НАСЛОВНА » Друштво, СПЦ, ТРАГОВИ У ВРЕМЕНУ » После Светог Василија, Црна Гора укорила и Свету Тројицу
После Светог Василија, Црна Гора укорила и Свету Тројицу

После Светог Василија, Црна Гора укорила и Свету Тројицу

Црногорски манастир Режевићи, чија је настарија црква посвећена Светој Тројици, доспео је у жижу јавности због покушаја Митрополије црногорско-приморске да обнови светињу из тринаестог века. Управа за заштиту културних добара наредила је моментални прекид радова, уз објашњење да управа манастира, односно Митрополија, нема потребне дозволе.

У Министарству културе Црне Горе тврде да је у последње три године у току девастација манастира Режевићи, да су радови нарушили архитектонски, уметнички и амбијентални значај комплекса. Радови су довели до промене изгледа тог културног добра и његових културно-историјских вредности, што је недопустиво, каже за Спутњик директорка Управе за заштиту културних добара Анастазија Мирановић.

„Све интервенције обављене су без сагласности овог државног органа, односно, без конзерваторских пројеката. Не постоји сагласност Управе за било које радове у манастиру Режевићи, јер нам се нису ни обраћали. Дакле, тежиште проблема је у чињеници да неко изиграва државне органе — Управу за заштиту културних добара и Центар за конзервацију и археологију. Ради се о еклатантном кршењу Закона о заштити културних добара“, каже Мирановићева.

Међутим, у Митрополији кажу да је највећа грешка Министарства културе у томе што полази од чињенице да је манастир заштићено културно добро. Он то јесте у цивилизацијском, културолошком и друштвеном смислу, али по закону није, каже протојереј-ставрофор Велибор Џомић, координатор правног Савета Митрополије.

„Закон о заштити културних добара каже да су сва непокретна културна добра која су била законом заштићена тај статус изгубила пре готово две године, зато што није благовремено извршена ревалоризација културних добара и направљен нови регистар. Због тога није угрожен само манастир Режевићи, већ и бројни други манастири и цркве у Црној Гори, угрожени су зубом времена, али и вишедеценијском небригом“, каже Џомић.

Манастир Острог
„Црква је вековима стварала, одржавала и сачувала културно благо Црне Горе, то је и сада случај. Довољно је рећи да ниједан од претходна три министра културе ниједном није посетио Митрополију како би се упознао са стањем и проблемима културних добара, али као мантру понављају причу о девастацији. Кад је стока увођена у православне храмове, када су стабла ницала кроз кровове цркава, деценијама, то није била девастација, а обнова јесте“, каже отац Велибор.

У Министарству културе истичу да не бране спровођење конзерваторских радова, али да они у сваком случају морају да се спроводе у сарадњи са државним органима и надлежним институцијама и напомињу да Митрополија управља већинским делом културних добара у земљи. Управа жели сарадњу, јер једино је тако и могуће штитити заједничка културна добра, каже директорка Управе Анастазија Мирановић.

„Надам се да нећемо морати да прибегнемо непопуларним мерама. Сматрамо да нико не би смео да буде изнад државе и њених закона. Црна Гора је правна држава, закони ове државе су обавезујући за све“, категорична је Мирановићева.

До истог спора дошло је и због цркве Светог Ђорђа у Његушима, која само што се не уруши. Управа тврди је издала конзерваторске услове 2012. године и да је три године чекала Митрополију да се изјасни о конзерваторском пројекту. У Митрополији тврде управо супротно.

Саговорник Спутњика из Митрополије ускоро ће се поново, у њено име, наћи пред судом због интервенција у манастиру Свети Василије Острошки. Митрополија је, у покушају да спречи даље урушавање светиње, започела радове на обнови.

Црква Светог Ђорђа у Његушима
© Фото: www.mitropolija.com    Црква Светог Ђорђа у Његушима

Због истих радова Српска православна црква држави Црној Гори већ је платила казну од пет стотина евра. Уплаћујући суму, митрополит Амфилохије Радовић је на месту сврха уплате уписао казна Светом Василију за обнову манастира Острог.

Историјском и културном вредношћу цркава и манастира у Црној Гори може се похвалити мало која земља у Европи. Нигде, осим на Косову, на тако малом простору нема толико много бисера архитектуре и сликарства. Међутим, не треба заборавити да је реч о сакралним објектима, чија је намена пре свега богослужење, да је реч о „живим храмовима“. У њима бораве верници, али и туристи. То је био главни мотив Митрополије да искористи рупу у Закону и сама уђе у радове.

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *