Питање:
Помаже Бог поштовани оци, јављао сам се раније, а и овај пут се надам да нећу остати без духовно окрепљујућег одговора. Наиме, понекад кад завршим молитву пред иконом Господа или Пресвете Богородице и останем у истој просторији гдје су иконе, не могу, а да не погледам према њима, а тада не знам да ли треба сваки пут кад пролазим поред иконе или је погледам да се прекрстим, поклоним или не… Некако се, Боже ме опрости, осјећам смотано, јер знам да су иконе прозор у други свијет и не желим да пролазим поред њих са непажњом или, не дај Боже, непоштовањем. Можда је питање необично, али ипак питам, јер и мени мени самом то понекад изгледа чудно. Све набоље од Господа
Зоран
Одговор:
Бог вам помогао Зоране, Иконе су прозор у вечност. Кроз тај прозор ми гледамо миле ликове нашег Господа, Пресвете Богородице и светих и те иконе нас подстичу да непрестано размишљамо као искрени верници. Корисно је да се увек прекрстите и изговорите кратку молитву када срце у дубини вашег бића то пожели. То је глас Божанског лика, који носите у себи. Радујте се том осећају и негујте у свом срцу непрестано сећање на Бога гледајући иконе у вашем дому. Свети оци су се, посебно у 8. и 9. веку, неуморно борили за очување поштовања Светих икона из разлога, који је покренуо ваше питање! Наше иконе су визуална библијска читанка на којима су изображени ликови светих људи. Молитвом и осењивањем Светим Крстом, подстичемо свете, чији ликови су изображени на иконама, да се моле за нас и да нам буду чувари и заштитници у овом Богом даном свету. Увек се прекрстите када помислите на Господа и Његове свете угоднике и Господ ће милошћу својом непрестано бити са вама и у вама. Нека је благослов Господњи стално са вама и у све векове векова. Амин. о. Мирослав
