Постање, стварање и рани човек

ПРАВОСЛАВНО СХВАТАЊЕ ЕВОЛУЦИЈЕ – ОТАЦ СЕРАФИМ РОУЗ

(Писмо Александру Каломиросу)

Предмет расправе

Многи спорови између “еволуциониста” и “антиеволуциониста” бескорисни су из једног главног разлога: они обично говоре о различитим стварима. Сваки од њих подразумева нешто друго под речју “еволуција”; тако да се споре упразно, јер не говоре о истом. Зато ћу, да бих избегао двосмислености, да Вам тачно кажем шта подразумевам под речју “еволуција”, а то одређење стоји у свим уџбеницима еволуције. Али најпре морам да Вам укажем на то да у Вашем писму реч “еволуција” има два потпуно различита значења, а Ви пишете као да се ради о једном. Ви овде нисте умели да разграничите научни факат од философије.

а) Ви пишете: “Прве главе Светог Писма нису ништа друго до прича о стварању које напредује и завршава се у времену… Творевина нијетренутно приспела у битије, већ је претрпела низ узастопних пројављивања, својеврсни развој током шест различитих “дана”. Како друкчијеназвати овај прогрес стварања, ако не еволуцијом?”.
Одговарам: све што кажете је тачно и, ако хоћете, можете тај процес да назовете “еволуцијом”, али није у томе суштина спорног момента око еволуције. Сви уџбеници одређују еволуцију помоћу теорије која излаже како је оно што постоји постало у времену: кроз претварање једних облика у друге, кроз “настајање сложених облика из једноставнијих”, током природног процеса, који је трајао безброј милиона година (Storer, “General Zoology”). Даље, када говорите о Адаму као “еволуиралој звери”, Ви тиме показујете да и Ви верујете у ту конкретну научну теорију. Надам се да ћу Вам показати да Свети Оци нису веровали у ту и такву научну теорију, мада то, наравно, није најважнији аспект учења о еволуцији, већ да је главна грешка у схватању природе човека, као што ћу то касније и да покажем,

б) Ви кажете: “Сви смо постали путем еволуције у времену. У утроби мајке свако од нас је најпре био једноћелијски организам… да би, тек на крају, (постао) обликовани човек”. Наравно, сви тако сматрају, били то “еволуционисти” или “антиеволуционисти”. Али, то нема ничег заједничког са учењем о еволуцији о којем се води спор.

в) Даље Ви кажете: “Које је расе био Адам, беле, црне, црвене или жуте? Како то да се ми тако међусобно разликујемо, ако смо сви потомци једног пара? Зар није подела људи на расе резултат еволуције?”.

Одговарам опет: не, реч “еволуција” не означава то! Постоји мноштво књига на енглеском језику које се баве питањем еволуције са научне тачке гледишта. Ви можда не знате да многи научници поричу чињеницу еволуције (то јест порекло свих бића од неких првобитних еволуирањем), а многи други научници тврде да уз помоћ науке није могуће сазнати да ли је теорија еволуције истинита или не, јер нема доказа који би је убедљиво доказали или оповргли. Ако хоћете, у другом писму могу да са Вама расправим “научна доказе” еволуције. Уверавам Вас да, ако овим “доказима” приђете објективно, без икаквих предрасуда у погледу тога шта ћете наћи, открићете да нема ниједног јединог доказа у корист еволуције, а који се не би могао објаснити путем теорије “посебнога стварања”.
Схватите, молим Вас, ја не тврдим да могу научно да оповргнем еволуционистичку теорију, ја само кажем да се она не може ни потврдити ни оповргнути путем науке. Они научници који кажу да је еволуција – “чињеница”, у ствари тумаче научне податке у складу са неком философском теоријом, а они који кажу да еволуција није чињеница, такође тумаче податке у складу са неком другом философском теоријом. Само уз помоћ науке не могу се дефинитивно ни доказати ни оповргнути “факти” еволуције. Ви такође треба да знате да је написано много књига о “проблемима теорије еволуције”. Ако желите, радо ћу са Вама размотрити неке од тих проблема, који се никако не би могли објаснити да је еволуција, заиста – “чињеница”.