NASLOVNA » Apologetika, BIBLIOTEKA » Postanje, stvaranje i rani čovek

Postanje, stvaranje i rani čovek

PRAVOSLAVNO SHVATANJE EVOLUCIJE – OTAC SERAFIM ROUZ

(Pismo Aleksandru Kalomirosu)

Uvod

Napokon Vam odgovaram na Vaše pismo o evoluciji. U odgovoru izlažem pogled našeg Bratstva na to pitanje. Ponavljam da dajem odgovor ne kao „ekspert“ za Svete Oce, već kao „ljubitelj“ Svetih Otaca, što ste, nadam se, i Vi. Već i deo navoda iz dela Svetih Otaca, koje ovde navodim, lično sam preveo iz ruskih svetootačkih izdanja iz XIX veka, a delimično i iz engleskih prevoda iz XIX veka, koji su štampani u Erdmanovoj ediciji „Nikejski Oci“. Dajem Vam izvore što je moguće potpunije da biste Vi mogli da ih iščitate na grčkom. Ako budete imali pitanja u vezi sa ovim ili nekim drugim navodima iz dela Svetih Otaca, rado ću ih zajedno sa Vama razmotriti. Uopšte se ne trudim da nađem mesta „koja potvrđuju moje stanovište“, i Vi se sami možete uveriti u to da ja navodim i mesta koja ne „potvrđuju moje stanovište“, jer me pre svega interesuje da objasnim šta su Sveti Oci mislili o tim pitanjima, budući da smatram da i mi treba isto tako da mislimo. Neka me Hristos Bog blagoslovi da govorim pravedno.
Pitanje „evolucije“ je veoma važno za pravoslavne Hrišćane, jer su sa njim povezana mnoga pitanja koja se direktno tiču našeg pravoslavnog učenja i pogleda na svet: pitanja relativne vrednosti nauke i bogoslovlja, savremene filosofije i svetootačkog učenja; učenja o čoveku (antropologije); našeg odnosa prema delima Svetih Otaca (prihvatamo li zaista njihove spise ili, pak, pre verujemo u savremenu „mudrost“, ovosvetsko mudrovanje?; prihvatamo li učenje Svetih Otaca samo kada ono ne protivreči toj „mudrosti“?); o našem tumačenju Svetog Pisma, naročito Knjige Postanja. Kasnije ću razmotriti sve te teme.
Pre nego što pristupimo analizi pitanja evolucije, treba dobro objasniti o čemu se radi. Govorim ovo zbog toga što iz iskustva znam da su, na moje veliko čuđenje, veoma učeni ljudi često govorili kao da znaju sve o problemu evolucije, ali su, međutim, pritom, pravili najelementarnije greške koje pokazuju da baš i ne znaju mnogo o tome. Konkretno govoreći, skoro svi koji su pisali o evoluciji smatraju da znaju šta je to evolucija, ali njihove reči o tome potvrđuju da je njihovo shvatanje veoma nejasno. Pitanje evolucije je veoma složeno, i u umovima ljudi, čak i pravoslavnih, toliko je zamršeno da ne možemo da govorimo o njemu, a da se prethodno potpuno ne uverimo u to da zaista znamo o čemu govorimo.
Vi ste nas zamolili da „temeljno očistimo um od zapadnih shvatanja, bila ona bogoslovska, filosofska ili naučna“. Uveravam Vas da sam se potrudio da to učinim i da ću i dalje u ovom pismu težiti da izbegnem rasuđivanje sa stanovišta zapadnih shvatanja, jer se slažem sa Vama da ta shvatanja kvare predmet suđenja i da se uz njihovu pomoć ne može shvatiti pitanje evolucije. Ali i ja Vas, sa svoje strane, molim da i Vi temeljno oslobodite Vaš um od raznih shvatanja – predrasuda o pitanju evolucije koje biste mogli da imate, bilo da se radi o onome što je naučeno u školi, ili o onome što je pročitano u naučnim knjigama, ili o onome što mislite o „antievolucionistima“ ili, pak, što o tome govore grčki teolozi. Hajde da zajedno rasuđujemo, ali ne poput zapadnih racionalista, već kao pravoslavni Hrišćani koji vole Svete Oce i žele da razumeju njihovo učenje, a kao i mislena bića koja ne prihvataju učenja savremenih „mudraca“, bili to teolozi, filosofi ili naučnici, ako se ta učenja razilaze sa učenjem Svetog Pisma i Svetih Otaca, i ako izviru iz nekakve tuđe filosofije.

Ključne reči:

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *