NASLOVNA » Apologetika, BIBLIOTEKA » Postanje, stvaranje i rani čovek

Postanje, stvaranje i rani čovek

BOŽIJI UDAH U TELO ČOVEKOLIKOG MAJMUNA – DR ALEKSANDAR KALOMIROS

(Iz pisma o. Serafimu Rouzu o evoluciji čoveka)

Kontinuitet i kozmička sotiriologija

Naše poreklo od životinja, i još dalje – od zemnoga praha, ima svoje duboko bogoslovsko značenje. Ovo poreklo, ovaj kontinuitet bića životinje, koji počinje i sastoji se od zemnoga praha, ta „loza“ koja ide od neorganske materije do čoveka čini svezu materijalnih stvorenja i neprekinuti lanac materijalne [veštastvene] tvorevine. Bez saznanja o materijalnom kontinuitetu, odnosu i uzajamnoj zavisnosti svih neorganskih i organskih bića mi ne možemo razumeti ni pad ni vaskrsenje tvorevine. Znamo da je svekolika tvorevina pala u truležnost zbog neposlušnosti Adamove i, takođe, znamo da je svekolika tvorevina vaskrsla u Hristu i da će je On, prilikom Svog Drugog dolaska, uzvisiti u stanje netruležnosti, da će se i „sama tvar osloboditi od robovanja propadljivosti na slobodu dece Božije. Jer znamo da sva tvar zajedno uzdiše i tuguje do sada“ (Rimlj. 8,2122). Zašto tvorevina zajedno uzdiše sa čovekom? Ako je čovek bio nezavisan od ostale tvorevine, zašto je povukao sa sobom u pad i sva ostala stvorenja, uvevši ih u truležnost? Zašto je zbog čovekovog grehopada, čak, i neorganska kozmička materija bila osuđena na propadivost? I, zašto je vaskrsenje čovekovo u Hristu za posledicu imalo vaskrsenje materijalnog i neorganskog kozmosa, tako da svi čekamo „novu zemlju i novo nebo“ (tj. novi svet)?
Životinje su postale truležne zbog čoveka. Zakon džungle je posledica grehopada čovekovog. Zar bi to bilo tako da one nisu stvarno povezane sa čovekom? Adamov grehopad je sav ostali ljudski rod podvrgao truležnosti i smrtnosti upravo zbog prirodne veze među ljudima, kao i zbog toga što su ljudi jedna priroda u mnogim ličnostima. Sveti Oci opisuju Adama kao koren, koren biljke – ljudskoga roda. „Smrt je kroz Adama ušla u sav njegov rod, (smrt je ušla) u biljku čiji je koren oštećen i zbog toga se, nužno, osušila i čitava biljka.“[1] Adam nije bio samo koren roda ljudskoga, već i koren svekolike materijalne tvorevine. Zašto bi, dakle, i životinje i čitav kozmos pali u truležnost da nisu bili prirodno i organski povezani sa čovekom?
Ali neko može da postavi sledeće pitanje: „Kako to da je Adamov grehopad potčinio životinje truležnosti i zakonu džungle ako su životinje bile stvorene pre Adama? Kako to da su životinje (već tada) bile podvrgnute posledici neposlušnosti, koja se još nije bila dogodila? Jer znamo da su životinje umirale, ubijale i rastrzale jedna drugu od trenutka kada su se pojavile na zemlji, a ne tek posle pojave čoveka“.
Na ovo pitanje se može dati odgovor isključivo ako znamo šta je to vreme. Vreme je samo jedna dimenzija (tvorevine). Kao što postoji jedinstvo kozmosa u prostoru, tako postoji i jedinstvo kozmosa u vremenu. Posledice Adamovog grehopada su prožele sveceli kozmos kako u prostoru tako i u vremenu. Životinje su bile potčinjene truležnosti mnogo pre nego što se pojavio čovek na Zemlji. No, i pored toga one su bile potčinjene truležnosti zbog čoveka. Oni koji žive u vremenu ne mogu da razumeju ovu činjenicu. Za njih ono što se dogodi u određenom trenutku postoji isključivo od tog trenutka i nadalje, ali nikako pre toga. Ali za Boga, Koji je van vremena, ono što se dogodilo u jednom trenutku postoji i pre tog trenutka, i to važi za svekoliku tvorevinu, od jedne njene hronološke tačke do druge. Adamov grehopad je bio kvasac koji je zakvasio svekoliku tvorevinu prošlosti i budućnosti. Vaskrsenje Hrista, kao Drugog Adama, jeste drugačiji kvasac, Kvasac nepropadljivosti, koji je, takođe, zakvasio svekoliku tvorevinu prošlosti i budućnosti…
