Питање:
Поштовани у Христу Оче, имам велики проблем, већ сам вам писао једном и навео да болујем од дијабетеса, мој проблем је следећи…посао ми се састоји у томе да понекад морам да одем ван свог града на рад, то је рад од јутра до мрака, проблем ми је у томе да ми је тешко да постим тада, што због финансија, што због тих људи што радим код њих, понекада и налетим на побожне па има посне хране, тешко ми је јер код дијабетеса постоји посебан режим исхране, није ми проблем кући већ напротив, али када одем ван града, ту је проблем, посаветујте ме…
Саша
Одговор:
Драги брате Саша, Саучествујем у Твојој невољи и жељи да и поред болести настојиш да живиш хришћанским животом и поштујеш његова правила. Хришћански пост није мучење тела, већ добровољно уздржавање од мрсне хране у одређене дане или периоде, ради вежбања духа. Значи, пост је средство за јачање духа, потврђивање да је наша воља јача од наших прохтева. Пошто пост није мучење тела, по речима Светог апостола Павла: “Јер нико никад не омрзну на своје тело, него га храни и негује, као и Господ Цркву” (Ефесцима 5, 29) , он не сме ни да погоршава телесно здравље или појачава болест. А Христос је рекао: “…и једите и пијте што у њих има, јер је посленик достојан плате своје… једите што вам се изнесе” (Лука 10, 7-8) . Природа Твоје болести, како и сам кажеш, је да мораш поштовати посебан режим исхране, па се тако и понашај. Кад наш народ има разумевања за путника, коме је “пост разрешен”, како да Црква нема разумевања за људе који су оболели, па као такви и отсутни од куће. Значи, пости онолико и онако како Ти Твоје здравствено стање налаже и природа Твога посла дозвољава. Пост није сам себи циљ, већ искључиво средство, уз помоћи кога се стиже до циља: духовног мира, заједнице са Богом и ближњима.
Божју помоћ и благослов Његов призива на Тебе и Твоју породицу, Твој о. Душан
