Породични и пословни односи

Питање:
Помаже Бог! Волео бих да ми помогнете око две недоумице. Везане су за породичне и пословне односе. Како се поставити у ситуацији кад неко од родитеља исувише лако, по мом мишљењу, позајмљује новац од својих ближњих? При чему обично нема намеру да исти врати. Бар делимично. Не кажем да се новац улудо троши али сматрам да воли да потроши више него што пензијом заради. Родитељ је у пензији, 58 година, али нема намеру да мањак надокнади неким додатним запослењем. Бар да покуша да мало смањи апетит. Годиће му и за здравље. Напомињем да мотив овог мог писања вама није тражење новца као такво, оно је више последица, већ жеља да се родитељу покаже и помогне да увиди погубност једног лежерног, трбухоугађајућег односа према животу. Занимљиво ми је да имам (толико) различит однос према новцу у односу на родитеља који ме је васпитао. И друга недоумица је везана за посао. Наиме, чини ми се да ме претпостављени (пре) често оптерећује пословима који нису у мојој надлежности. Често поред свог, обављам и туђе послове. Занима ме како прихватати такве ситуације? Треба ли рећи нешто, предузети нешто? Унапред захвалан!
Срђан


Одговор:
Драги брате Срђане, Заиста је тешко дати савет Твоме оцу који, како кажеш, више троши него што има. Ако он за његових 58 година (ма да ме чуди како је са тим годинама већ зарадио пензију, обзиром да се ради најмање до 60. године) , за време док је радио, а сада и у пензији, није научио да располаже са својом платом/пензијом и да се, како то народ каже, „пружа колико му је губер дугачак“, тешко ћеш сада нешто променити. „Старо дрво се не савија“. Не знам да ли Ти живиш са њим у истом домаћинству, да ли и Твоја плата улази у породични буџет и какви су иначе односи у породици. Можда би мајка могла више да утиче на њега? Можда и да каже оним људима од којих он позајмљује новац, да му не дају, јер породица нема од чега да врати. Или да седнете сви заједно, да отворено разговарате и направите породични буџет. Да видите који су вам неопходни расходи, заједнички и појединачни, па да онда тражите приходе који ће те расходе покрити. Ако се испостави да су расходи већи од прихода, кресати онда расходе, а не задуживати се. То ради држава, она се задужује на све стране, а не намерава да смањи друштвену потрошњу, која представља право расипништво. Код вас да не буде тако. Учините оца одговорним за сваки непотребно потрошени динар, али га похвалите за сваку уштеду. Обрадујте га неким поклоном кад заврши месец без дуга, па чак и са уштедом. Баци карту и на његов углед. Предочи му, како ће изаћи на улицу и погледати у очи човеку од кога је позајмио новац, а није му га вратио. Реци му да тиме срамоти и целу породицу, поготово своју децу, која треба да освајају свој углед у друштву. Јер ће неко, можда, рећи: „Какав отац – такав син! „, а Ти то свакако не заслужујеш. Што се другог питања, у вези са послом, морам да Ти поменем речи Светог апостола Павла, који саветује: „Носите бремена један другога и тако испуните закон Христов“ Галатима 6, 2) . Ниси рекао, да ли те послове, које Ти намеће послодавац, треба да радиш после Твог радног времена или у оквиру радног времена. Значи, Твоје радно време је од 8 до 17 часова и за то време Ти треба да урадиш оно што Ти је послодавац задао. Ако Ти свој посао раније завршиш, послодавац може да Ти даде и неки други посао, који и није у опису Твог радног места, али да не буде тежи од оног за који си Ти задужен. Ако се деси да Ти усред Твог посла даде неки други задатак, Ти ћеш свој посао оставити и наставити га до истека радног времена, а остатак ћеш направити сутра. Но, ако Твој послодавац инсистира да Ти свој посао обавиш до краја, да га завршиш, а он Ти у међувремену намеће посао другог радника, па Ти свој део посла не можеш да завршиш, тада треба мирно и сталожено да ставиш до знања послодавцу да је ту неправда или да је ту примењено оно, како народ каже: Вола који вуче, њега се и туче! У сваком случају настој да не изазиваш непотребне компликације, а и да чуваш свој посао. Не знам колико си њиме задовољан и да ли би, не дај Боже да останеш без њега, могао наћи неки други, бољи посао.
Опет народ каже: Иди мудро, не погини лудо. Или како Христос каже: „Будите, дакле, мудри као змије и безазлени као голубови! “ (Матеј 10, 16) .
Мир Ти и милост од Господа! о. Душан

Овде напишите коментар уколико желите

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *