NASLOVNA » PITANJE PASTIRU, Razno » poreklo reči „pop“

poreklo reči „pop“

Pitanje:
Pomaže Bog, Molio bih vas da mi objasnite etimološko značenje i poreklo reči „POP“. Čitajući brojne odgovore na pitanja mirjana, na par mesta sam primetio da vernike savetujete da sveštenike ne nazivaju popovima. S obzirom na to da se ova reč toliko odomaćila u našem narodu, iako je lično ne upotrebljavam, zanima me zašto je smatrate pogrdnom? Unapred hvala i svako dobro od Gospoda vam želim!
Damjan


Odgovor:
Dragi Damjane, Odgovor na vaše pitanje postoji u ovoj arhivi pitanja, i mislim da sam ga poslao na početku formiranja ove rubrike svetosavlje.org.
Etimološko značenje i poreklo reči „pop“ je zasnovano na grčkoj reči papas. Sloveni su to uzeli kao pop, i ako pogledamo služebnike do turskog perioda, tamo su se davala upustva šta kaže “pop”, a šta narod. Takvo oslovljavaanje sveštenika nije imalo iskvareni odnost, nego upravo se učvršćivao respekt prema sveštenolicu. Danas je drugačije, uprkos pojedinih saglašavanja sa ovakvim opisivanjem svakog sveštenolica (a ne samo sveštenika) . Suština ove reči, kako u orginalu tako i posrbljeno otkriva se u izražaju da je reč o “ocu”, o tom duhovnom očinstvu u dohovnom rađanju. Šta je jeasnije reći: oče Jovane, il pope Jovane? Zar se u prvom ne otkriva liturgička ili ocrkovljena prisnost, a u drgom više formalnost, da i u nekim situacijama otvoreno ponižavanje? Zar za grčko značenje “otac” ne postoji u srpskom prevodu da opiše to očinstvo sveštenika, a posebno danas kada nas svuda opterećuju da treba sve prevesti sa starih jezika na novi? Kroz istoriju našeg hrišćanskog života, često, uticajem političkih ili idejnih okolnosti neke reči gube svoje orginalno značenje. Uzmimo samo za primer “ekumena”, ekumenizam, koja svojim orginalnim smislom znači sabornost, dok je, recimo Justin Novi, u novom značenju nju nazvao “jerisju svih jeresi”. Njen smisao se promenio za poslenjih 40 g.Takođe možemo da se osvrnemo na najnoviji primer divijacije značenja “gej”, koja u hrišćanskom smilu znači veselje i radost, jer bogoslužbeni prevod na engleskom to svedoči, dok danas, medijski isforsirana ta reč ima gnusno značenje, koja opisuje sve vidove seksualnosti istih polova.
U ruskom jeziku od vremena Petra Vekigog na naovamo, pop ima ismejavajuće značenje, čak i u toj njihovoj bogatoj književnosti. A mi bi trebali da se setimo “popova” ćire i spire. Za vreme preioda turskog jarma turci su izrazito nazivali sve odreda popovi, nezavisno od čina i zvanja. I ta reč je bila pogrdna i izraz nepoštovanja. Nažalost, to istu psihologiju odnosa prema sveštenoslužiteljima produžili su bogoborci-komunisti, da su i episkopa oslavoljavali sa pope, ili uopšteno za sve koji nose mantije – popovi. Stvara se kofuzija ko je u stari “pop”, jer duhovno očinstvo nosi episkop (patrijarh) i sveštenik, a službe su različite epiksopske i prezviterske, i ćakonske, jer će danas i đakona nazvati “popom”. Mi ne smemo da idemo u susret aroganciji i da se mirimo sa njom, a posebno zbog jasnog poziva da učimo (argonacija je u prevodu ne znanje) .
Kada u nekim društevnim krugovima požele da pogrdno opletu po svim sveštenoslužiteljima u Crkvi, onda oni jednostavno kažu: “ma popovi”. Nikada se nisam slagao sa takvim odnosom prema sveštenolicima, i da se on čak legalizuje. U ne znanju i nemarnom ličnom odnosu prema svom činu, neki od umora od stalnog dokazivanja digli su ruke da se bore protiv ovakvog pogrdnog odnosa prema našim duhovnim ocima. A u psihologiji je poznato, kada arogantnost pokušavaš istinom da umiriš, ona može da pređe u inat tako da tek tada u svomneznanju neće stati. I u mržnji sveštenstva.
oLjuba.

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *