Посета манастиру; О Духовном Оцу

Питање:
Помаже Бог драги Оци! већ дуже време планирам обилазак неких манастира, али ни сам не знам који манастир и где. Волео би да посетим неки мушки манастир, за почетак, и волео би да нађем свог Духовног оца, али ни сам не знам како то могу да урадим. Волео би да ми нешто више кажете о томе, и да ми препоручите неки манастир у који би најпре требао да одем. Иначе, живим у Београду и није ми проблем пут. Млад сам Хришћанин и имам мноштво питања о којим бих искрено волео да разговарам. Доста људи ми је рекло да морам наћи Духовника, али не знам како то да урадим. да ли је одлазак у манастир без родитељског Благослова у реду? Пуно захваљујем на вашем одговору и на вашем одвојеном времену и великој искрености и посвећености нама. Нека вас Бог плагослови и да вам снаге и воље за помоћ нама. С поштовањем, брат Милош.
Милош


Одговор:
Драги брате Милоше, радује ме да си озбиљно пришао Христу, кроз веру у Њега и настојање да живиш хришћанским животом. И твоја жеља да пронађеш себи духовника, како би под његовим руководством напредовао у вери и добродетељима, заслужују дужну пажњу. Ти би желео да одеш у неки мушки манастир и да тамо пронађеш себи духовника. Нажалост, наша Црква још увек оскудева у монаштву, поготово мушком. Ето, у београдским манастирима (Ваведења Пресвете Богородице, Светог архангела Михаила у Раковици, Светог архангела Гаврила у Земуну, Рођења Пресвете Богородице Рајиновац) , нема јеромонаха, већ су духовници мирски свештеници. У хиландарском метоху Манастиру Сланци (Велико Село код Београда) је искусни духовник јеромонах Андреј, са још пар јеромонаха, али су они сигурно преоптерећени, обзиром да многи Београђани долазе у Манастир. Било би најбоље да се најпре обратиш свом надлежном свештенику, јер је он духовник одређеног броја верника који припадају његовој парохији. Он је за вас задужен, не само као вршилац богослужења, Светих тајни и разних молитвословља, већ и за све духовне потребе својих парохијана. Он је као лекар опште праксе, који брине о здрављу пацијената, који су га изабрали као свог кућног лекара. Он води здравствени картон и прати стање здравља у својој надлежности. Слично је и са парохијским свештеником. Он води домовник и књигу свечара, он посећује своје парохијане бар два пута годишње и стоји на располагању својим парохијанима за све верске потребе. Закажи са њим разговор у цркви, парохијској канцеларији или код тебе у стану. Изнеси му своја духовна стремљења, затражи од њега да ти препоручи потребну литературу, посаветуј се са њим по свим питањима која ти, као младом хришћанину, навиру и на које сам не можеш дати одговор. Уколико и после разговора са надлежним свештеником пожелиш да посетиш неки мушки манастир и поразговараш са неким јеромонахом, могу да ти препоручим неколико манастира у Фрушкој Гори, као и добре духовнике у њима. На првом месту је манастир Велика Ремета и веома искусни духовник архимандрит Стефан. Даље, у манастиру Крушедол можеш потражити јеромонахе Клеопу и Пајсија; у манастиру Гргетег архимандрита Доситеја, у манастиру Ново Хопово архимандрита Павла, у Старом Хопову игумана Атанасија, у манастиру Раковац јеромонаха Варнаву, у манастиру Шишатовац јеромонаха Андреја. Сви ови манастири су веома близу један другоме. Код свих духовника можеш се позвати на мене и рећи да те ја препоручујем. Коначно, за сваки озбиљан подухват у животу треба имати благослов родитеља, јер још давно у Старом завету Премудри Соломон саветује: Благослов очев утврђује домове синова, а клетва материна разара темеље. Разговарај са оцем својим о својим намерама да посетиш манастир и разговараш са духовником. Одагнај од родитеља страх да ћеш одмах остати у манастиру и замонашити се. И сам знаш да је то дуг процес, ако се за тај вид подвига одлучиш. Благослов Божји и милост Његову призива на тебе у твом боготражењу о. Душан

3 Comments

  1. Dragi Nikola, nisi jedini koji je prosao kroz to stanje, cak moze biti i redovna stepenica u duhovnom napredovanju iako ti to, verovatno, nije palo na pamet…Ima brdo duhovne literature dostupne na internetu a i svaki svestenik moze da ti pomogne u smislu da ne tretiras svaki svoj pad kao smak sveta (znaci ubedjen si da si savrsen i nepogresiv, ili si postavio sebi zahtev da takav moras da budes, sto je sasvim suprotno nasoj paloj ljudskoj prirodi i to treba prihvatiti)..i jos mnogo toga ima sto dobro radis ali pogresno tumacis. Kad neko krene duhovnim putem, nepomjanik sve cini da ga odvrati i to su spoljni napadi, takodje poznati, ne bi li nas bacili u ocajanje i potpuno nas odvojili s puta na stranputicu i posvetili vreme koje sluzi za molitvu i Liturgiju – strahovima. Bogu si vredan bas kao takav, a ne zbog nekih tvojih zasluga i sigurno imas neke talente koje mozes umnoziti iz ljubavi prema Gospodu , a ne zbog nekog moranja..anksioznost i panicni napadi dolaze od nametnutog osecanja krivice, za koju je lek ispovest za ono sto si pogresio a resto krivice je neka nasa konstrukcija, neki krst koji smo sami natovarili, cesto i roditelji i drustvo ucestvuju u “nabijanju krivice” detetu, tada nasa Bogom dana zdrava savest ne moze pravilno da rasudjuje zbog cega se treba kajati, zbog cega ne itd….Sta god da je, nije do tebe, pa podji od toga. Ovde na sajtu ima dragocene literature iz pravoslavne psihologije i uverena sam da ces pokidati nametnute lance koji te sprecavaju da udahnes punim plucima radost Vaskrsenja:)

  2. Nikola, Bog voli svoju decu i raduje se njihovom povratku na pravi put. Glas koji te obeshrabruje sigurno nije od njega. Budi uporan i istrajan u svojoj veri! Post, molitva, pokajanje, cini dobro bliznjima, nadji sebi duhovnika, ispovedi se…

  3. Никола Ацковић

    Помаже Бог!
    Пре 3 године доживео сам изненада нагли скок притиска и лупање срца,и од тада се лечим од анксиозности и паничних напада.Болест ми је класификована као социјална анксиозност,пошто кад год је гужва или кад год изађем напоље крећем да се знојим и имам осећај да сви гледају само у мене.Годину дана после првог напада био сам на извору Свете Петке у Железнику и ситуација ми се после посете знатно побољшала.Мало пре тога оставио сам и цигарете.2-3 месеца сам живео са неописивим миром,све док једне ноћи нисам изашао са друштвом.Једна,друга цигара а и пиће и ситуација ми се вратила на старо.Добио сам и неописиви и необјашњиви страх од смрти.У глави већ дуже време чини ми се већ неколико година имам глас који ми говори да сам неуспех да не вредим ништа,и шта год кренем да урадим тај исти глас понавља да от тога неће бити вајде.Као да ме сопствени ум мрзи.Замолио бих Вас да ми одговорите ако можете,шта да радим и где и коме да се обратим.Покушавао сам са постом и молитвом али чим би кренуо да се молим тај глас би ми рекао шта се молиш кад знаш да нема Бога!Бојим се да нисам толико увредио Господа да ми повратка сада нема.Молим вас за савет шта да урадим и ко би могао да ми помогне?Хвала Вам унапред.
    Никола.