Питање:
Помаже Бог часни оци, мој проблем је следећи. Седам година сам провела на старом факултету, на крају сам га напустила и уписала нешто потпуно другачије што сам у року завршила, остао ми је још само дипломски. Са супругом сам се забављала скоро 10 година и најзад смо се пре 8 месеци венчали. Сада се налазим на прекретници. Двоумимо се да ли да радимо да проширењу породице или да ја спремам дипломски и упоредо тражим посао. Постоји већ могућност да бих по препоруци можда могла да почнем у једној фирми да радим, али то би значило одлагање планова о породици на бар годину дана. Нисам сигурна ни да сам спремна и способна да се прихватим тог посла, имала бих доста да учим и да се доказујем. Са друге стране, прилично сам била фрустирана раније на старом факултету и сада би ми јако тешко пало да седим код куће по цитав дан док јер супруг доста ради, па сам стално сама. Ако би желели трудноћу, морала бих да средим своје здравствено стање које је тренутно лоше, од гинеколога немам зелено светло да остајем тренутно у другом стању, али за месец, два можда буде све у реду. Моји родитељи се радују унучету, али ми траже посао и стално ми говоре да не треба да будем служавка мужу већ да радим и будем самостална. Муж са друге стране гласа за бебу, али само у случају да то и ја желим и да добро размислим и одлучим, јер не жели да слуша моје фрустрације што седим код куће. Имамо обоје по 29 година. Молим вас за савет. Шта да радим? Збогом.
Н.Н
Одговор:
Драга сестро, Каже се да сваком послу под небом има време, време за сетву, плевидбу и жетву, време рађања и време умирања. Ти си добар део Твога животног времена провела, да тако кажемо „испразно“. Седам година си студирала оно што Те не интересује, а онда си нашла себе и на време завршила други факултет. Ту си показала одлучност, упорност и чврсту намеру да успеш. И успела си. Не само да си завршила факултет већ си се и венчала са својим избраником. И кад је требало све да се хармонично одвија, код Тебе се јављају двоумљења: породица или посао; да ли рађање и подизање деце или прављење каријере. Драга сестро, Твој муж доста ради, значи да и прилично добро зарађује и да од његове плате можете солидно живети. Обоје сте сада у најбољим годинама за стварање чврсте породице и рађање здраве деце. Ако би се Ти сада запослила, страховала би од трудноће, јер би могла изгубити посао или не напредовати у каријери, то би се пролонгирало годинама, а онда би за рађање деце већ можда било и касно. Мораш и у овом случају бити одлучна, како си била и у студирању другог факултета. Ако су гинеколошки налази добри и ако можеш остати у другом стању, рађај децу. Муж ће се потрудити за материјално обезбеђење породице, причинићеш радост и вашим родитељима, да виде децу деце своје. Сама кажеш да имаш подршку мужа, и то је и најважније, а примедбе родитеља да, наводно, не треба да будеш слуга мужу, објасни и њима и себи, да је циљ хришћанског брака потпуна духовна и телесна заједница мужа и жене, ради рађања и васпитања деце. И по државним и по црквеним законима ви сте равноправни, без обзира да ли обоје или само једно ради. Ти нећеш у кући дангубити, Ти ћеш извршавати најсветију дужност жене – материнство. И још нешто. У трудноћи и неговању детета Ти можеш да спремаш и дипломски рад на другом факултету, што би при запослењу било готово немогуће. Дакле, у договору са мужем рађајте децу, а посао, како народ каже није зец да побегне, чекаће Те и кад деца буду спремна за забавиште и школу.
У знаку слављења Свете Тројице о предстојећем празнику – Духови – Твога мужа и Тебе срдачно поздравља о. Душан