Ovo su tajne koje ljudski mozak ne može da razume, jer je čoveku nemoguće da misli izvan vremena. Ali dovoljno je shvatiti (da postoji) jedinstvo tvorevine. Mi smo organski jedno sa najudaljenijim zvezdama kozmosa i najčudnovatijim stvorenjima koja žive u okeanskim dubinama, sa svetovima koji su se pojavili i iščezli davno pre stvaranja Zemlje i njenih stanovnika, sa dinosaurusima i praistorijskim mamutima, kao i sa živim bićima koja možda žive ili su, možda, živela na drugim planetama ili drugim sunčevim sistemima. Ovo jedinstvo čini čoveka gospodarem i korenom svekolike tvorevine, bliske ili daleke, sadašnje ili prošle.
A to je zbog toga što je to stvorenjce, koje živi na ovoj maloj planeti zvanoj Zemlja, primilo od svoga Tvorca nešto što nema nijedno drugo biće, ma kako savršeno, inteligentno ili „civilizovano“ bilo, a to je obraz [ikona] Božiji.
Čovek, gospodar tvorevine, uništio je kozmos, uprljao „dobro“ delo Božije, uveo u tvorevinu truležnost i propadljivost i, na taj način, ju je potčinio đavolu. I opet Čovek, sada Sin Čovečiji, Bogočovek, spasao je svet i uzveo ga, u Svome Telu, do netruležnosti.
Proslavimo Boga zbog stvorenja Njegovih koja su „dobra“ i koja, uprkos svoje palosti i truležnosti, još uvek odražavaju veličinu i slavu svoga Tvorca. Pogledajmo prirodu sa ljubavlju, jer ona nam je srodna i nastala je, takođe, od Njegove Ruke. Čovek koji voli Boga ne može da ne voli Njegova stvorenja. „Osećam plamenu ljubav prema Hristu i prema svim stvorenjima Božijim“, piše ruski monah u Ispovestima hodočasnika svome duhovnom ocu: „Vidim da je sav svet oko mene prepun krasote i dobrote. Blagodarim Bogu za sve, za ljude, za životinje, za drveće, za travu i sva ta stvorenja smatram svojim rođacima i vidim u njima tajanstvenu svemoć Gospodnju“.
Ovo iskustvo odnosa sa ostalim stvorenjima jeste mističko duhovno iskustvo prepuno sladosti. To čovekovo duhovno iskustvo ne samo da ga približava njegovome Tvorcu, ne samo da premošćuje jaz između Boga i čoveka, već premošćuje jaz koji je Grehopad otvorio kako između čoveka i čoveka, tako i između čoveka i ostalih stvorenja Božijih, čineći da čovek počinje da oseća dubinski odnos koji ga sjedinjuje sa svekolikom tvorevinom.
To sam i pokušao da vam pokažem, i nadam se da nećete žuriti da mi stavite primedbe pre nego što dobro proučite odlomke iz svetootačkih tekstova, koje sam za vas preveo. Ali, kada ih dobro proučite, biću vam zahvalan ako mi napišete vaše primedbe i ja ću, koliko budem mogao, odgovoriti na vaša pitanja. Glavni razlog što sam vam napisao ovako dugačko pismo jeste da čujem zdravo mišljenje od moje pravoslavne braće tako da budem u stanju da ispravim kod sebe svako pogrešno tumačenje svetootačkih tekstova. Ovo pitanje je od suštinskog značaja. Mnogi su izgubili svoju veru zbog zbrke koja vlada zbog toga što mnogi „teolozi“ smatraju za huljenje ono što naučnici pišu o evoluciji…


NAPOMENE:

  1. Sv. Kiril Aleksandrijski, Migne, R. G. 74, 785.
Ključne reči:

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *