Porodični i poslovni odnosi

Pitanje:
Pomaže Bog! Voleo bih da mi pomognete oko dve nedoumice. Vezane su za porodične i poslovne odnose. Kako se postaviti u situaciji kad neko od roditelja isuviše lako, po mom mišljenju, pozajmljuje novac od svojih bližnjih? Pri čemu obično nema nameru da isti vrati. Bar delimično. Ne kažem da se novac uludo troši ali smatram da voli da potroši više nego što penzijom zaradi. Roditelj je u penziji, 58 godina, ali nema nameru da manjak nadoknadi nekim dodatnim zaposlenjem. Bar da pokuša da malo smanji apetit. Godiće mu i za zdravlje. Napominjem da motiv ovog mog pisanja vama nije traženje novca kao takvo, ono je više posledica, već želja da se roditelju pokaže i pomogne da uvidi pogubnost jednog ležernog, trbuhougađajućeg odnosa prema životu. Zanimljivo mi je da imam (toliko) različit odnos prema novcu u odnosu na roditelja koji me je vaspitao. I druga nedoumica je vezana za posao. Naime, čini mi se da me pretpostavljeni (pre) često opterećuje poslovima koji nisu u mojoj nadležnosti. Često pored svog, obavljam i tuđe poslove. Zanima me kako prihvatati takve situacije? Treba li reći nešto, preduzeti nešto? Unapred zahvalan!
Srđan


Odgovor:
Dragi brate Srđane, Zaista je teško dati savet Tvome ocu koji, kako kažeš, više troši nego što ima. Ako on za njegovih 58 godina (ma da me čudi kako je sa tim godinama već zaradio penziju, obzirom da se radi najmanje do 60. godine) , za vreme dok je radio, a sada i u penziji, nije naučio da raspolaže sa svojom platom/penzijom i da se, kako to narod kaže, „pruža koliko mu je guber dugačak“, teško ćeš sada nešto promeniti. „Staro drvo se ne savija“. Ne znam da li Ti živiš sa njim u istom domaćinstvu, da li i Tvoja plata ulazi u porodični budžet i kakvi su inače odnosi u porodici. Možda bi majka mogla više da utiče na njega? Možda i da kaže onim ljudima od kojih on pozajmljuje novac, da mu ne daju, jer porodica nema od čega da vrati. Ili da sednete svi zajedno, da otvoreno razgovarate i napravite porodični budžet. Da vidite koji su vam neophodni rashodi, zajednički i pojedinačni, pa da onda tražite prihode koji će te rashode pokriti. Ako se ispostavi da su rashodi veći od prihoda, kresati onda rashode, a ne zaduživati se. To radi država, ona se zadužuje na sve strane, a ne namerava da smanji društvenu potrošnju, koja predstavlja pravo rasipništvo. Kod vas da ne bude tako. Učinite oca odgovornim za svaki nepotrebno potrošeni dinar, ali ga pohvalite za svaku uštedu. Obradujte ga nekim poklonom kad završi mesec bez duga, pa čak i sa uštedom. Baci kartu i na njegov ugled. Predoči mu, kako će izaći na ulicu i pogledati u oči čoveku od koga je pozajmio novac, a nije mu ga vratio. Reci mu da time sramoti i celu porodicu, pogotovo svoju decu, koja treba da osvajaju svoj ugled u društvu. Jer će neko, možda, reći: „Kakav otac – takav sin! „, a Ti to svakako ne zaslužuješ. Što se drugog pitanja, u vezi sa poslom, moram da Ti pomenem reči Svetog apostola Pavla, koji savetuje: „Nosite bremena jedan drugoga i tako ispunite zakon Hristov“ Galatima 6, 2) . Nisi rekao, da li te poslove, koje Ti nameće poslodavac, treba da radiš posle Tvog radnog vremena ili u okviru radnog vremena. Znači, Tvoje radno vreme je od 8 do 17 časova i za to vreme Ti treba da uradiš ono što Ti je poslodavac zadao. Ako Ti svoj posao ranije završiš, poslodavac može da Ti dade i neki drugi posao, koji i nije u opisu Tvog radnog mesta, ali da ne bude teži od onog za koji si Ti zadužen. Ako se desi da Ti usred Tvog posla dade neki drugi zadatak, Ti ćeš svoj posao ostaviti i nastaviti ga do isteka radnog vremena, a ostatak ćeš napraviti sutra. No, ako Tvoj poslodavac insistira da Ti svoj posao obaviš do kraja, da ga završiš, a on Ti u međuvremenu nameće posao drugog radnika, pa Ti svoj deo posla ne možeš da završiš, tada treba mirno i staloženo da staviš do znanja poslodavcu da je tu nepravda ili da je tu primenjeno ono, kako narod kaže: Vola koji vuče, njega se i tuče! U svakom slučaju nastoj da ne izazivaš nepotrebne komplikacije, a i da čuvaš svoj posao. Ne znam koliko si njime zadovoljan i da li bi, ne daj Bože da ostaneš bez njega, mogao naći neki drugi, bolji posao.
Opet narod kaže: Idi mudro, ne pogini ludo. Ili kako Hristos kaže: „Budite, dakle, mudri kao zmije i bezazleni kao golubovi! “ (Matej 10, 16) .
Mir Ti i milost od Gospoda! o. Dušan

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *