Постање, стварање и рани човек

ЈЕРОМОНАХ ДАМАСКИН – ПРЕДГОВОР ИЗДАВАЧА

8. “Курс о опстанку” и курсеви о Постању

Књига коју је отац Серафим планирао никада није довршена. А. Ј. је грубе скице својих поглавља послао оцу Серафиму, а он их је прегледао и допунио својим сопственим списима, па их је чак и послао једном професору природних наука да их прегледа. И поред тога, књига је и даље била грубо обрађена и фрагментарна.
У међувремену, отац Серафим је наставио да истражује, пише и да говори о еволуцији и светоотачком тумачењу Постања.
Са циљем да поклоницима манастира изложе основе Православља, оци Серафим и Герман су у лето 1975. године одржали тронедељни курс, назвавши га “Нововалаамска богословска академија”. Отац Серафим је одржао низ предавања о развоју западне мисли од Великог раскола (Велике шизме) до савременог доба. За сва своја предавања писао је опширне скице, сређујући исцрпна историјска и философска истраживања која је извршио за Царство човеково и Царство Божије. Био је то зрео плод, не само тог раног истраживања него и његове богате ризнице искуства као православног хришћанина. Сада је био далеко спремнији него раније да своје знање изложи на начин који може имати практичну примену у животима савремених људи. Своју серију предавања назвао је “Курс о опстанку” због свог уверења да људи, који данас желе да опстану као православни хришћани морају разумети апостазију (отпадништво) и да морају знати зашто је модерно доба такво какво јесте. Да би се човек заштитио, он мора познавати стратегију свог непријатеља. Отац Серафим је своја предавања именовао и као “курс православне самоодбране”.
Отац Серафим је одржао дванаест предавања, од којих је свако трајало по неколико часова. Једанаесто предавање било је посвећено теми еволуције. Отац Серафим овде није изнео само своја рана истраживања, него и своје новије студије за планирану књигу о светоотачком разумевању Стварања. У овом предавању, расправљао је о еволуцији са свих становишта – историјског, научног, философског и богословског, а завршио га је излагањем различитих израза “хришћанског еволуционизма”, посебно оног који се везује за Тејар де Шардена. На тај начин, ова предавања су била богат извод из свих његових размишљања на ову тему до 1975. године.
У наредним годинама, отац Серафим је наставио да пише белешке и скице о постању и еволуцији. Затим се 1981, само годину дана пре свог упокојења, поново марљиво прихватио ове теме. Током курса организованог у лето те године на Нововалаамској богословској академији, одржао је и низ предавања о светоотачком тумачењу прва три поглавља Књиге Постања. Претходно је уложио много напора у ова предавања, ручно пишући опширне белешке с коментарима на сваки стих понаособ. Ове белешке су биле прожете светоотачким цитатима, од којих је многе сам превео. Осам година његовог размишљања, читања и молитава везаних за ову тему није било узалудно. Серија његових предавања била је плод зрелог светоотачког ума који је, можда више него било ко у модерно доба, истраживао целокупну светоотачку литературу да би пронашао и расветлио светоотачко учење о Постању. Колико је узвишеније било учење Отаца које је он излио, колико је било надахнутије него покушаји осталих да Свете Оце прилагоде савременом интелектуалном помодарству!
Током наредног курса на Академији, у лето 1982. године, отац Серафим је наставио своје коментаре на Књигу Постања, обухвативши овога пута у својим дискусијама део од 4. до 11. поглавља. Током две недеље које су уследиле по завршетку овог курса он се изненада разболео, да би се након недељу дана упокојио у Господу. Светоотачки коментари на Књигу Постања били су, према томе, његово последње достигнуће у овом животу.

One Comment

  1. Пожаже Бог, зар нема дватесет шест потомка Симових, а укупно седамдесет једно име? Молим Вас за одговор. Бројао сам више пута и увек дођем до броја дватесет шест.