Помоћ некрштенима да се крсте

Питање:
Помаже Бог, пре свега желим да се захвалим творцима овог сајта, који је као светионик у мраку нама који лутамо, нама служи за спасење а Богу на славу. Молио бих савет како да приступим тасту и ташти са предлогом да се крсте у Православној цркви. Одрасли су у комунистичкој породици и окружењу, које је и даље углавном ван цркве. Ако сам добро разумео њихов став, сматрају је да је сада под старе дане касно за крштење, да оно не приличи старијима, шта ће рећи комшије, шта ће им сад то… При томе су, за разлику од раније, у изузетно лошој финансијској ситуацији и верујем да би их био стид ако неби направили световну прославу свог крштења. Имам утисак да жеља постоји, али не и довољно вере, а да је проблем у томе шта ће рећи свет. Опростите на опширности, скратио сам колико сам могао. Са вером у Христа, Александар
Александар

Одговор:
Драги брате Александре, твоја брига и жеља за спасење твојих сродника, таста и таште, је за сваку похвалу. Дужност православних Хришћана је да благодат, коју су добили при крштењу, проширују и преносе на оне, који из било којих разлога нису приступили Христу кроз Свету Тајну Крштења. Према тасту и ташти, који су рођени, одрасли и васпитани у друкчијим условима, у једној искључиво атеистичкој атмосфери, треба да имаш и разумевања и стрпљења. Најбољи подстицај да и они, сада у зрелим годинама, надокнаде оно што су њихови родитељи пропустили да им пруже у раном детињству, је твој хришћански живот. Они треба да схвате, из понашања твог и твоје супруге (која је сигурно крштена, али не по вери родитеља, већ сигурно касније, можда пред венчање, али је своје чланство у Цркви озбиљно схватила) , да је дивно и узвишено бити Хришћанин. Колико благодатних добара нуди Црква својим верницима када кроз Свету Тајну Крштења постану њени чланови! Покушај додатно да их убедиш, да за добро никад није касно и да се родитељска грешка увек може исправити. Не морају да трубе на сав глас своје крштење, и не треба поводом тога да праве било какве гозбе. Нема места стиду за касну одлуку, јер то у почетку није била њихова грешка, већ грешка родитеља, а касније је то постала њихова немарност. Јер, кад се неки посао не обави на време, онда се он често пута одлаже у недоглед. Крштење се може обавити у цркви (али и у вашем дому) у присуству само кумова и најближе родбине. После крштења и њихов брак може бити благословен у цркви, они ће моћи пуноправно да славе своју породичну Крсну славу, да учествују у крштавању своје унучади и православним богослужењима, посебно у Светој литургији, да се исповедају и причешћују и да се моле за своје покојнике. Сва та и друга неизмерна добра биће им на располагању кад смогну снаге и одлуче се за крштење. Твоја супруга и ти им будите катихете, поучавајте их у православној вери да их приволите за крштење. У прилогу ћу ти послати моју књижицу о крштењу, која служи као приручник за родитеље, кумове и одрасле катихумене (оне који се припремају за крштење) , а у које спадају твој таст и ташта. Ако буду хтели да прочитају тај кратки текст, можда ће лакше донети и одлуку да се крсте. Успех у катихизацији чланова најуже фамилије и благослов Божји твојој породици жели о. Душан