam Dembski, profesor matematike i filosofije i nedavni preobraćenik u pravoslavno hrišćanstvo[3]. Na osnovu matematičke verovatnoće, Dembski ubedljivo pokazuje da neusmereni prirodni uzroci ne mogu biti objašnjenje za biološku kompleksnost.
Budući da se i dalje nastavlja sa takvim doprinosima, profesor Džonson ih koristi da bi izneo dokaze za postojanje Tvorca. Imajući u pozadini političku teoriju, on je veoma oprezan strateg. Svoje delo i delo onih koji su mu slični vidi kao strategiju „klina“. „Ideja je“, kaže on, „da imate nekoliko ljudi koji zastupaju novi način razmišljanja i nove ideje. To je veoma šokantno i oni se služe mnogim zloupotrebama. Stvar je u tome da morate imati nekolicinu ljudi koji će mnogo govoriti o određenoj temi, skrenuti na nju pažnju, koji će prihvatiti kaznu i celokupnu zloupotrebu, i tada ćete postići da će ljudi govoriti o tome. To će za njih postati tema koju su navikli da slušaju. Tako ćete pridobijati sve više i više ljudi i na kraju ćete je ozakoniti kao zvaničan deo akademskih rasprava. To je moj cilj: da ozakonim argumente protiv evolucije a posebno protiv darvinističkog mehanizma i njegove prividne stvaralačke snage, da ih ozakonim kao vodeću naučnu i akademsku temu. Čim to učinimo i čim na njih bacimo svetlost, svi će znati da dokazi ne postoje. Prema tome, mi ne možemo da propustimo taj argument. Mi smo obavezni da se izborimo za njega. Mi samo moramo da ga normalizujemo, a to zahteva strpljenje i istrajnost, i mi to upravo i primenjujemo.“[4]
Pored toga, profesor Džonson je jedan od poštovalaca oca Serafima i nastojao je da sa životom i delom oca Serafima bude upoznata i šira javnost[5]. Mi smo mu zahvalni na uvodu za ovu knjigu.


NAPOMENE:

  1. Tim Stafford, „The Making of a Revolution“, Christianity Today (8 decembar 1997). „Darvinists Squirm under Spotlight: Interview with Phillip E. Johnson“, Citizen Magazine (januar 1992).
  2. „Darwinists Squirm under Spotlight“, Citizen Magazine (januar 1992); Jeff Lawrence, „Communique Interview – Phillip E. Johnson“, Communique: A Quarterly Journal (proleće 1999).
  3. Još jedan pravoslavni hrišćanin, koji je danas aktivan u pobijanju evolucionizma je Džon Mark Rejnolds, profesor filosofije na Biola Univerzitetu. U jednoj nedavno (1999) objavljenoj antologiji on tvrdi: „Oci od prvog veka nadalje u većini slučajeva govore o mladosti zemlje i iznose stanovište o sveopštem potopu… Jednostavno odbacivanje svetootačkog gledišta ne dolikuje nijednom mislećem hrišćaninu“ (Moreland and Reynolds, ed., Three views on Creation and Evolution, str. 97).
  4. Jeff Lavrence: „Communique Interview: Phillip E. Johnson“
  5. Vidi pregled biografije o. Serafima koji je sačinio Filip E. Džonson i koji je najpre bio objavljen u Book and Culture (septembar / oktobar 1997), a kasnije i u zbirci Džonsonovih eseja pod nazivom Objections Sustained, str, 173-178.
Ključne reči:

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *