порекло речи “поп”

Питање:
Помаже Бог, Молио бих вас да ми објасните етимолошко значење и порекло речи “ПОП”. Читајући бројне одговоре на питања мирјана, на пар места сам приметио да вернике саветујете да свештенике не називају поповима. С обзиром на то да се ова реч толико одомаћила у нашем народу, иако је лично не употребљавам, занима ме зашто је сматрате погрдном? Унапред хвала и свако добро од Господа вам желим!
Дамјан


Одговор:
Драги Дамјане, Одговор на ваше питање постоји у овој архиви питања, и мислим да сам га послао на почетку формирања ове рубрике светосавље.орг.
Етимолошко значење и порекло речи “поп” је засновано на грчкој речи папас. Словени су то узели као поп, и ако погледамо служебнике до турског периода, тамо су се давала упуства шта каже “поп”, а шта народ. Такво ословљаваање свештеника није имало искварени одност, него управо се учвршћивао респект према свештенолицу. Данас је другачије, упркос појединих саглашавања са оваквим описивањем сваког свештенолица (а не само свештеника) . Суштина ове речи, како у оргиналу тако и посрбљено открива се у изражају да је реч о “оцу”, о том духовном очинству у доховном рађању. Шта је јеасније рећи: оче Јоване, ил попе Јоване? Зар се у првом не открива литургичка или оцрковљена присност, а у дргом више формалност, да и у неким ситуацијама отворено понижавање? Зар за грчко значење “отац” не постоји у српском преводу да опише то очинство свештеника, а посебно данас када нас свуда оптерећују да треба све превести са старих језика на нови? Кроз историју нашег хришћанског живота, често, утицајем политичких или идејних околности неке речи губе своје оргинално значење. Узмимо само за пример “екумена”, екуменизам, која својим оргиналним смислом значи саборност, док је, рецимо Јустин Нови, у новом значењу њу назвао “јерисју свих јереси”. Њен смисао се променио за послењих 40 г.Такође можемо да се осврнемо на најновији пример дивијације значења “геј”, која у хришћанском смилу значи весеље и радост, јер богослужбени превод на енглеском то сведочи, док данас, медијски исфорсирана та реч има гнусно значење, која описује све видове сексуалности истих полова.
У руском језику од времена Петра Векигог на наовамо, поп има исмејавајуће значење, чак и у тој њиховој богатој књижевности. А ми би требали да се сетимо “попова” ћире и спире. За време преиода турског јарма турци су изразито називали све одреда попови, независно од чина и звања. И та реч је била погрдна и израз непоштовања. Нажалост, то исту психологију односа према свештенослужитељима продужили су богоборци-комунисти, да су и епископа ославољавали са попе, или уопштено за све који носе мантије – попови. Ствара се кофузија ко је у стари “поп”, јер духовно очинство носи епископ (патријарх) и свештеник, а службе су различите епиксопске и презвитерске, и ћаконске, јер ће данас и ђакона назвати “попом”. Ми не смемо да идемо у сусрет ароганцији и да се миримо са њом, а посебно због јасног позива да учимо (аргонација је у преводу не знање) .
Када у неким друштевним круговима пожеле да погрдно оплету по свим свештенослужитељима у Цркви, онда они једноставно кажу: “ма попови”. Никада се нисам слагао са таквим односом према свештенолицима, и да се он чак легализује. У не знању и немарном личном односу према свом чину, неки од умора од сталног доказивања дигли су руке да се боре против оваквог погрдног односа према нашим духовним оцима. А у психологији је познато, када арогантност покушаваш истином да умириш, она може да пређе у инат тако да тек тада у свомнезнању неће стати. И у мржњи свештенства.
оЉуба.

Comments are closed.